Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
SPREMA SE NOVA BERBA

Piće bogova ne poznaje granice

Beogradski publicista Jovo Simišić godinama prikupljana saznanja o vinu, vinarstvu i vinogradarstvu pretočio u zanimljivu knjigu
Берба у манастиру Буково код Неготина (Фотографије Д. Боснић и Ј. Симишић)

„Jesen stiže rana, vinogradi zreli”, pevaće se već u septembru širom Srbije, ali i širom Balkana. Na pragu je nova berba i nova bitka za dobro vino.

Kako smo, kao velika zemlja, negdašnja Jugoslavija, bili bogati vinogradima, a onda se zemlja raspala, a vinogradi prepušteni korovu, podseća nas nedavno objavljena knjiga beogradskog publiciste Jove Simišića jednostavnog naziva „Vino”.

Ono što je decenijama marljivo prikupljao kao bogatu istorijsku i enciklopedijsku građu, nova saznanja o vinu, vinarstvu i vinogradarstvu, autor je sabrao među korice zanimljive knjige (izdavač „Mladinska knjiga”), podsećajući da o piću bogova i ljudi nikad nije sve ispričano i da uvek ima još poneki detalj koji zagolica čitaoca. Vino može da uzvisi čoveka, može da ga usreći darom i vedrinom, da mu otvori put do svoje voljene, s njim se slave rođendani, krštenja, svadbe.

– Sve prolazi, samo dobro vino ostaje – jedna je od poruka autora. Onaj ko ima u rukama ovu knjigu može da proširi saznanja o istoriji, proizvodnji, tehnologiji, vrstama vinskog grožđa i vina, vinskom bontonu, vinarijama i festivalima, ali i da sazna koje vino da kombinuje s kojom hranom. Knjiga vodi kroz svet vina od najstarijih arheoloških nalazišta, srpske vinske istorije, do načina proizvodnje različitih današnjih vrsta.

Autor knjige Jovo Simišić u vinskom podrumu Šipčanik

Vodič za znatiželjne

Prvi put se, na jednom mestu, pojavljuje vinska prošlost i teritorija ne samo Srbije, već i vinorodnih zemalja koje su nekad bile jedna država.

– Dobro vino ne poznaje državne i bilo koje druge granice i prepreke, lako ih savlada i brzo nađe put do kupca. Eto, primer Severne Makedonije koja je 2013. u Srbiju izvezla 5,5 miliona flaširanog i 15,6 miliona litara rinfuznog vina. Zemlje balkanskog podneblja veoma dobro sarađuju u izvozu i uvozu vina, što se može videti i u rafovima trgovinskih lanaca – podseća Simišić. – I odmah da kažem: knjiga nije pisana za profesionalce, već je neka vrsta vodiča za sve koji žele da prošire vidike o svemu što dotiče fenomen zvani vino.

Statistički podaci o površinama pod vinogradima u Srbiji kažu: 1955. godine bilo je 135.000 hektara, a 2018. svega 22.150 hektara. Nažalost, u tom periodu zvono za uzbunu kao da niko nije uključio, a jeste. Činili su to, pre svega, stručnjaci iz ove oblasti, ali i drugi, odlučni u namerama da vinogradarstvo ne bude na repu događaja. Najpre su individualni proizvođači počeli da krče vinograde, a nekako istovremeno su uništavane nekada velike društvene vinarije. Pominje ih i autor knjige, a vremešniji naši čitaoci setiće se kako su decenijama bili poznati „Navip”, „Džervin”, „Godomin”, „Prokupac”, „Krajina vino”, „Vršački vinogradi”, „Fruškogorac”, „Vino Župa” i „Agrokosovo”.

Bili, pa nestali, tako lako kao da nikad nisu ni postojali.

Vinski podrumi velikih kapaciteta radili su u Erdeviku, Bikića Dolu i Irigu na Fruškoj gori, Čoki, na Paliću i Bisernom ostrvu u Bačkoj, u Gudurici i Beloj Crkvi u Banatu, Topoli, Rekovcu, Trsteniku, Aleksincu, Gornjem Matejevcu, Sićevu, Vlasotincu u centralnoj Srbiji. Ali, dogodilo se da je na kraju prošlog i početkom ovog veka Srbija ostala bez sopstvenog, kvalitetnog vina, odnosno bez većine vinograda, podruma i bez starih, autohtonih sorti.

Ručak u vinogradu u Novom Slankamenu

Probaju, piju i vole da znaju

A, onda, kao da su se vinogradari probudili iz dubokog sna, a Srbija doživela procvat nečega što je odavno otpisano. U poslednje vreme svedoci smo jednog čudesnog procesa preporoda i obnove starih vinograda i stvaranja novih zasada, oživljavanja vinskih podruma i nadasve rađanja jedne sasvim nove generacije vinara i vinogradara.

