Četvrtak, 08.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POSLE TRIJUMFA ŠPANIJE U FINALU EVROPSKOG PRVENSTVA ZA KOŠARKAŠE

Najlepše putovanje koje nije planirano

Horhe Garbahosa, prvi čovek španske košarke, o uspesima, Serđu Skariolu, Lorencu Braunu, mladima...
Творци шпанског непобедивог система: бивши капитен, сада председник Савеза Хорхе Гарбахоса и „доживотни” селектор Серђо Скариоло (Фото EPA-EFE/Juan Carlos Hidalgo)

Od izveštača „Žurnala”
Berlin – Nije postojao vodeći čovek nekog košarkaškog saveza u Evropi koji je morao da odgovara na toliko pitanja kao Horhe Garbahosa, predsednik španske federacije. I ne, ne pričamo o večeri 18. septembra, nakon pobede njegove reprezentacije na Evropskom prvenstvu, čime je osvojeno četvrto zlato, a sedma medalja na poslednjih sedam kontinentalnih šampionata!?

Pričamo o trenutku kada je pokrenuo proceduru za davanje španskog pasoša Lorencu Braunu, Amerikancu rođenom u Džordžiji koji je Pirinejsko poluostrvo video samo kada je gostovao tamo u dresu Crvene zvezde, Fenerbahčea ili UNIKS-a. Garbahosa je bio na udaru, u javnosti je sve to viđeno kao „prevara”, s obzirom na to da su do sada naturalizovani igrači koji su nastupali u dresu „crvene furije” ipak bili momci koji su barem koliko-toliko odrastali tamo (Mirotić, Ibaka).

Ali, Evropa je gledala kako se Braun uklapa u sistem Serđa Skariola i kako, uz braću Ernangomez, istinskog lidera tima Rudija Fernandeza i neke nove klince vodi Španiju do najvišeg postolja.

– Bio je to pravi potez – nasmejao se Garbahosa odgovarajući na pitanja novinara tog 18. septembra. – Mogu ja svakoga da razumem, poštujem sva mišljenja. Ali kada radiš naporno, kada te savetuju stručnjaci, treneri, sportski direktori... posle povreda Rikija Rubija, Karlosa Alosena i Serhija Ljulja, odnosno kad je Serhio Rodrigez odustao, Lorenco je bio pravi izbor. I dao je mnogo više od onoga što smo videli na terenu. Od prvog dana je bio deo porodice. Istupio je. Tim ga je prihvatio a on je pokazao koliko je posvećen. To mu je bio san. A za nas je to bila velika čast. Rekao sam isto i pre turnira. Sada i ne moram mnogo da pričam.

Bila bi to kompletna „prevara” kada se 33-godišnji Braun više ne bi pojavio u španskom dresu. Na ovo pitanje, Garbahosa odgovora:

– Potpuno je posvećen. Potpuno! Posle utakmice mi je rekao: „Hvala na prilici o kojoj nisam mogao ni da sanjam!” Postao je šampion.

Kritike je nekadašnji as – koji je sa uspehom igrao i u NBA ligi – prihvatao, ali i borio se sa njima.

– Znali smo da se nekim ljudima neće svideti, ali je moja uloga da štitim i popravljam špansku košarku. Nije Braun ovde samo da bi igrao. Radi mnogo više od onoga na turniru. Posvećenost znači izgubiti svoj pasoš da bi igrao za drugu zemlju. Plakati kao dete, igrati kroz povrede i bol ceo turnir. Ne mogu da kažem ništa više od: „Hvala, Lorenco!”

Sada u Španiji kažu i „Hvala, Horhe”.

– Nismo mogli da računamo na sedmoricu igrača, tako da smo napravili plan da krenemo sa mladima, neiskusnima. Ali, njihovo srce, posvećenost, želja da se pobedi... Okupili smo tim za devet dana i krenuli na putovanje koje je verovatno najlepše u mom životu.

A to je, ipak, život ispunjen velikim uspesima. Garbahosa je bio šampion sveta 2006, prvak Evrope 2009, ima dva srebra sa kontinentalnih šampionata i jedno sa Olimpijskih igara!

– Rekao sam igračima da ovo nije bilo u planu. Trebalo je da gradimo tim za, nadamo se, Svetsko prvenstvo i Olimpijske igre. Samo se kvalifikovati na ovakav turnir je teško. Na ovom Evrobasketu smo videli neverovatan talenat, ne samo Španiju, Francusku, Grčku, Nemačku... već i timove koji nisu tipično košarkaški, poput Estonije. Sanjali jesmo, ali ne mogu da kažem da je bilo zlato u planu. Ovi momci imaju porodice, a dva meseca su proveli boreći se i ekstremno jako radeći za špansku košarku. Ovo je prelepa priča.

Jedan od kolega postavio je pitanje koje je, očigledno, na vrh jezika svih. Kada će se Evropa malo odmoriti od dominacije Španije. Garbahosa se ponosno nasmejao.

– Još smo ponosniji što smo osvojili zlato takmičeći se protiv Vagnera, Sabonisa, Markanena... Neverovatni igrači. To samo čini ovu medalju još vrednijom. Turnir je bio fantastičan, najbolji Evrobasket poslednjih 20–25 godina. A toliko je specijalno jer mnogo znači španskoj košarci.

Serđo Skariolo je uvek bio trener koji je impresivno „baratao” superstarovima koje je imao u ekipi. Ali, sada je pokazao neki drugi nivo. Vodio je mlade, neiskusne igrače do vrhunskog ostvarenja preko svih asova. Dakle, potrebno je pregovarati o produžetku ugovora sa španskim savezom.

– Ja sam užasan pregovarač – slegao je ramenima Garbahosa. – Jer, već sam u prišao i rekao mu da je najbolji selektor na svetu. Tako da... On je otac ove dece. On je doživotni selektor Španije. Trenirao je Gasola, Rejesa, Navara... Kažu ljudi da je lako njih voditi. Sada je imao neke klince, uz puno povreda, a on je pokazao da sam ja u pravu. Više je od trenera. Prilagođavao se velikim zvezdama da bi oni bili bolji. To je možda i njegov najveći talenat. Protagonista svih naših uspeha.

Gledanost u Španiji

Na tribinama „Mercedes benc arene” nije bilo previše španskih navijača. Ali, to ne remeti Garbahosino zadovoljstvo drugim brojkama.

– Probali su da dođu, ali su letovi bili popunjeni. Ali, TV rejting u Španiji je bio neverovatan. Naše polufinale je gledalo 20 odsto ljudi koji su u tom trenutku bili kraj televizora. To je fantastično. Ne mogu ni da zamislim koliko je gledalo finale.

Ljuljova žurka

Rudi Fernandez posle osvajanja zlata nije zaboravio svog „večitog” saigrača, Serhija Ljulja, majstora koji je propustio ovaj Evrobasket zbog povrede. Horhe Garbahosa je takođe govorio o Ljulju:

– On je neverovatan igrač, ali je pre svega divan čovek, duša ovog tima. Njegova povreda nije bila teška, ali dovoljno ga je poremetila da nije mogao da igra. Tim je bio uzdrman zbog toga, jer je on mnogo više od kapitena. Dopisivali smo se 100 puta. Rekao je da priprema žurku kad dođemo.

Vino i pesme koje ne zna

Garbahosa je pobedu proslavio u društvu supruge i kćerki.

– Lepo veče uz lepo nemačko vino.

A igrači...

– Imaju neke svoje pesme, ali to je za mlade. Ja ih ne znam.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.