Petak, 09.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

SAD žele rat Rusije i Turske na Kavkazu

Obnovljeni sukobi u Nagorno-Karabahu i prelivanje na teritoriju Jermenije, provociraju reakciju Moskve i ugrožavaju njeno savezništvo sa Ankarom
Сахране азербејџанских војника који су погинули током последњег сукоба (Фото: EPA-EFE/Roman Ismayilov)

Rat Jermenije i Azerbejdžana, okončan pre samo dve godine, ponovo je buknuo u trenutku, koji Baku i Ankara vide kao šansu za osvajanje teritorije i postizanje predizbornih poena, dok Jerevan nije spreman za odbranu, a Moskva je okupirana ratom u Ukrajini. Zapadni saveznici jermenskog premijera Nikola Pašinjana su trenutno u različitim fazama: Vašingtonu odgovara aktiviranje žarište na južnom Kavkazu, a EU, koja pati od nejedinstva i povodom rata u Ukrajini, ne može mnogo toga da uradi izuzev sazivanja sednice Saveta bezbednosti UN.

Trenutno pogoršanje situacije na ovom ratištu je drugačije od prethodnih ratnih dejstava, jer je napadnuta teritorija Jermenije, kao međunarodno priznate, a ne Nagotrno-Karabaha. To Rusiju dovodi u situaciju da se odredi kao vodeća članica Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Pašinjan je odmah i pozvao ODKB da interveniše na osnovu člana 4, što je pandan članu 5. NATO-a i podrazumeva zaštitu članice ukoliko je napadnuta.

Zvaničnoj Moskvi se ne žuri da se uvuče u još jedan rat. Na granicu Jermenije i Azerbejdžana je poslala misiju ODKB-a i očigledno je da neće uslediti brza „kazahstanska intervencija”. Osim toga Pašinjana u Moskvi doživljavaju kao prozapadnog čoveka, mnogo više nego Kasima Žomart Tokajeva. Neki mediji spekulišu da Rusija zapravo ima interes da Pašinjan bude oboren s vlasti, jer se već nekoliko puta pokazao kao nepouzdan politički partner. Posle napada 13. septembra i Pašinjanovog govora u skupštini, kada je navodno rekao da će morati da donese teške odluke (što bi značilo određene teritorijalne ustupke) demonstranti i opozicija su izvršili pritisak na ulicama. U Jerevanu se ovakve demonstracije često organizuju, ali nikada do sadu nisu išli do kraja.

Za Zapad, Jermenija je instrument pritiska na Tursku, Iran i Rusiju. S druge strane, za Tursku, koja otvoreno i javno podržava Azerbejdžan, južni Kavkaz je region preko koga ostvaruje svoje geostrateške ciljeve. Izuzev toga, uprkos poslednjem poboljšanju odnosa sa Rusijom, južni Kavkaz je, pored Ukrajine (ponovljeni stavovi da je Krim Ukrajina) i Sirije – zona u kojoj Ankara i Moskva imaju suprotstavljene interese.

Stoga se ovaj oživljeni sukob može posmatrati i kao pokušaj SAD da potencira razlike između Turske i Rusije. On se događa upravo u trenutku kada je Kijev uveo sankcije turskim biznismenima u Ukrajini zbog veza sa Rusijom, a SAD prete sankcijama turskim bankama koje su prihvatile rusku karticu „mir” posle povlačenja „vize” i „mastera”. Takođe, približavanje politika Redžepa Tajipa Erdogana i Vladimira Putina se dogodilo i povodom nedavnog sukoba Turske i Grčke, a realizacija nagoveštaja o mogućem dogovoru u Siriji, značila bi stvaranje opasnog saveza.

Početak njihovog približavanja, uprkos svim istorijskim situacijama u kojima su bili suprotstavljeni, dogodilo se na čuvenom susretu 27. juna 2016. godine u Sankt Peterburgu, kada se Erdogan izvinio zbog obaranja ruskog „suhoja” prethodne godine. Nepune tri nedelje posle tog susreta pokušan je puč u Turskoj. U medijima se navodi da je upravo Aleksandar Dugin Erdoganu preneo upozorenje Kremlja, što mu je praktično spasilo život. Duginu su, inače, iz Turske upućeni topli izrazi saučešća zbog pogibije njegove kćerke Darije u terorističkom napadu, a on je, i inače, u Ankari bio cenjen politički filozof.

Ali pošto se interesi Moskve i Ankare ukrštaju i u „političkim dvorištima” jedne i druge strane, to je osetljiv teren za obojicu predsednika i veliko iskušenje za njihov savez. Kao što Moskva smatra svojom zonom uticaja bivše sovjetske države u kojima muslimansko stanovništvo govori različitim turskim jezicima, tako Ankara smatra Nagorno-Karabah direktno otetom teritorijom Azerbejdžana, koji joj mlađi brat, odaniji nego što je Belorusija Moskvi.

Dok Rusija nastoji da izbegne mešanje u sukobima između Jermena i Azerbejdžanaca i insistira na poštovanju dogovora postignutog 9. novembra 2020. uz njihovo posredovanje, Erdogan besni iz Ankare i upozorava Jermeniju. Njegova retorika je „opravdana” predstojećim izborima i usred teške ekonomske situacije potreban mu je trijumf. Zato je obnavljanje rata oko Arcaha, kako Jermeni nazivaju Nagorno-Karabah, zapravo još jedno kloniranje ukrajinskog sukoba koji vode velike regionalne i svetske sile. Čak je i simbolika ista: koristi se isto oružje kao u Ukrajini: turski dronovi „bajraktar”, koji su prilikom rata pre dve godine doživeli svoju premijeru i praktično doveli do poraza jermenske vojske. Četrdesetčetvorodnevni rat i kapitulacija Jerevana je praktično zaustavljena zauzimanjem Rusije, ali rat nije završen.

 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
A Rusi kao ne zele? Ajde da se ne zavaravamo.
Vranjanac-CH
Kad Turska udari na Grčku, tada će Rusija da vrati Carigrad pod svoje.
zaliv.net
Tu je pre svega problem Turska!
Mustafa Aga
Erdoganu stizu izbori i stolica mu se uveliko ljulja...Ne bi me iznenadili neki ishitreni i ektremni potezi da bi podigao svoj rejting...
Ale
Zasto mu se ljulja stolica Ajde malo nam pojasni.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.