Četvrtak, 08.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Pismo bez omota parlamentu Srbije

I pored dvodnevne rasprave, nisu postignuti preko potrebni sloga i jedinstvo. Uzrok se uočava u konstataciji predsednika države: „Opozicija nema da ponudi nikakvu politiku ni argumentaciju”
Председник Александар Вучић у Скупштини Србије представља Извештај о преговарачком процесу са представницима приштинских институција (Фото А. Васиљевић)

Sednicu Narodne skupštine Srbije u novom sazivu, uz učešće predsednika Aleksandra Vučića, posvećenu Metohiji i Kosovu i održanu 13. i 14. septembra, pratio sam punih 25 sati.

Iako je status južne srpske pokrajine utvrđen Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244 SB UN, „O njenoj sudbini odlučivaće onaj ko bude posedovao zemlju” (M. Ković „Politika” od 23. avgust 2022).

I pored dvodnevne rasprave, nisu postignuti preko potrebni sloga i jedinstvo. Uzrok se uočava u konstataciji predsednika države: „Opozicija nema da ponudi nikakvu politiku ni argumentaciju”.

Nažalost, ni pozicija, odnosno državno vođstvo, nije ponudila ništa više od tehničkog izveštaja o toku pregovora u Briselu, dešavanjima na području južne srpske pokrajine i nepoštovanju dogovorenog od strane Prištine u proteklih 14 i po meseci.

Kao rođeni Metohijac, osećam obavezu da pružim lični doprinos formulaciji nacionalne i državne platforme isticanjem i istorijskih činjenica, koje će omogućiti najveći mogući stepen jedinstva i sloge srpskog i svih naroda Srbije.

Međaši, duboko ukopani na obodima Metohije i Kosova, zalivani krvlju naših predaka, opstaju duže od jednog milenijuma.

Od Kosovskog boja 1389. do balkanskih ratova i južna srpska pokrajina je bila okupirana od otomanske imperije, a od 1939. do 1945. i od fašističke Italije i nacističke Nemačke.

Kako reče Miloš Ković, univerzitetski profesor, vlasništvo nad zemljom biće jedan od odlučujućih faktora u borbi za status Metohije i Kosova.

Prema najnovijim, nepotvrđenim podacima, od ukupno 1.088.699 hektara zemlje, Srbi poseduju tapiju na 71 odsto teritorije Kosova i Metohije, dok su Šiptari do sada, tokom kriminalne privatizacije počev od dolaska Unmika, uzurpirali 80 odsto. Srbija je vlasnik 155 preduzeća, čija je imovina vredna više od 200 milijardi dolara. Vrednost koja se nalazi u utrobi južne srpske pokrajine u obliku minerala, olova, srebra, zlata, cinka, bakra, nikla i pre svega uglja i prirodnog gasa, procenjena je na oko 500 milijardi dolara, dok je u ostatku Srbije s Vojvodinom, procenjena na oko 200 milijardi.

Nedavno, starosedelac srpske narodnosti, koji je sve do povlačenja srpske vojske i policije živeo u seoskom domaćinstvu, na imanju svojih pradedova površine od oko 70 hektara zemlje, na kojoj su duže od dva i po veka, dostavlja mi pismo s omotom. Danas s užom porodicom živi na području „Severnog Kosova” kao interno raseljeno lice. Odlučio sam, uz njegovu saglasnost, da ovo pismo učinim javnim:

„Bio sam na sastanku s V. Koštunicom, predsednikom vlade, dana 6. aprila 2005, uz učešće D. Mihajlova, M. Đurkovića i D. Prorokovića. Tema: Povratak proteranik Srba i stanje u mom selu. Šiptari sve žešće nasrću na srpska imanja. Od oko 70 hektara najplodnije zemlje ostalo nam je nešto manje od 20. Predložio sam da se država uključi i pomogne oko očuvanja srpske zemlje. Vlada je obezbedila sredstva posredstvom Koordinacionog centra za KiM na čelu sa N. Čovićem i načelnikom okruga D. Kalabom i desila se javnosti poznata ’patriotska pljačka’.

U Lapljem selu 7. marta 2018. N. Selaković, T. Kozarev i više članova rukovodstva Srpske liste, uz učešće 28 Srba od Leška do Štrpca i od Goraždevca do Raniluga. Zamolili smo Selakovića da prenese našu molbu predsedniku Vučiću da u Briselu traži bezuslovno obezbeđenje osnovnih ljudskih prava za Srbe na Kosovu i Metohiji. Istakao sam da je u mom selu do 2004. živelo 580 Srba u preko 100 domaćinstava, koja su posedovala nešto više od 700 hektara najplodnije zemlje, a danas ih ima samo dvoje. Desetak kilometara južno od K. Mitrovice u sedam srpskih sela do agresije je živelo oko 1.700 Srba, a danas ih nema”, zaključuje starosedelac. I tu nije kraj.