– Oni su – smatra sagovornik „Magazina” – gotovo preko noći doneli novi kvalitet. Zato je, jednim delom, knjiga posvećena i tim pregaocima i njihovim vinima, kojima možemo da se ponosimo i uđemo u žestoku svetsku konkurenciju.

Raduje da je u Srbiji sve više proizvođača vina. U maju prošle godine bilo ih je 424, a godinu dana pre toga u vinskom registru upisano je 355. Njih oko 200 nisu u registru, ali to ne znači da proizvode vina slabog kvaliteta. Naprotiv, ono što nude je za svaku pohvalu.

U knjizi je predstavljeno stotinak vinarija, među kojima zapaženo mesto pripada i onima u manastirima. Autor je pokušao da sastavi mozaik vinske Srbije, pre svega preko regiona, rejona i vinogorja, velikih i malih proizvođača, vina i vinskih sorti.

Nešto slično je i sa Zapadnim Balkanom u kojem je, umesto glomaznih kombinata u doba socijalizma, stvorena (i još se stvara) nova generacija vinara i vinogradara. Novo vreme donelo je i nove potrošače, pre svega mlade generacije koje, pored toga što znalački biraju, probaju i piju, vole da o vinu više i znaju. Za razliku od mnogih proizvoda kojima vreme ne ide naruku, kod vina je to drugačije – s godinama postaje lepše i bolje.

Vinarija Radovanović u Krnjevu

Za kraj ove priče da se poslužimo istorijskim beleškama: proizvodnja vina u Srbiji potiče oko 400 godina pre nove ere, a tragovi su otkriveni u Panonskoj niziji. Stari Grci govorili su da je čovek, kad pije vino, veseo kao ptica, a nastavi li da pije, može da se pretvori u lava. Sve što dalje pije, lako se pretvara u tvrdoglavog magarca.

Srpska vina bila su cenjena i pila su se širom Evrope, posebno krajem 19. veka, kada je bolest filoksera poharala vinograde u zapadnom i centralnom delu kontinenta. Najpre su, 1880. godine, francuski trgovci preko pristaništa u Radujevcu počeli da uvoze vino iz Negotinske Krajine. Brodovi su išli do Bordoa, preko Rijeke ili preko Galca u Rumuniji. Tih godina vino se, pored Francuske, izvozilo u Švajcarsku, Rusiju i Austrougarsku. Sve do 1911. godine Austrougarska je u Negotinu imala konzulat čijim posredstvom je trgovala krajinskim vinima.

Da vino ide uz dobru i raznovrsnu hranu, opšte je poznato. Laka hrana ide uz laka vina, dok jača hrana, kremastog sastava, prija vinima jake teksture. I, ono najvažnije: ne preterujte u hrani, posebno ne u vinu. Sve neka bude umereno. Tada ćete sigurno stići kuda ste naumili, a nećete se pretvoriti u lava, a još manje u magarca.

Vinograd podno Oplenca

Parobrodom u Krajinu po vino

U Muzeju Krajine u Negotinu postoje podaci o dolasku prekookeanskog parobroda u luku Radujevac, 1886. godine, iz čega proizilazi da je ovaj brod najmanje tri puta dolazio po vino iz Negotinske Krajine. U arhivu se navodi da je norveški brod „Unis”, koji je došao iz Bergena, lučkog grada jugozapadne Norveške, plovio Atlantskim okeanom, svrativši u Nant, gde je preuzeo tovar za Srbiju, nastavio Sredozemnim i Crnim morem, pa zaplovio Dunavom do Radujevca. Plovidba od jugozapadne Norveške do istočne Srbije trajala je 25 dana, a kao tovar imao je kudeljne džakove i praznu burad. Povratak u Bergen bio je istom trasom, ali je prekookeanska lađa ovoga puta bila natovarena vinom iz Negotinske Krajine koje se izvozilo u Francusku. Drugi brod, pod imenom „Liberte”, u luku Radujevac došao je 1988. godine, direktno iz Francuske, gde je i odneo svoj tovar.

Honorar za film o Neretvi – u bocama

Slavni slikar Pablo Pikaso svojevremeno je uradio plakat za film „Bitka na Neretvi”. Svako bi pomislio da je od toga zaradio prilično visok honorar, ali nije. Zahtevao je da, umesto svežnjeva dolara, dobije 12 boca najkvalitetnijeg, tada jugoslovenskog vina. Očigledno da mu je ovaj napitak bio važniji od novca.

Vino se, inače, koristi i za slikanje, i ta tehnika se naziva „vinorel”. Za stvaranje nove sorte vinove loze često je potrebno između 15 i 20 godina.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Од неког виноградара сам својевремено чуо занимљиву изреку: ''Једна чаша вина је у част винограда, друга чаша је за здравље, трећа чаша је за Бога, а све остале су за Ђавола.''.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.