Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Neolitsko naselje u srcu Starčeva

U dvorištu seoskog muzeja postavljena formacija objekata po uzoru na praistorijskog graditelja, kuće – zemunice sa trščanim krovom, vatrište, razboj za sušenje kože i simulacija njive sa žitom, umanjena slika života prvih ribolovaca i farmera Evrope
(Фото: О. Јанковић)

Starčevo – Sa plodne crnice lokaliteta „Satrčevo – grad”, koja i danas čuva fragmente posuđa, oruđa i oružja svetski poznate kulture ideja o životu malog arheološkog parka, replika neolitskog naselja preselila se u centar istoimenog sela nadomak Pančeva. U dvorištu ovdašnjeg muzeja postavljena je formacija objekata po uzoru na neolitske graditelje, tri kuće – zemunice sa konstrukcijom od drveta i trščanim krovom, vatrište, razboj za sušenje kože i simulacija njive sa žitom, umanjena slika života prvih ribolovaca i farmera Evrope. Za osam leta, ideja da se verno oživi slika svakodnevice starčevačkog praistorijskog čoveka uz prikaz praistorijskog naselja, prešla je put od „podizanja” na jednom od uzvišenja, pored rečne terase u ritu, koje su spalili i danas nepoznati piromani, do njegovog novog života na bezbednijem mestu u centru mesta.

Projekat „Neolitsko Starčevo”, izgradnja nastambi, plod je želje da se na što autentičniji način izvedu replike kuća u kojima je živeo starčevski čovek i rekonstruiše način života pre osam hiljada godina. Po projektu profesora Nenada Tasić sa Odseka za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, išlo se tragom pretpostavki o tehnologiji i načinu, kao i materijalima od kojih su kuće i pomoćni objekti tog vremena građeni. Ipak, ostala je neostvarena ideja da se nastambe opreme pokućstvom koje je koristio starčevački čovek, pa i dobiju upotrebnu vrednost za lokalno udruženje stočara, a da omladina tu prođe obuku izrade suvenira u duhu neolitskih zanata koje bi posetioci parka mogli da kup,.

Kultura starijeg neolita centralnog Balkana, nazvana po mestu nalaza, predstavlja pojam u svetskoj arheologiji. Zato je ovde često ponavljano, da današnji Starčevci imaju pravo ne samo da žive na ovako značajnom mestu, već i da ono treba da bude razvojna šansa čitavog kraja. Starčevačka kultura je brend, koji zaslužuje pažnju javnosti. Beograd, Srbija i okruženje su tržište, ključne su reči strategije koja je vodila koordinatora projekta, Udruženje „Neolitsko Starčevo”. Tim putem trebalo je da ide i realizacija ambicioznog projekta izgradnje kompleksa, viđenog na 38 hektara originalne lokacije.

Atrakcija arheološkog parka trebalo bi da bude futuristička upravna zgrada muzeja, stilizovana kao ukopana zemunica sa zatravljenim krovom u graditeljskom maniru neolitskog čoveka. Celinu bi činilo i 3.000 kvadratnih metara kongresnog dela, uz bungalovsko naselje i kamp za prihvat turista, heliodrom i druge uslužne sadržaje. Projektu od regionalnog značaja svojevremeno je vrata otvorala i Dunavska strategija, s ciljem razvoj kulturno-privrednih potencijala Podunavlja, a čiji je potpisnik i naša zemlja. Regija Podunavlja određena je kao strateški interes Evropske unije, pa se veruje da će projekat „Neolitsko Starčevo” u budućnosti biti ostvaren, čime bi nalazište, lokalitet, ali i čitav kraj privukli zasluženu pažnju i postali vredno odredište novog oblika afirmacije kulturno-istorijskog nasleđa – arheološkog turizma.

U Starčevo su ljudi stigli iz Anadolije

Starčevačka kultura je neolitska kultura mlađeg kamenog doba, od 6200. do 5200, godine pre nove ere, kada ljudi prvi put napuštaju nomadski i započinju sedalački način života. Na teritoriju današnjeg Starčeva ljudi dolaze iz Anadolije, privučeni blizinom Dunava, kao ribolovci, koji pripitomljavaju stoku i gaje žitarice. Nalazište je 1928. godine otkrio profesor dr Miodrag Grbić iz Narodnog muzeja u Beogradu, a u godinama koje u sledile, pohodili su ga i arheolozi sa Harvarda. Reviziono i poslednje iskopavanje, rađeno je šezdesetih godina prošlog veka, a zaštitni radovi obavljeni su pre gotovo trideset godina, kada je lokalitet „Starčevo – grad” proglašen za arheološko nalazište od izuzetnog značaja i zaogrnut zemljom.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

.
ma kakva Anadolija
Prolog
Mi ne znamo zaista ne samo kako su te kuce izgledale, vec ni cemu su sluzile. Vec decenijama se projektuje slika da u odredjenim neolitskim ostacima treba prepoznati odredjunu divljinu i tako se rade ove replike. U stvarnosti, ono sto arheolozi fantaziraju da su religiozni ostaci, ognjista, mogle bi biti potpuno prakticne gradjevine poljiprivredne namene.
Холахоп
Ништа није изгледало тако. Историчари који су урадили реплику имају веома сиромашну машту а још горе им је знање. Винчанска култура је била увелико напреднија и људи су били паметнији од многих данас.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.