Sreda, 30.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Evro u Hrvatsku, kuna u istoriju

Hrvatska bi trebalo da pričeka sa uvođenjem evra, jer bi šteta mogla biti veća od prednosti, zbog šokova koji se događaju u svetu, a koji različito utiču na zemlje, ocenio je nedavno poznati svetski ekonomista, nobelovac Džozef Stiglic
Од 1. јануара 2023. године, евро ће постати званична валута (Pixabay)

Kada je Republika Hrvatska 1. jula 2013. godine postala punopravna članica Evropske unije mogućnost uvođenja evra kao službene valute i u Hrvatskoj bila je samo teorija i nekakav daleki vizionarski plan. Međutim, deset godina kasnije, 1. januara 2023. godine, evro će postati zvanična valuta i u ovoj zemlji. Dvadeset osam godina otkako je 30. maja 1994. uvedena kao sredstvo plaćanja, hrvatska kuna odlazi u istoriju.

Naziv kuna, inače, potiče od imena za kunu zlaticu, životinju koja nastanjuje hrvatske šume, a čije je krzno u prošlosti služilo kao sredstvo robne razmene, odnosno imalo funkciju novca.

S početkom naredne godine Hrvatska će postati dvadeseta država u evrozoni i 26. država u kojoj se evro zvanično koristi kao sredstvo plaćanja. Evropski parlament (EP) u Strazburu 5. jula ove godine velikom većinom glasova podržao je pristupanje Hrvatske evrozoni, odnosno prihvatio izveštaj o uvođenju evra u Hrvatskoj, u kojem se ocenjuje da Hrvatska „ispunjava sve kriterijume za ulazak u evrozonu”.

Uprkos teškoj socioekonomskoj situaciji izazvanoj zdravstvenom krizom i najnovijim poskupljenjem energenata, uvođenje evra u Hrvatskoj i ispunjavanje neophodnih kriterijuma predstavljaju snažan politički signal održivosti i privlačnosti jedinstvene evropske valute, navodi se u izveštaju EP. Uvođenje evra ojačaće hrvatsku ekonomiju i koristiti njenim građanima i privredi jer će ekonomija postati otpornija, privući više stranih investicija, povećati poverenje međunarodnih investitora i smanjiti razmenu valuta, što će imati opipljiv uticaj na ključni turistički sektor, predviđa EP. Hrvatska vlada se poziva da osigura da uvođenje evra ne dovede do veštačkog povećanja cena.

Odbor za ekonomske i finansijske poslove EU usvojio je 12. jula ove godine tri konačna pravna akta, potrebna kako bi Hrvatska mogla da uvede evro početkom 2023. Među tim aktima je i odluka o stopi konverzije kune u evro, po srednjem kursu – jedan evro za 7,5345 kuna.

U februaru ove godine predstavljen je dizajn nacionalnih strana hrvatskih kovanica evra i evrocenta, na kojima su geografska karta Hrvatske, kuna, glagoljica i Nikola Tesla, a zajednička podloga je motiv šahovnice. Narodna banke Srbije kritikovala je Hrvatsku zbog izbora Nikole Tesle, navodeći da je reč o „prisvajanju kulturnog i naučnog nasleđa srpskog naroda”. Hrvatski zvaničnici su te navode odbacili, a iz Hrvatske narodne banke upozorili su da Srbija nije u poziciji da prigovara, jer to po evropskim regulativima mogu samo članice EU koje koriste evro.

Hrvatske vlasti pozdravljaju uvođenje evra i tvrde da da će ulazak Hrvatske u evrozonu ujedno doneti i prednosti građanima i privredi. Konkretno, nestaće valutni rizik i menjački troškovi, smanjiće se kamatne stope, podstaknuće se strana ulaganja, povećati mogućnost finansiranja na tržištu kapitala, a kreditni rejting mogao bi da poraste za dva odsto. Olakšaće se i hrvatski izvoz, kao i dolazak turista iz evro područja. Hrvatska će biti investiciono atraktivnija i sigurnija u vremenima kriza, a evro kao ključna vrednost evropskog zajedništva omogućiće još aktivniju ulogu u evropskom projektu, ocenjuju državni zvaničnici.

I pojedini hrvatski ekonomisti, zagovornici uvođenja evra, podsećaju kako je Hrvatska ulaskom u EU potpisala i obvezu uvođenja evra, kao i da se potpisani ugovori moraju poštovati. Veruje se kako će i Hrvatska iskoristiti sve te potencijale, te da će građani vrlo brzo videti koliko je ulazak u evrozonu bio dobar za rast standarda građana, veće plate kao i dalji razvoj zemlje.

Građani ne dele taj optimizam, sudeći po anketama javnog mnjenja. Istraživanje iz maja ove godine pokazalo je da se 29,9 odsto građana u potpunosti, ili uglavnom, slaže s tvrdnjom da je Hrvatska spremna za uvođenje evra početkom 2023. Velika većina građana, njih 86,2 odsto, smatra da će se uvođenje evra iskoristiti za prećutno povećanje cena. Hrvatski građani su prošli nekoliko talasa povećanja cena: korona kriza, zemljotres, rat u Ukrajini. Ovo bi bio četvrti talas ako se cene povećaju. U postupku uvođenja evra primenjuje se načelo zabrane neopravdanog povećanja cena, ali zakonom nije predviđena kazna za to delo.