Radi oslobađanja Metohije i Kosova i svih srpskih zemalja, uključujući Bugarsku i Grčku, potpisan je sporazum između dve srpske kraljevine, Crne Gore i Srbije. Kraljevina Crna Gora je 8. oktobra 1912. objavila rat Turskoj, a odmah potom stupila u vojni savez balkanskih država – koji su, pored Srbije i Crne Gore, činile i Bugarska i Grčka – u cilju oslobađanja svojih naroda od turskog ropstva.

Već 30. maja 1913. u Londonu se potpisuje mirovni ugovor, a oktobra iste godine sporazum o razgraničenju državne teritorije između kraljevina Srbije i Crne Gore, tako što će Kosovo ući u sastav Srbije, dok je Metohija pripala Kraljevini Crnoj Gori. Sve do kraja Drugog svetskog rata, Kosovo je u državnopravnom kontinuitetu Kraljevine Srbije, a Metohija Kraljevine Crne Gore.

Odlučujući faktor ujedinjenja dve srpske države bio je rodbinski, preko kralja Aleksandra Prvog, po očevoj lozi, praunuk Karađorđa, oca Srbije, a po majčinoj – praunuk Njegoša, vladara Crne Gore, što je u daljem periodu personifikovano kao „dva oka u glavi”. Još tokom razbijanja SFRJ Slobodan Milošević je uspeo da sačuva bratstvo ove dve države tako što je formirao SR Jugoslaviju, koja je opstala sve do pojave američkog poslušnika Havijera Solane, koji je, po fazama, prvo osnovao Zajednicu Srbije i Crne Gore, do formiranja dve samostalne države radi lakšeg potčinjavanja interesima američke privrede.

Potomak sam Milonje Mijajlova, đeda po ocu, dobitnika Obilića medalje, najvećeg crnogorskog odlikovanja, uspostavljenog u vreme vladavine Njegoša 1847, koja se dodeljuje borcima za požrtvovanje i ispoljenu hrabrost u balkanskim i Prvom svetskom ratu, pri oslobađanju Metohije i zapadnih delova svih srpskih zemalja („Vasojevići u borbi za srpsko i jugoslovensko ujedinjenje od 1914. do 1918. godine”, G. S. Kiković, Berane 2018).

Takođe sam i direktni potomak Marka Milonjina, učesnika u Drugom svetskom ratu, pripadnika kraljeve garde, koji je sa još tri brata položio život u borbi za kralja i otadžbinu, a za ispoljeno junaštvo proglašen je za heroja („Rasute kosti 1941–1945”, Mihailo P. Minić, Detroit, SAD, 1965).

Kao potomak patriota i vlasnik biografije koja je sažeta u jednoj rečenici: Poreklo po predanju (nemanjićko), mesto rođenja i krštenja (Metohija, manastir Visoki Dečani), proterivanja sa ognjišta od okupatora (1942. i 2000), nivo znanja i obrazovanja, iskustva čobanina, najamnika i robijaša, višedecenijskog privrednika i saveznog narodnog poslanika, a naročito veštine stečene pri izbavljenju Trepče iz njenog, u viševekovnoj istoriji, najdubljeg potonuća, obavezan sam da pružim lični doprinos u rešavanju sudbine Metohije i Kosova.

Pozivam najvišu zakonodavnu i izvršnu vlast Srbije da donese odgovarajuće odluke, koje će omogućiti oslobađanje južne srpske pokrajine od okupatora i uzurpatora i vraćanja u državnopravni okvir Srbije.

Parlament Srbije da donese sledeće odluke: odluka o reaktiviranju Odluke Narodne skupštine Kraljevine Srbije donete posle pobede na Kumanovu 1912. o priključenju Kosova Srbiji, a Metohije Crnoj Gori, s tim da Crna Gora povuče Odluku o priznavanju tzv. države Kosovo; odluku o stavljanju van snage Uredbe DF Jugoslavije od 6. maja 1945, makar ona bila i simbolična, koja se odnosi na zabranu povratka srpskih i crnogorskih kolonista u Metohiju i na Kosovo; odluku o stavljanju van snage svih akata donetih pod pokroviteljstvom Unmika i Euleksa o sprovedenoj, nezakonitoj i kriminalnoj privatizaciji na celom području Kosova i Metohije, posle 14. avgusta 1999. i odluku o proglašenju okupacije teritorije Kosova i Metohije, ukoliko Kfor i Euleks do kraja 2022. ne budu delovali u skladu s odredbama Rezolucije 1244 SB UN, da se obezbede uslovi za povratak svih prognanih Srba sa garancijom osnovnih ljudskih prava.

Generalni direktor „Trepče” tokom poslednje decenije 20. veka

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ime
Хвала на тексту и борби, треба нам више људи као што сте Ви !!!
Ненад Рајковић Форцхајм Немачка
Одлукама додати и признање ДНР, ЛНР, ЗНР, ХНР као и наравно, Крима као делова Русије.
Славиша Гавриловић
"Грешком српског руководства"?
Лена
Мада аутор тврди да Срби поседују тапију на знатан део територије КиМ, њих више тамо нема. Грешком српског руководства, Србија је 1999 године ратовала против најјаче армије на свету и изгубила рат, углед и територије.
Ненад Рајковић Форцхајм Немачка
Да, којом грешком?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.