Nedelja, 27.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Srbija sa ruske strane zavese

Ako jedna Mađarska, kao članica Evropske unije, i jedna Turska, kao članica NATO-a, mogu da vode politiku prema Moskvi koja je samostalna u odnosu na interese političkog Zapada, zašto to ne bi mogla i Srbija, koja niti je članica Evropske unije niti NATO-a
(Миланко Каличанин)

Pola godine nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini Evropa i svet nalaze se ne samo na pragu epohalno važnih geopolitičkih promena, već i pred konkretnim problemima od životnog značaja za običnog čoveka. Pored toga što moraju da razmišljaju o tome na kojoj strani nove gvozdene zavese koja se spušta treba da budu, države su suočene i sa pitanjima koja se tiču obezbeđivanja elementarnih uslova za neometano funkcionisanje celokupnog sistema poput količine i cena prehrambenih proizvoda, energenata, zaštite bezbednosti građana i slično.

Posebno su malobrojne zemlje, smeštene na izuzetno značajnim i trusnim geopolitičkim prostorima poput Srbije, u nezahvalnoj situaciji koja iziskuje sveobuhvatan i multudisciplinarni pristup sa ciljem pronalaženja najboljih mogućih rešenja za zaštitu vitalnih državnih i nacionalnih interesa. Iako Srbija nema nikakve veze sa sukobom u Ukrajini, štaviše, ima odlične odnose i sa Rusijom i sa Ukrajinom bez ijednog otvorenog pitanja, prinuđena je da se bavi otklanjanjem negativnih efekata krize s obzirom na složenost njene sveukupne geopolitičke, geostrateške i geoekonomske pozicije.

Poslednjih meseci, daleko intenzivnije nego što je to bio slučaj tokom proteklih nekoliko godina, zapadni centri moći zahtevaju od naše zemlje da se svrsta na jednu od dve strane, Zapad ili Rusiju, jer nema nikakve sumnje da Ukrajina istima predstavlja samo instrument za, iz njihove perspektive, konačni obračun sa Rusijom. Znamo kako su se takvi sukobi završavali u prošlosti – ruskim pobedama i sveopštim ekonomskim, političkim i bezbednosnim sunovratima Starog kontinenta.

Isti ti centri moći, zahtevaju od Srbije i priznanje lažne države Kosovo i odricanje od Srba u Republici Srpskoj zarad eventualnog dobijanja punopravnog članstva u Evropskoj uniji koje je na nikad dužem štapu. Za razliku od postavljenih uslova, čiji se spisak konstantno širi, zapadni centri moći nisu jednom rečju pomenuli koja je to energetska alternativa ruskom gasu (od kojeg Srbija zavisi 100 odsto, a uz to uvozi i 60 odsto nafte iz Rusije), niti da li bi se Srbija mogla osloniti na iste u slučaju nestašice hrane, lekova i slično. Rusija, nasuprot tome, nikada nije postavljala Srbiji nikakve diktate i ultimatume, štaviše, uvek je pokazivala spremnost da nam pomogne bilo da je reč o diplomatskoj borbi za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, pokušajima tzv. Prištine da dobije stolicu u različitim međunarodnim organizacijama, zaštiti od pokušaja da se srpski narod proglasi genocidnim (setimo se čuvenog ,,njet”  Vitalija Čurkina u Ujedinjenim nacijama 2015. godine), prodaji gasa i do deset puta jeftinijoj ceni u odnosu na Evropu ili zaštiti interesa Srba u Republici Srpskoj.

Srbija jeste zemlja čiji se najveći ekonomski partneri nalaze na Zapadu i čije radno sposobno stanovništvo mahom odlazi na privremeni ili trajni rad upravo na taj Zapad. Isti taj Zapad, a posebno Zapadna Evropa, ima i tek će imati ogromne probleme izazvane negativnim efektima ukrajinske krize, odnosno činjenicom da su zapadne zemlje uvele brutalne sankcije Rusiji sa ciljem slamanja njene ekonomije i finansija. Efekti su, međutim, sasvim drugačiji – evro je nikad slabiji u odnosu na dolar, a rublja nikad jača; tražnja za ruskim gasom i naftom je nikad veća (kao i cena), a alternativni izvori energetskog snabdevanja Zapadne Evrope nikada skuplji i nedostupniji.

Ruska ekonomija možda nije najrazvijenija na svetu, ali su ruski resursi kada je reč o energentima, hrani (ruska pšenica je danas traženija roba nego ikada), lekovima i drugim strateškim potrepštinama ogromni i dovoljni da podmire potrebe zemalja koje su joj savezničke. Ako jedna Mađarska, kao članica Evropske unije, i jedna Turska, kao članica NATO-a, mogu da vode politiku prema Moskvi koja je samostalna u odnosu na interese političkog Zapada, odnosno u skladu sa njihovim nacionalnim interesima, zašto to ne bi mogla i Srbija, koja niti je članica Evropske unije niti NATO-a?

Računica je ovde više nego jasna – direktno svrstavanje Srbije na stranu Zapada, a protiv Rusije donelo bi joj gubitak povlašćene energetske saradnje sa Rusijom i gubitak njene diplomatske, političke, pa i vojne pomoći u slučaju širenja sukoba na ceo kontinent, a da zauzvrat ne bi od Zapada dobila ništa, sem novih ucena i pretnji na koje smo navikli u poslednjih nekoliko decenija; približavanje Rusiji, pak, donelo bi pad ekonomske saradnje sa zemljama Zapada, ali i sasvim izvesnu energetsku, prehrambenu, zdravstvenu i svaku drugu strateški važnu stabilnost koju bi nam Rusija mogla omogućiti u teškim mesecima i godinama koje dolaze.

Poslanik i predsednik Srpske lige

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван, Марјан и Ђорђе
Волимо Русију али сматрамо да је Србији место у Европској Унији.
Алекдандар
Стратегија не сме да се заснива на жељама, ни на произвољно изабраним подацима. Рубља је врло далеко од тога да је “никад јача” у односу на долар. С једне стране, рубља је у непрестаном паду у односу нс долар од 2008 и данас је око 2.5 пута на нижем нивоу него тада. С друге стране, јачање рубље задњих месеци је релативно мало у односу на тај дугогодишњи процес, и у великој мери резултат рестриктивних трговинских мера руске централне банке
Лазар
Врло добар текст, посебно последња реченица. Србија није увела санкције Русији и са Русијом има добре односе. Међутим, ми имамо добре односе и са ЕУ у којој ради и живи преко милион Срба и која је наш далеко највећи економски партнер. Ми смо окружени земљама ЕУ и НАТО и имамо конфликтну ситуацију на Косову. Најважније је сачувати наше интересе и стати под кишобран који нам гарантује мир и сигурност.
Игор.Г
Ко с Путином вотку пије у јарку се отрезни.
Историчар
@popchulle: @popchulle: релативно броју становника на земљи, далеко највише су побили Монголи између 12 и 14 века. А на другом месту су Кинези и њихови грађански ратови у 19 веку за које нико жив није чуо, и у којима је (по проценама — а то је увек клизав терен) настрадало више него у 2. светском рату. Чудно, зар не?
popchulle
To je još i dobro, makar se probudiš i otrzniš. Ali ko sa anglosaksoncima pije bilo šta, nikad se neće probuditi ni ustati iz zajedničkih grobnica. Više je krvi na rukama američko-evropskih "demokratija" nego na ostatku sveta zajedno, a čine samo 25% sveta.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.