Četvrtak, 08.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Manje novca za stare zanate u Vojvodini

Voskari, krznari, duboresci, pletilje, poslastičari, gvožđari, buregdžije, sarači... za pet godina dobili 185 subvencija, ili 29 miliona dinara.
Стари мајстори на „Ноћном базару” на рибљој пијаци

Novi Sad – Preduzetnici i mala preduzeća koja se bave starim i umetničkim zanatima, domaćom radinošću, mogu da računaju na subvencije u Vojvodini, a ove godine za to je izdvojeno tri miliona dinara iz pokrajinskog budžeta, 40 odsto manje nego lane. Konkurs je raspisan i otvoren do 27. septembra, pri Sekretarijatu za privredu i turizam.

Do sada su stare zanatlije sa sertifikatima za to što rade dobijale ovu vrstu podrške da bi se u Vojvodini sačuvala proizvodnja na tradicionalni način. To su voskari, krznari, duboresci, pletilje, poslastičari, gvožđari, buregdžije, sarači... Za pet godina, od 2017. do 2021, vojvođanski sekretarijat je podelio 185 subvencija, ili 29 miliona dinara.

Za podršku starim zanatima izdvajalo iz ovog izvora godišnje pet ili sedam miliona dinara, tako da je umanjenje u odnosu na neke godine, 2018. ili 2020, gotovo 60 odsto. Šta je razlog, da li je manje ovih zanatlija, njihovih potreba ili nešto treće?

Samo u Novom Sadu, kako je za „Politiku” rečeno u Zanatskom domu gde je i sedište Udruženja samostalnih zanatlija Novog Sada, postoji preko 100 takvih sertifikovanih preduzetnika.

„Video sam da je za njih manje novca nego pre, ali treba naglasiti da su to bespovratna sredstva i da je ovaj konkurs jedan od retkih koji daje mogućnost da se 100 odsto traženog refundira”, kaže za naš list sekretar tog udruženja Veljko Anđelić.

Ovogodišnja tri miliona dinara koristiće se podjednako, po milion i po, za nabavku opreme i za repromaterijal starih zanatlija. Pojedinačno, oni mogu da dobiju od 100.000 do 250.000 dinara za opremu, a od 80.000 do 200.000 dinara za repromaterijal, što je isto kao prošle godine, dok je u međuvremenu mnogo toga poskupelo.

Moguće je dobiti sav novac koji se traži putem konkursa, ali i manje, a kriterijum i postupak dodele određeni su pravilnikom, objavljenim na sajtu sekretarijata iz koga sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević ovih dana poručuje da je interesovanje veliko.

„Stare zanati su važni za razvoj turizma, održanje tradicije i obično je to mala porodična firma. Obuhvata i privredu, turizam i zapošljavanje u punom kapacitetu”, kazao je sekretar Ivanišević.

Istakao je da se za učešće na konkursu moraju izmiriti sve obaveze prema državi, kao i da, tri meseca pre objave konkursa, učesnik nije smanjivao broj zaposlenih za više od 10 odsto.

„Sada imamo velik broj mladih koji se interesuju za stare zanate. Kod njih imate velik obrt malog kapitala, jer su prisutni na svakoj manifestaciji, a njih u Vojvodini  bude preko 1.800 tokom godine”, dodao je sekretar za privredu i turizam.

Anđelić iz Udruženja zanatlija kaže da se trude da i mladim ljudima ukažu na mogućnosti i perspektive zanatstva.

„Nije zanatlija stari čovek koji tamo nešto kuje. Trudimo se da zaštitimo struku, zanatstvo. Treba reći da ne postoji zakon o zanatstvu i da je pravilnik star pola veka. Mi se trudimo da zaštitimo zanatlije koje postoje, a onda da novima ukažemo na mogućnosti, da ne bi zatvorili radnju posle godinu dana”, kaže sekretar novosadskog udruženja.

Udruženje ima oko hiljadu članova, 12 zanatskih sekcija, edukaciju, „kol centar” ili obaveštavanje SMS-om i e-porukama o konkursima, izmeni propisa,...

Pod tradicionalnim zanatom se inače podrazumeva veština, pre svega ručnog rada, kao i profesija sa celokupnim procesom izrade unikatnih proizvoda i pružanjem usluga. Ta proizvodnja je zasnovana na tradicionalnim znanjima i tehnologijama, upotrebom prirodnih materijala uz korišćenje pretežno jednostavnih alata.

Sertifikate izdaje Ministarstvo privrede, mada Anđelić smatra da to treba spustiti na lokalni nivo. Po njegovim rečima, ministarstvo ima malo ljudi i ponekad prođe godinu dana od zahteva za sertifikat dok ne izađu na teren i uvere se da se zaista primenjuju elementi tradicije.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.