Petak, 09.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Ima li šta novog oko propasti Republike Srpske Krajine

Istoričar Nikica Barić 2004. godine odbranio je doktorat o Republici Srpskoj Krajini. Imao je znatnih problema sa mentorima ali je ipak ostao pri svom: Krajina nije stavljena pod navodnike niti je ispred imena bilo „takozvana”
Било некад, у Крајини: српски борци на положајима, 1993. година (Фотодокументација „Политике”)

Kao školovani istoričar, rođen u Dalmatinskoj Zagori, osećao sam potrebu da napišem mali tekst o nestanku Republike Srpske Krajine. Mada sam rukopis „Propast Zapadne Srbije” završio još novembra 1995. godine nisam ga objavio. Smatrajući da bi trebalo da postoji distanca o događaju, čekao sam četvrt veka da ga objavim pa sam ga konačno dao internet blogu „Između sna i jave” koji uređuju Jovo Vukelić i Slavko Živanov.

Istoriografija među Srbima pati od komunističkih bolesti jer je još pod nekakvom presijom i stigmom: nema naučnih radova o srpsko-srpskim odnosima, o srpskom građanskom ratu 1941–1945. godine, Nezavisna država Hrvatska ni u naznakama na katedrama i institutima; najvažnija stvar je ponavljati tvrdnju da je u Jasenovcu ubijeno 700.000 Srba!

Kod Hrvata stvar stoji znatno drugačije jer tamo nema onoga što postoji među Srbima – nema kontrolora! Zato je njihova istoriografija tri koplja ispred srbijanske!

Tako je, na primer, istoričar Nikica Barić 2004. godine odbranio doktorat o Republici Srpskoj Krajini. Imao je znatnih problema sa mentorima ali je ipak ostao pri svom: Krajina nije stavljena pod navodnike niti je ispred imena bilo „takozvana”. Uzgred, o tome sam s njim pričao u pokojnoj kafani „Prešernova klet” i predložio mu da me predloži za člana komisije za odbranu.

Doduše, srpski obraz osvetlio je pokojni pukovnik (general) Milisav Sekulić sa svojim radovima među kojim posebno mesto ima knjiga objavljena 2000. godine u Nemačkoj pod naslovom „Knin je pao u Beogradu”. Sekulić je bio neumoran do samoga kraja, posećivao me je dok sam bio direktor Muzeja žrtava genocida, pomogao sam mu prema mogućnostima oko pripreme za štampanje rukopisa, a bilo ih je dvadesetak... Početkom 2021. godine ponudio mi je svoj ratni dnevnik (prethodno je o tome razgovarao sa kolegama iz Instituta za savremenu istoriju), pa smo dogovorili da pripremi još nešto od rukopisa i sve to pokloni muzeju, kao lični fond. Uskoro sam doznao za njegovu smrt i ispratio ga na groblju u Železniku.

Doktorat Nikice Barića bio mi je povod da razgovaram sa prijateljima da u Beogradu obeležimo 10-godišnjicu nestanka jedne srpske države. Sa Dušanom Vukojevićem Marsom, ratnim vojnim invalidom, inače predsednikom NVO „Dobra volja”, lako smo se usaglasili da napravimo okrugli sto i potom objavimo zbornik radova. I to smo odradili 21. septembra 2005. godine kada smo sakupili dvadesetak učesnika i priredili raspravu pod nazivom „Republika Srpska Krajina 10 godina posl(ij)e”. Zbornik radova smo objavili nešto kasnije pod istim imenom. I to je, čini mi se, jedini okrugli sto, rasprava i konferencija o Republici Srpskoj Krajini!

Prilikom dogovaranja o učesnicima i tematskim okvirima, Vukojević i ja razgovarali smo sa više od tridesetak Krajišnika koji su imali šta da kažu. Posebno sam zapamtio jednog pukovnika, ratnog komandanta jedne od 16 krajiških brigada. Ne želim da pominjem njegovo ime jer sam mu to obećao u razgovoru vođenom u proleće 2005. u jednoj vikendici kod Beograda, gde se smestio posle pada Krajine. Tom prilikom, posle neuspešnog ubeđivanja da učestvuje u raspravi, pokazao mi je jedan papir čiji mi se sadržaj urezao u sećanje: bilo je to obaveštenje Glavnog štaba Srpske vojske Krajine datirano 3. avgusta u 23.05 upućeno svim komandantima brigada i njihovim zamenicima, da će hrvatska vojska na svim frontovima napasti Krajinu! I ništa više!

Drago mi je što Savo Štrbac i Kosta Novaković raspravljaju o bolnim temama koje su važne ne samo za nas iz Krajine već i za celokupno Srpstvo jer je to nacionalna tragedija. Nadam se da sam obojici, ali i drugima, dao dobar povod za komentar. Uostalom, naša generacija je dužna da potomstvu ostavi veoma malo nedoumica o prošlosti.

PS: Ovih dana pročitah izjavu profesora Miloša Labana o pregovorima Slobodana Miloševića sa Amerikancima u kojoj je posebno mesto imala Krajina, u njegovim naporima da sačuva Kosovo!  Nije loše što je to kazao Miloševićev blizak saradnik. Loše je što i dalje ćute oni koje je upravo Milošević posredstvom vojnog vrha slao u Krajinu da „odrade posao”. Izuzetak je Milisav Sekulić!

Istoričar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Радисав
Поносан сам што сам Србин из Карађорђеве Србије! Поносан сам на своје Србијанско порекло, исто онако као што се ви поносите што сте Срби Крајишници, Личани, Босанци, Херцеговци, Црногорци, Сремци.... Зашто ми не дозвољавате да се поносим својим пореклом? Шта сам ја мањи Србин од вас или ви већи од мене?!
Sale Vidikovac
"Ових дана прочитах изјаву професора Милоша Лабана о преговорима Слободана Милошевића са Американцима у којој је посебно место имала Крајина, у његовим напорима да сачува Косово." Ovde ima jedan mali propust. G. Laban nije niti je ikads bio profesor, jer je na mesto "profesora" ns ETF-u "izabran" protovno proceduri i bez ispunjenja elementarnih uslova. Koliko on zna o politici je takodje nejasno. Pozivati se na njega je neozbiljno.
Rajka
Ko još sanja o srpskim državama izvan Srbije, neka pročita "Knjigu o Milutinu" Danka Popovića. Napatismo se "oslobađajući porobljeni narod" 1914, pa 1941. i onda opet devedesetih, a samo stradasmo i to, kako se danas lepo vidi, nizašta. Da bi gospoda pukovnici i generali uživali u vikendicama pored Beograda.
iz glave
"изван Србије" у смислу А-У граница које су данас актуелне, или изван територије које насељавају Срби - принцип "Милутин" може се применти од 1804 на овамо било кад, ваљда треба бити разуман и далековид у разређавању србске стратегије за будућност
Земунац
@@Rajka Хрватска бановина је створена 1939 године. Заузимала је простор нешто мањи од касније НДХ. Уствари дала је обрисе будуће НДХ. А то да је остатак био Србија можете само да се тешите. Када су биле бановине никада Србија у свом веку није била више разбијена, па ни касније у Титовој Југославији. Деловима краљевине Србије се управљало из Сарајева, Цетиња итд.
Prikaži još odgovora
Пеђа
Молим Вас, немојте говорити ,,србијанске".
Bratska pomoc
Koliko brigada je Srbija poslala u Krajinu 91-91?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.