Petak, 02.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ETNOGRAFSKI INSTITUT SANU OBELEŽAVA 75 GODINA RADA

Istraživačko polje od gastarbajtera do zombija

Spektar tema koje pokrivaju saradnici instituta proširen je aktuelnim temama kao što su uticaj novih informacionih tehnologija, ekološki izazovi, globalne migracije...
Српска фолклорна традиција под панорамским точком у бечком забавном парку Пратер. Фотографија из књиге др Милоша Рашића „Замишљена домовина: клубови, идентитет и интеграција српских гастарбајтера у Бечу”

Nije mala stvar biti jedan od najstarijih instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, a s punim pravom proslaviti 75 godina postojanja pod sloganom – „Nikad mlađi”. I zaista, Etnografski institut SANU u kadrovskom smislu nikad nije bio mlađi, zahvaljujući činjenici da je zavidan broj naučnih saradnika odabrao da im prva stepenica u karijeri bude ova istraživačka institucija.

Tim poletom mladosti odiše i obeležavanje značajne godišnjice, koja će se završiti 28. septembra u Novom Sadu, velikom izložbom u Arhivu Vojvodine. Duh novih ideja i interesovanja prožeo je i naučni skup, koji je u sklopu obeležavanja jubileja održan 8. septembra u Arheološkom parku Viminacijum. U fokusu konferencije Antropologija (u) budućnosti” bile su informacione tehnologije koje otvaraju mogućnost masovnog nadziranja društva, socijalne mreže, ekološki problemi, globalna migratorna kretanja...

Bio je to odziv na istraživačke zahteve sadašnjice, bitno drugačije od one pre 75 godina, kada je SANU formirala Etnografski institut. Ključni zadatak koji je akademija tada postavila pred novu istraživačku jedinicu bio je da „organizuje sistematsko i plansko proučavanje naselja i porekla stanovništva, narodnog života, običaja, verovanja i folklora u našoj zemlji i kod naših naroda”.

Do sredine osamdesetih, precizno je istražena etnička slika svih oblasti Srbije, sa svim specifičnostima privrede, graditeljstva, kulture stanovanja, običaja i folklora. Uporedo su praćene i proučavane transformacije društva, nastale usled industrijalizacije i urbanizacije. Poslednja decenija prošlog i prva dekada ovog stoleća nametnule su nove teme, poput velikih pomeranja stanovništva, izbeglištva, migracija u inostranstvo, tranzicionih procesa.

Podsećanja na prošlost naučnih istraživanja mogu biti svojevrsni putokaz novim generacijama. U zavijutku nekog davno pređenog puta možda se kriju zagonetke na koje vredi odgovoriti, kao i pitanja koja vredi ponovo postaviti”, kaže direktorka Etnografskog instituta SANU prof. dr Dragana Radojičić.

Govoreći na Svečanoj akademiji povodom značajnog jubileja, ona je istakla da etnolozi i antropolozi podjednako borave i u prošlosti i u sadašnjim svetovima.

„Sluteći budućnost, oni znaju da su kulture kontinuumi i da su svim zbivanjima i promenama počeci postavljeni nekada i negde. Vreme prošlo zapravo je put koji se račva ka različitim pravcima budućnosti”, naglašava direktorka Radojičić.

Kako u praksi izgleda praćenje društvenih i kulturoloških pojava kroz vreme, ilustruje rad dr Miloša Rašića, istraživača Etnografskog instituta SANU. Njegovo polje interesovanja su srpski gastarbajteri u Austriji – od prvog talasa koji je pre više od pola veka otišao na rad u tu zemlju, do generacija njihovih potomaka koje danas stasavaju.

„Tumačim način na koji oni stvaraju i iskazuju svoje identitete, između ostalog i kroz različite oblike izvođaštva. To je neiscrpna tema. Dok god bude postojala ova zajednica, moći ću da je istražujem, kroz različite aspekte”, objašnjava Rašić.

On je jedan od šestoro mladih naučnika, aktera dokumentarnog filma „Nikad mlađi”, koji je povodom jubileja realizovala Radna grupa za vizuelnu antropologiju pri Etnografskom institutu SANU. Predstavljajući polja svojih interesovanja, oni zapravo svedoče koliko je širok i aktuelan spektar tema koje pokriva njihov institut. Tako se, na primer, naučni saradnik Marina Mandić, između ostalog bavi istraživanjem popularne kulture i horor filma, kao i medicinskom antropologijom. Tema njenog doktorskog rada bila je „Zamišljanje epidemije: antropološka analiza predstava o zaraznim bolestima u popularnoj kulturi na primeru filmova o zombijima”. A rad je odbranila u godini obeleženoj stvarnom, a ne zamišljenom zarazom...

„Imajući u vidu iskustva s pandemijom kovida 19, smatram da će istraživanje infektivnih oboljenja u budućnosti biti obogaćeno mnoštvom pristupa koji neće biti zasnovani samo na medicinskoj i istorijskoj perspektivi, već i na reprezentacijama popularne kulture, kulturi sećanja, terenskom radu, iscrpnoj novoj građi”, ističe dr Mandić.

Na nova istraživačka prostranstva ukazuje i dr Sonja Žakula, koja se bavi antropologijom odnosa ljudi i životinja. Njen cilj je, kaže, da doprinese promeni načina na koji se kao civilizacija ophodimo prema životinjama.

„Smatram da bi u budućnosti uloga instituta, ali i antropologije u celini bila upravo to – da se više „mešaju” u društvo, da se uključe u donošenje javnih politika. Da koriste svoja obimna, temeljna i kvalitativna znanja, kako bi doprineli pozitivnim promenama”, zaključuje dr Sonja Žakula.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.