Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Me­sa i mle­ka će bi­ti, ali ma­nje

(Фото О. Јанковић)

Po­ro­di­ca To­pa­lov iz Sa­mo­ša „sprem­ni­je“ ula­ze u zi­mu ali ta­ko što su broj od 40 mu­znih kra­va – pre­po­lo­vi­li. Uči­ni­li su to te­ška sr­ca i dok su još mo­gli da pro­da­ju go­ve­da, po­što je ta po­ja­va u ovom kra­ju po­sta­la ma­sov­na. Raz­lo­ge, ka­že Ne­nad To­pa­lov, vi­še i ne mo­gu da po­na­vlja­ju  – su­šna go­di­na, ne­do­volj­no hra­ne na is­pa­ši, još ma­nje da se spre­mi za zi­mu, a da se još jed­nu se­zo­nu ku­pu­je po tro­stru­ko vi­šoj ce­ni jed­no­stav­no se ne mo­že. Osta­lo mu je dva­de­set kra­va na mu­ži, deo je pred te­lje­njem i ne­ko­li­ko ju­ni­ca. Da bi odr­žao vi­so­ku mleč­nost vo­di ra­ču­na o ge­ne­ti­ci i za­to su sva gr­la iz sop­stve­ne pro­iz­vod­nje. Kra­ve je­su za po­nos, ali je nji­ho­va is­pla­ti­vost na gra­ni­ci.

„Mle­ka će bi­ti ma­nje i to ne­će bi­ti tre­nut­no sta­nje, jer po­je­di­ni pro­iz­vo­đa­či jed­no­stav­no ne mo­gu da na­dok­na­de ono što je iz­gu­blje­no u pret­hod­nim go­di­na­ma. Kra­ve ne­sta­ju, kom­ši­je ih, je­dan po je­dan, pro­da­ju. Mi­ni­mal­na pro­iz­vod­nja po gr­lu tre­ba­lo bi da bu­de oko pet do pet i po hi­lja­da li­ta­ra mle­ka, jer bez to­ga do­ma­ćin­stvo ne mo­že da op­sta­ne i funk­ci­o­ni­še. S dru­ge stra­ne, ne­iz­dr­ži­vo su uve­ća­ni tro­ško­vi pro­iz­vod­nje, pa se na­dam da smo do­bro od­me­ri­li i da će­mo za gr­la ko­ja smo osta­vi­li us­pe­ti da se sna­đe­mo da ih is­hra­ni­mo. Ov­de u Sa­mo­šu, ma­lo-ma­lo, pa ima­mo pro­ble­me. Pre ne­ko­li­ko go­di­na da­vi­li smo se u mle­ku, jer je bi­la za­tvo­re­na ot­kup­na sta­ni­ca, sa­da u sit­no pre­bro­ja­va­mo li­tre. Po­sled­nji pe­ri­od ko­ga se se­ćam da je bio do­bar za mleč­no go­ve­dar­stvo bi­le su osam­de­se­te go­di­ne pro­šlog ve­ka, ka­da ni­jed­na ku­ća ov­de ni­je bi­la bez pu­ne šta­le“, pri­ča za „Po­li­ti­ku“ Ne­nad To­pa­lov i is­ti­če da će, da bi odr­žao pro­iz­vod­nju, bar po­la go­di­ne mo­ra­ti da da­je is­hra­nu go­ve­di­ma u šta­li.

Za­to stru­ka na­gla­ša­va da sep­tem­bar­ske da­ne va­lja is­ko­ri­sti­ti za do­bru pri­pre­mu. Pro­iz­vo­đa­če pod­se­ća­ju da ima­ju mo­guć­nost da već sa­da, s ob­zi­rom na to da će bi­ti sa­svim so­lid­na vla­žnost ze­mlji­šta, mo­gu za­se­ja­ti kul­tu­re ka­ba­stog ze­le­nog hra­ni­va, po­put stoč­nog ke­lja, ko­ji sa­zre­va u dru­goj po­lo­vi­ni apri­la.

