Utorak, 06.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Više novih firmi, ali više i ugašenih

Kod preduzetnika je uočeno dosta registracija za drumski prevoz tereta, kozmetičkih i frizerskih salona
Драгољуб Рајић (Фото Т.Јањић)

Od početka godine, za osam meseci, registrovano je osnivanje 33.771 firme (7.328 privrednih društava i 26.443 preduzetnika). To je za 4.800 preduzeća više u poređenju s istim periodom 2021. godine, ali i za 2.357 više u poređenju s istim periodom 2019, što ukazuje da se trend osnivanja vraća na nivo pre pandemije, kažu u Agenciji za privredne registre.

Najviše firmi osnovano je za trgovinu na veliko, računarsko programiranje, konsultantske usluge, izgradnju i restorane, a kod preduzetnika je uočeno i dosta registracija za drumski prevoz tereta i kozmetičkih i frizerskih salona.

S druge strane, od početka godine obrisano je 23.118 privrednih subjekata (6.772 privredna društva i 16.346 preduzetnika). To je za 3.471 firmu više u poređenju s istim periodom prošle godine. Najviše ugašenih preduzeća je iz oblasti trgovine na veliko i malo, konsultantskih poslova, restorana, izgradnje drumskog prevoza tereta, taksi usluga, frizerskih i kozmetičkih salona. Razlog zašto je istovremeno najviše istih i ugašeno i otvoreno novih jeste što je poslodavac nelikvidan, pa gasi jednu i otvara drugu firmu s istom delatnošću.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da se povećanje broja novoosnovanih firmi, pogotovo iz oblasti računarskog programiranja, može delimično pripisati dolasku Rusa, koji su ovde otvorili preduzeća.

– Ali treba imati u vidu da u svim delatnostima koje se navedene, ljudi koji imaju već postojeće firme osnivaju nove iz raznih razloga. Preduzetnici, na primer, tako izbegavaju da pređu granicu od osam miliona dinara i uđu u sistem PDV-a. U Srbiji često povećanje broja firmi na govori da smo mi u nekoj ekspanziji. Situacija postaje sve teža, investicije se usporavaju i mnogo sporije realizuju nego prethodne godine, pre svega zbog krize u Evropi – navodi Rajić.

Ne čudi zašto su građevinske firme u vrhu novoosnovanih, jer i dalje imamo dosta veliki obrt u toj oblasti i značajne investicije, ali one će s poskupljenjem bankarskih kredita početi da opadaju. Osim toga, Srbija uvozi građevinske radnike iz inostranstva, pa strani državljani osnivaju agencije ili firme preko kojih im isplaćuju zarade, te i to doprinosi broju novih firmi iz ove oblasti.

Rajić ističe da su korona i kriza koja je usledila izazvale to da je mnogo malih biznisa i malih radnji pozatvarano. Vlasnici malog biznisa nisu mogli da održe poslovanje. Na primer, u protekle dve godine je ugašena polovina dečjih igraonica.

Mali biznis je dosta pretrpeo jer su mnogi morali da modifikuju svoj rad i da se prebace na onlajn. Nekima se nije isplatilo da drže lokale, a i cene zakupa su velike. Prema njegovim rečima, na sve to uvedena su nova opterećenja i povećani su stari parafiskalni nameti.

– Produženje rokova isporuke robe i poremećaji u lancima snabdevanja su otežali poslovanje srednjih kompanija i smanjili su im prihode. Rat u Ukrajini je dosta uticao na jedan deo komponenata u automobilskoj industriji. Čitav niz firmi je osetio nedostatak materijala bilo da se uvozi iz Rusije ili Ukrajine. Veliki problem je nedostatak radnika i povećanje minimalne zarade jer to poslodavcima nameće obavezu da za neka obična zanimanja isplaćuju zarade od 800 ili 900 evra, a njihovi prihodi im ne omogućuju da toliko plaćaju zaposlene – kaže Rajić.

On naglašava da će firme moći sve manje da se zadužuju jer će im novac biti skuplji i to će dodatno opteretiti njihovo poslovanje.

– Nažalost, ulazne sirovine su jako poskupele i to će se odraziti na rast cena na domaćem tržištu i neminovno će dovesti do pada kupovne moći. Prognozira se da će od osam do 15 odsto pasti kupovina nekih proizvoda, čak i robe široke potrošnje. Sama inflacija koja će smanjiti kupovnu moć i cena ulaznih sirovina jesu veliki udar na privredu. To znači da će se roba teže i sporije prodavati, a samim tim prihodi će usporiti – kaže Rajić.

On ističe da nije realno očekivati da u ovakvim okolnostima država pomaže privredu. Ono što država najbolje može da uradi za privredu u ovoj i narednoj godini jeste da ne povećava opterećenja.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Tehnicarka
Ajde sve i programeri i gradnja stambenih zgrada, ali frizerski i kozmeticki saloni da budu medju top pet po broju novih firmi. Veliko iznenadjenje. Mnogo se sredjujemo ili se peru pare. Trece nema
Miladinovic
Ne treba se mnogo oslanjati na ove brojke tj. one ništa ne govore jer je opšte poznato da čim firmi bude blokiran račun ona otvara novu

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.