Sreda, 07.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Istorijski najniža nezaposlenost nije samo dobra vest

Dobra je samo na prvi pogled, jer iza nje stoji nekoliko činilaca od kojih neki nisu baš ohrabrujući: broj penzionera se povećava, ljudi odlaze u inostranstvo, ne smanjuje se broj službenika u javnom sektoru...
(Фото Н. Марјановић)

Republički zavod za statistiku nedavno je objavio anketu o radnoj snazi u kojoj je istakao da je stopa nezaposlenosti u Srbiji u drugom kvartalu ove godine bila 8,9 odsto, odnosno da je manja za 2,2 procenta u odnosu na isti period lane. Nezaposlenost je smanjena za 64.800, odnosno za 18,4 odsto, u poređenju s drugim tromesečjem 2021, što je, kako je kasnije pojasnio i predsednik Srbije, „istorijski najniža nezaposlenost”.

Da niska stopa nezaposlenosti automatski ne znači i veću zaposlenost, podseća Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji.

– Niska stopa je dobra vest, ali ne toliko dobra kako na prvi pogled izgleda, jer iza nje stoji nekoliko činilaca od kojih neki nisu baš ohrabrujući. Mi smo društvo starih, gde se broj penzionera povećava, a to i te kako olakšava pitanja zapošljavanja i obara stopu nezaposlenosti. Drugi činilac je odlazak jednog broja naših pretendenata na radna mesta u inostranstvo, što takođe smanjuje pritisak na postojeća radna mesta. Bolje bi bilo da taj faktor ne deluje, ali kad već deluje, onda on ima i pozitivnu, doduše sitniju posledicu, a to je da obara tražnju za radnim mestima, to jest smanjuje stopu nezaposlenosti – nabraja prof. Madžar i dodaje da postoji i treći faktor, a to su javna preduzeća koja zapošljavaju mnogo više ljudi nego što je potrebno.

– To je loša strana naša privrede. Zaposleni su mnogi koji ne treba da budu zaposleni. Kada bi javni sektor smanjio broj službenika i sveo zaposlenost na primeren nivo, onda bi broj nezaposlenih bio svakako veći – zaključuje prof. Madžar.

Ipak, i u politici zapošljavanja postoje neke stvari koje su nepovoljne, koje sliku o niskoj stopi nezaposlenosti relativizuju i na nju bacaju senku.

– Većem zapošljavanju doprinose i strane direktne investicije koje su mahom subvencionisane. Ta radna mesta su skupa, ima slučajeva da se po jednom radnom mestu plaća i do 10.000 evra – podseća on.

Da u Srbiji ima manje ljudi nego pre nekoliko decenija, što takođe utiče na sliku o tržištu rada, ističe Ljubodrag Savić, prof. sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

– Rađa se manje dece, pa je tako, recimo, osamdesetih godina prošlog veka obuhvat prvaka bio oko 130.000, a sada ih je oko 60.000. Dakle, imamo manji priliv novih ljudi, a i postojeći nam odlaze iz zemlje, pa samim tim to utiče na sliku o nezaposlenosti. Vlast ipak uvek govori o istorijskim rezultatima. Iako ne želim da dovedem u pitanje činjenicu da dosta ljudi u Srbiji danas ima posao, govoriti o zlatnom dobu je beskorisno. Jer, da je bolje, jeste bolje, ali da je baš toliko dobro, nije – koncizan je prof. Savić.

Broj nezaposlenih se izračunava na osnovu broja onih koji traže zaposlenje i koji su prijavljeni kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Njih ima oko 438.000, najnoviji su podaci NSZ-a, ali stručnjaci za radno pravo ističu da to nije realan podatak jer postoji veliki broj ljudi koji traže posao, a nisu prijavljeni na biro. Ima i onih koji jesu prijavljeni, ali pošto su zakasnili da se prijave na evidenciju, na razgovor sa savetnikom ili su možda odbili ponudi za posao, NSZ ih briše iz evidencije, čime se opet broj nezaposlenih smanjuje. Na evidenciji ima najviše onih koji su izgubili posao, a koji nemaju nikakve benefite od prijave na biro rada, što je svojevremeno primetio i Fiskalni savet. Ti ljudi nemaju interes da se obraćaju službi za zapošljavanje. Kada je reč o anketi o radnoj snazi, u njoj se ocenjuju subjektivni osećaji ispitanika koje anketari pitaju, recimo, da li su nešto radili prethodne sedmice i da li su za to vreme bili plaćeni, u novcu ili naturi. Ako odgovore da jesu, onda ih anketa definiše kao zaposlene. S druge strane, procenat zaposlenih prema anketi je veći i zato što se u njega uračunavaju i oni koji nisu u radnom odnosu, rade na crno, samo povremeno...

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

mladi
Naravno da odlaze mladi kada vide da zaposleni u policiji, u kancelariji, moze da kupi stan u Novom Sadu za 500evra/m2 (dok je za nas obicne ta cena minimalno 3 x veca) i da ga izdaje studentima na sta ne placa porez. I jos sa 55 ode u penziju. I kada vide da su penzioneri dignuti na nivo bozanstva.I treba mladi da idu odavde.
Aleksandar Mihailović
Broj penzionera se ne povećava, mi smo jedina država na svetu u kojoj se za desetine hiljada broj penzionera smanjuje. Godišnje odlazi do 60.000 radno najsposobnijih, a ovde se podiže starosna granica za odlazak u penziju. Rade bolesni i stari, neproduktivni, a mladi odlaze da izgrađuju beli svet, tamo ne rade za minimalce, poštuju svoje građane. Gde će svi ti ako se vrate zbog krize u svetu? Broj zaposlenih je smanjen i zapošljavanjem stranačkih kadrova kao savetnika i dupliranjem radnih mesta.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.