Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto više nismo među košarkaškom elitom

(EPA-EFE/Filip Singer)

Godinama smo navikli da naša košarkaška reprezentacija bude u samom svetskom vrhu. Poslednjih godina, međutim, nas na najelitnijim svetskim takmičenjima nema, a i kada se kvalifikujemo takmičenje završimo neslavno, daleko od nosilaca medalja.

Košarka je dinamičan, pre svega timski sport. Igrači, pored osnovnih elemenata – vođenja lopte, dodavanja, odbrane, blokade, skoka, brzine, šuta, preciznosti i drugog – moraju da se dobro međusobno poznaju, da se pravovremeno kreću i da predosećaju poteze saigrača. Kada smo se probijali u svetski vrh, reprezentacija je stvarana strogom selekcijom talentovanih dečaka od 12 do 14 godina, koji su veći deo letnjeg raspusta provodili zajedno – trenirajući. Do 18. ili 20. godine oni su već bili oformljeni igrači jer su i u svojim klubovima imali zapažene uloge. Najbolji među njima ulazili su u reprezentaciju i tamo nastavljali s dugim zajedničkim pripremama, pa je reprezentacija postala izuzetno uigran tim.

Mimo tog načina u reprezentaciju su, izuzetno, mogli da uđu samo vanserijski talenti kao Moka Slavnić ili Krešimir Ćosić. Kao što je za velika takmičenja potrebno imati kvalitetne igrače, ako se želi plasman u vrhu, tako je potrebno imati i kvalitetne naše sudije koji će da sude na tom takmičenju. Suđenje se obično ne komentariše, ali iskustvo govori da, kad god smo imali naše sudije na nekom takmičenju, nismo imali problema sa suđenjem.

Od tog vremena mnogo šta se izmenilo. Naši najbolji, vrlo mladi igrači, budući reprezentativci, odlaze u inostranstvo, u različite klubove, tamo prihvataju njihov način igre i više ne možemo da kažemo da imamo svoju školu košarke, koja je davala prednost našim ekipama i zbunjivala protivnike. Oni tamo imaju zapažene uloge, ali kao reprezentacija nemaju mnogo mogućnosti da se uigraju, klubovi ih često ne puštaju kad reprezentacija igra, a pojedini (NBA) ograničavaju vreme koje mogu da provedu u reprezentaciji. Zato se redovno dešava da u istom takmičenju učestvujemo s dve različite ekipe. U našim klubovima ima mnogo stranaca, koji su uglavnom organizatori igre i glavni igrači, dok naši igrači imaju sporedne uloge i onemogućeni su da napreduju. U takvim uslovima teško je napraviti dobru reprezentaciju.

Međutim, pored objektivnih, postoje i subjektivni razlozi. U kvalifikacijama za svetsko prvenstvo reprezentacija Srbije je protiv Belgije (dva puta) i Letonije vodila s petnaestak poena razlike, ali je na kraju izgubila. To se ponovilo i protiv Italije na evropskom prvenstvu – od 14 razlike za nas, u jednom momentu bilo je plus 12 poena za Italijane. Naši su bezuspešno pokušavali trojkama da smanje razliku. Karakteristično je da je organizator igre (plejmejker) nekoliko puta 6–8 sekundi tapkao loptu u mestu pokušavajući da dođe u poziciju za šut. Cela hala je znala, a ne samo protivnički igrači, da će on šutirati, pa su Italijani blokirali reket, tako da naši, u slučaju promašaja, nikako nisu mogli da dođu do lopte.

Danas je moderno da se kaže da je odbrana najvažnija i da sve počinje od dobre odbrane. Međutim, i napad je isto toliko važan, ako nije i važniji, jer pobednik je onaj ko da više koševa. Protiv Italijana smo imali samo jednu opciju u napadu – stvaranje pozicije za šutiranje trojki. I šta se desilo? Šut nas je izdao, pa smo promašivali, a Italijani su nas pročitali i nisu dozvolili skok u napadu.

Čudno je da naši nisu igrali na dva poena, da lopta kruži, da protivnici ne znaju odakle će biti napad, pa moraju da se rašire i da neko iznenada utrči u reket i poentira. U periodu kad su Italijani smanjivali razliku i stigli do plus 12 imali smo najmanje 10 nerealizovanih napada, a mi smo uporno i bezuspešno pokušavali da pariramo trojkama, a da smo išli na dvojke i iskoristili samo polovinu napada, postigli bismo 10 poena i krajnji rezultat bi bio plus dva za nas. Ali kod kuće je ostao organizator igre, koji je do sada bio bez premca u munjevitom, neočekivanom i preciznom dodavanju igraču u najpovoljnijoj poziciji, koji bi dao koš ili bio fauliran.

Smatram da još imamo dovoljno stručnih ljudi, koje je potrebno okupiti i koji će zajedničkim radom, u ovim izmenjenim uslovima, pronaći rešenje koje će našim kvalitetnim i talentovanim igračima omogućiti da se vrate u vrhove svetske košarke.

Petar Ž. Terzić,
Kraljevo

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bane
Realno su nam nedostajali Bogdan i Bjelica u startnoj petorci. Nisam veliki ljubitelj Teodosica, ali se pokazalo da je za njega bilo mesta kada se Micic izgubio kao organizator igre. Iskustvo ponekad pomaze, svako je trebalo da ima mesto i pravu ulogu u timu. Realno smo medju 2-3 najbolja tima u Evropi, sigurno bolji od Francuza ili Italijana, na nivou Spanije i Grcke. Ali, bilo je kako je bilo...
Димитрије Стојановић
Зато што наши најбољи спортисти рекламирају кладионице.
Foxtort Juliet Bravo
Zato što se u ovoj zemlji pare daju samo na fudbal u kome još od onog Montevidea - koji nam stoti put repriziraju - nismo ostvarili iole značajniji rezultat. Bili smo neprikosnoveni u odbojci, rukometu, vaterpolu, pa je sve pušteno niz vodu. Zato što je prevladao biznis pa se planski stvaraju igrači za izvoz a ne reprezentacija.
Милован
Истина је да ми немамо никакву лигу (а не јаку као Шпанија што има најјачу те и има зато младе играче и резултате) и да нам је лош рад са младим играчима, али такође ни наша школа кошарке није еволуирала док неке друге јесу и играмо старомодно и предвидљиво.
Hajduk Veljko
Pesic je odavno trebao biti u penziji.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.