Evropska unija prepušta Rusiju Aziji

Ekonomske sankcije nametnute Rusiji zbog njenog vojnog angažovanja u Ukrajini ne daju željene rezultate, zaključak je većine analitičara. Naprotiv, sve je vidljivije da iste više pogađaju evropske zemlje, znači one koji stoje iz tih sankcija, nego njihovu metu. Ova činjenica ne samo da je vidljiva nego počinje da unosi vidnu nervozu u svakodnevicu žitelja zapadnog dela našeg kontinenta.

Nekoliko najvećih nemačkih proizvođača automobila odlučilo je da stavi katanac na svoje pogone u Rusiji. Mašine za proizvodnju su zaustavljene, zalihe delova vraćene u zemlju domaćina, zavrnuti su energetski ventili, radnici poslati kućama... Da je nešto slično činjeno u neka ranija vremena, verovatno bi imalo efekta. Ali ovo naše doba nije baš pogodno za sankcije. Razlog je to što smo previše upućeni jedni na druge, kako po pitanju sirovina, tako i kada je reč o konačnom proizvodu. Odbaciti tek tako bilo koje tržište danas je mač s dve oštrice i uglavnom daje pogubne rezultate.

Nijedan radnik, naučen da proizvodi po najsavremenijim tehnološkim procedurama, promenom posla to znanje neće izgubiti. Sve što mu je potrebno su nove sirovine. A one (uglavnom) nisu koncentrisane samo na jednom kraju sveta. Loš efekat evropskih sankcija nametnutih Rusiji zbog rata u Ukrajini o tome najbolje svedoči.

Konkretno, luksuzne automobile danas nude mnogi, bilo kao originalan proizvod, bilo kao kopiju poznatih brendova. Najsavremenije elektronske igrarije koje putniku olakšavaju svakodnevnu vožnju prisutne su u četvorotočkašima sa svih strana sveta. Takođe, automobil više nije samo potreba, postao je – modni detalj. Poput mobilnog telefona.

Ukratko, ništa ne sprečava ruskog proizvođača četvorotočkaša da iz proizvodnih hala (koje nigde nisu otišle) u kojima su se do sada proizvodili „mercedes”, „audi” ili nešto slično, kupcima pošalje kineski „džili”, „čeri”, „šangan”. Ima onih koji će reći da je trajnost ovih automobila manja od evropskih brendova, ali danas se novi automobil ne kupuje kada stari ispusti dušu, nego kada u prodavnice stigne napredniji model. Upravo kao mobilni telefon.

S druge strane, kako piše „Dojče vele”, iako poznati evropski proizvođači zbog sankcija polako napuštaju rusko tržište, tamošnji konzumenti i dalje imaju pristup najluksuznijim zapadnim proizvodima. Sve zahvaljujući tzv. crnom tržištu i paralelnom uvozu. A ovaj oblik trgovine u najvećoj zemlji na svetu iznosio je između maja i jula ove godine, čak šest milijardi dolara. Reč je o najrazličitijim vrstama roba: od auto-delova do konzola za video-igrice.

„Paralelni uvoz” je način uvoza robe na neko tržište bez pristanka proizvođača, ili je reč o robi namenjenoj nekom drugom tržištu, ali koja je, zahvaljujući mogućnosti veće zarade jednostavno – preusmerena. Teoretski, ta roba nije pokrivena garancijama proizvođača, ali trgovac i to lako rešava angažujući domaće servisere pošto se i rezervni delovi nabavljaju po istoj šemi.

Ipak, kada je reč o domaćoj proizvodnji, u Rusiji se sve odlučnije okreću prema partnerima na Istoku: Kini, Indiji, Mongoliji, Koreji, Pakistanu, Iranu... Ne samo zbog činjenice da su im to prve komšije već i zbog tehnoloških pogodnosti i veličine tamošnjeg tržišta gladnog i ruskog gasa i ruskih poljoprivrednih proizvoda.

Sve pomenuto ne znači da prosečan žitelj evroazijske države ne oseća teret rata u Ukrajini. Vesti o pogibijama na frontu i uništenoj imovini šire se munjevito i bez kontrole. To se uostalom vidi po svakodnevnom životu. Ipak, čini se da ništa nije neočekivano. Kao što rekosmo, redovne snabdevače ovdašnjeg tržišta zapadnim robama zamenili su oni manje zvanični, i to ne bez prećutne saglasnosti originalnih proizvođača.

Pitanje svih pitanja sada je koliko dugo Rusija može normalno da funkcioniše u ovakvim uslovima. Neki smatraju da bi za dve godine planeri iz Kremlja trebalo da pognu glavu. Drugi, manje optimistični, procenjuju da bi sve moglo da potraje i deceniju. Naravno, sve uz velike žrtve Evropljana.

Ipak, najvažniji utisak ostaje da okretanje Rusije istočnim tržištima neće biti privremenog karaktera, naprotiv. Ali to onda Evropljane ustavlja u vakuumu. Gubici koje sada moraju da trpe zbog sankcija ostaće prisutni i kada sve prođe. Povratka na staro jednostavno – neće biti. O tome najbolje govori i u Samarkandu održani samit Šangajske organizacije za saradnju, najveće takve organizacije na svetu koja okuplja: Kinu, Rusiju, Kazahstan, Kirgiziju, Tadžikistan, Uzbekistan, Indiju, Pakistan, Belorusiju, Iran... i pokriva oko 60 procenata Evroazije i 40 odsto svetske populacije.