Vla­da Sr­bi­je je, s dru­ge stra­ne, za­bra­ni­la iz­voz si­ro­vog i pa­ste­ri­zo­va­nog mle­ka do kra­ja sep­tem­bra, dok je po re­či­ma ak­tu­el­nog mi­ni­stra, za­da­tak bu­du­će da se po­za­ba­vi me­ra­ma što se od­no­se na ju­ni­ce, ka­ko bi na tr­ži­štu bi­lo vi­še mle­ka, ali deo tog lan­ca mo­ra bi­ti i mle­kar­ska in­du­stri­ja. Sto­ča­ri na to od­go­va­ra­ju da dr­ža­va iz­la­zi u su­sret zah­te­vi­ma ve­li­kih pro­iz­vo­đa­ča, dok oni ma­li po­la­ko ne­sta­ju. Uglas pod­se­ća­ju da je  Sr­bi­ja da­nas ne pro­iz­vo­di ni po­lo­vi­nu svinj­skog me­sa ko­je go­di­šnje po­tro­ši, a da je broj krup­ne sto­ke na ni­vou od pre po­la ve­ka.

Za­to, na dru­goj stra­ni ju­žno­ba­nat­kog re­gi­o­na, Ja­no­ša Šo­ša iz Do­bri­ce, sa pe­to­de­ce­nij­skim is­ku­stvom u uz­go­ju svi­nja, is­traj­nost na­pu­šta. I on je sma­njio broj man­gu­li­ca u obo­ru, jer nje­go­va ra­ču­ni­ca ka­že da bi po va­že­ćim ce­na­ma hra­ne, to­vlje­ni­ci tre­ba­lo da bu­du za če­tvr­ti­nu sku­plji ka­ko bi mu se rad is­pla­tio.

„Mi sit­ni smo pre­pu­šte­ni sa­mi se­bi. Dr­ža­va tre­ba da od­re­di ce­ne i za tr­gov­ce i za nas, da bu­de ja­sno za šta ra­di­mo. Sub­ven­ci­je su ne­re­dov­ne, ka­sne i tre­ba­lo bi uve­sti i pre­lev­ma­ne na uvoz me­sa i mle­ka.“, ka­že Šoš, a slič­no raz­mi­šlja i Ivan Ga­jin iz Ba­va­ni­šta, ko­ji dr­ži sta­do od oko sto­ti­nu ova­ca. Ne­ka­da ih je imao dva i po pu­ta vi­še, ali je po­ste­pe­no sma­nji­vao pro­iz­vod­nju, čak i ka­da je sub­ven­ci­ja po­ve­ća­na, ka­ko ka­že, na pri­hva­tlji­vih 7.000 di­na­ra po gr­lu.

„Ja još odr­ža­vam ve­li­ko sta­do za ove uslo­ve. Od sto­ti­nu ova­ca imam pri­bli­žno 200 ja­ga­nja­ca, ko­je ne­gde tre­ba pro­da­ti, ali se pi­tam – ka­ko, ko­me i gde. Ra­ču­ni­ce još ima od pra­vlje­nja si­ra, ov­ce ču­vam sam, jer ne mo­gu ni da na­đem, ni da pla­tim čo­ba­ni­na, a vu­nu ba­cam, jer je ni­ko ne­će.”

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Srpsko ''okruglo na cose'' .Prvo od imena koja nemaju predikativnu funkciju komponuju prisvojni pridev ''srpski'' pa sve prisvajaju kao ''srpsko'' po tom ''pricipu'': jezik, pokreklo, srpsku imovinu po inostransvu ,itd. jezicke konstrukcije. Majstori su za izraze ispred izraza: privremeni rad u inostranstvu, privremena takozvna drzava Kosovo. Takozvana ''opisna imena'' ili, kako je Kant to izrazio ''predikat sadrzan u subjektu''. Sta je onda funkcija predikata pored subjekta?
borko
Mleko spada u ne baš zdrave proizvode za ishranu. Samo onom ko mora
Hajduk Veljko
I, naravno, skuplje.
Алокин
И треба. Сви се ухватили компјутера нико неће да музе краве.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.