Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Freske iz 17. veka restaurirane zahvaljujući donaciji iz Japana

(Фото Бета - Б.Љ.)

GADžIN HAN - U crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u selu Veliki Krčimir kod Gadžinog Hana privodi se kraju restauracija fresaka koje datiraju iz 1629. godine, a projekat je realizovan pomoću donacije iz Japana vredne više od tri miliona dinara.

Crkva je spomenik kulture od posebne važnosti, sa sačuvanim ugrebanim potpisom patrijarha srpskog Arsenija Četvrtog Šakabente, koji je tim krajem prošao tokom seobe Srba 1740. godine.

Hram podignut u samom podnožju Suve planine bio je nakon Drugog svetskog rata u veoma lošem stanju, ali je sačuvan i obnovljen, a 2004. godine se krenulo sa zaštitom i restauracijom fresaka.

Koordinator projekta, slikar-restaurator Dragan Stanojević rekao je za agenciju Beta da je posao zaštite fresaka bio „izuzetno zahtevan” jer su freske bile „veoma ugrožene”.

„Najvećim delom su praktično bile odvojene od zida i delom su visile kao krpe sa svoda. Bilo je potrebno da ih najpre konzerviramo. Taj deo posla smo odradili 2009. godine zahvaljujući takođe donaciji iz Japana”, kazao je Stanojević.

Najavio je da će tokom oktobra biti završeni restauratorski radovi na živopisu, čiji autor nije poznat, ali se sa sigurnošću zna da je urađen 1629. godine.

„Biće restaurirano oko 90 kvadrata fresaka u oltarskom prostoru, naosu i na zapadnoj fasadi. Najvažnije je da se pokaže da je i u ovim krajevima u tom vremenu postojao duhovni život, da su se gradile i oslikavale crkve”, naveo je Stanojević.

Dodao je da je donaciju Sumito fondacije iz Japana obezbedio zahvaljujući poznanstvu sa profesorom Suzukijem Mićitakom i akademikom Gojkom Subotićem.

„Profesor Mićitaka pomogao je da se obezbede sredstva za restauraciju živopisa u manastiru Jašunja kod Leskovca, a kada je video crkvu u Krčimiru pomogao je da tu dođe najpre donacija za konzervaciju, a sada i za restauraciju”, kazao je Stanojević.

Navodeći da je u crkvi u Krčimiru prisutan srednjevekovni način slikanja, japanski profesor ocenio je da je važno da ta umetnost bude sačuvana, jer bez nje, kako je rekao, nema ni moderne umetnosti.

Mićitaka je dodao da se angažovao oko obezbeđivanja donacija za restauraciju fresaka jer je dugo učio o hrišćanstvu i ikonama tokom studija istorije umetnosti u Beogradu, a pre 20 godina se krstio u manastiru Hilandar i dobio kršteno ime Sava.

Sveštenik Zaplanjske parohije jerej Dušan Janković naveo je da je crkva Vaznesenja Gospodnjeg podignuta na temeljima hrama koji je izgrađen još 1169. godine.

„Čuda Božija se u nemoći pokazuju. Kolika je nemoć našeg srpskog sela i napaćenog ovog kraja pokazuje to što čak iz Japana dolazi Vaskrs jednog hrama i jednog freskopisa koji pokazuje deo naše istorije i deo istorije ovog kraja”, rekao je Janković, prenosi Beta.

Projekat restauracije sprovodi se uz blagoslov episkopa niškog Arsenija i podršku Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš i opštine Gadžin Han.

  

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milen
Vrlo interesantno, nemamo mnogo sakralnih objekata izgrađenih u 17. veku u Srbiji (tada već skoro dva veka pod Turcima) i malo je informacija o tom periodu uopšte. Zato su freske koje se obnavljaju posebno značajne, što je prepoznala i japanska fondacija. Hvala im, a bilo bi lepo da vidimo koje još objekte iz tog perioda imamo u Srbiji i u kakvom su stanju.
Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
А од Руса ни рубље, тих такорећи Православаца.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.