Pojedini uticajni hrvatski ekonomisti, protivnici evra, sigurno ne bi insistirali na uvođenju evra sada, nego bi pričekali bolja vremena. „Evro je dobra valuta, ali za razvijene države EU i države čije privrede mogu da prate razvoj, poput Nemačke, Austrije, Francuske… Međutim, Hrvatska trenutno nije u toj situaciji i trebalo bi sačekati bar 10 godina da evro preuzme funkciju nacionalnog novca, kao i da se promeni slika hrvatske ekonomije, koja bi trebalo da prati razvoj privreda razvijenih država EU. U Hrvatskoj imamo paradoks da je kuna čvrsta i stabilna, a da hrvatska privreda već 25 godina propada.”

Hrvatska bi trebalo da pričeka sa uvođenjem evra, jer bi šteta mogla biti veća od prednosti, zbog šokova koji se događaju u svetu, a koji različito utiču na zemlje, ocenio je nedavno poznati svetski ekonomista, nobelovac Džozef Stiglic. „Evro oduzima dva važna instrumenta neophodna u prilagođavanju ekonomije na šokove. Oduzima zemlji mogućnost promene kursa, te joj oduzima monetarnu politiku, a time i mogućnost menjanja kamatnih stopa”. Stiglic godinama govori kako iste krize različito utiču na pojedine zemlje i da zato monetarna politika koja odgovara zemljama poput Nemačke ili Holandije ne odgovara nužno i onima kao što su Hrvatska ili Španija.

Hrvatska uvodi evropsku valutu u trenutku krize, kad je evro u poređenju s dolarom najslabiji od uvođenja pre 20 godina i kad čitavu evrozonu potresa jaka inflacija. Treba se zapitati zašto snažne članice poput Danske i Švedske ne žele evro... i na kraju će se samo uvećavati društvo slabih članica zone evra, pa Hrvatsku nije trebalo primiti u nju sve dok se valuta ne stabilizuje, ocenjuju pojedini nemački analitičari.

Može se zaključiti da Hrvatska, kao treća najsiromašnija država-članica EU (posle Bugarske i Rumunije), ne zadovoljava sve potrebne uslove i kriterijume za uvođenje evra u monetarni sistem zemlje, iako su nadležni organi EU dali „zeleno svetlo”, što govori da je to više politička preuranjena odluka, kojoj se „progledalo kroz prste”, a ne ekonomska.

Hrvatska i Bugarska su u julu 2020. godine ušle u evropski kursni mehanizam (ERM 2), kojeg neki nazivaju „čekaonicom za evro”, što je ključan korak u procesu uvođenja evra. Članica EU koja želi uvođenje evra mora najmanje dve godine da provede u ovom mehanizmu, pre nego što uvede zajedničku evropsku valutu. Pre toga treba da zadovolji kriterijume nominalne konvergencije, odnosno Mastrihtske kriterijume, koji se odnose na stabilnost kursa, cena i kamatnih stopa, uz dva važna indikatora koji se tiču javnih finansija – deficit budžeta i javni dug.

Kad je reč o hrvatskom javnom dugu, on je s oko 80 odsto BDP-a zemlje znatno iznad propisanog nivoa od 60 odsto, ali se očigledno toleriše visok nivo zaduženosti Hrvatske, koja pored slabe privrede ima nestabilne javne finansije.

Naučni savetnik, nekadašnji pomoćnik saveznog ministra i kopredsednik Mešovitog međuvladinog komiteta za ekonomsku saradnju s Hrvatskom

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лена
Јављам се из малог места у Далмацији где летујем са бројном породицом већ више година. Јадран ја прелеп и пун туриста из ЕУ, Србије, Словеније и БиХ. Задовољни сезоном, мештани лепо зарађују од издавања соба и нису против евра. Нисмо осетили никакав анимозитет, људи су љубазни и гостопримљиви. Мада политичари подгревају тензије, помирење и суживот обичних људи су већ одавно на делу.
Milan
Ode i treca palma sa otoka srece.
Ivan Ivanovic
Taman kada ga uvode on ce da skikne. Cim su u EU Hrvatska, Bugarska i Rumunija, vidi se da je to politicki projekat. U tim zemljama nestaju pare EU obveznika kao u bermudskom trouglu.
AIU
A i u Srbiji nestaju. Ne znate?
Земунац
Не разумем потребу да наш стручњак, за нашу јавност објашњава да ли је Хрватској потребно или не увођење евра. Имају они стручњаке и политичаре који о томе одлучују, па ако су одлучили нека сами трљају главу са тим и нека им је срећно!
Петар,Загреб.
EUR- јесте добар за хрватске банке које су у страном власништву јер ће лакше ,,посисати" прилив девиза од туризма Елем. Према миту из давних времена,који је некоме истинит,а некоме лажан,српски реекспортери и НБ у Београду исисавале су хрватске девизе. Данас исисавају и Берлин и Беч и Будимпешта... Сискају мале и велике силе. И ђе је саде она знаменита под којом се водила борба домовинска-,,Хрватска лисница у хрв.ђепу,а пушка на хрв.рамену."
Један Шумадинац
Да, кад Руси буду усвајали нови урбанистички план Берлина, Немци ће своје "eure" лако трошити на мору не водећи бригу о "tečaju". Радујем се и због једних и због других. Тебе, без труна ироније, братски саветујем да се држиш свога села. Нема контаминације ни у пренесеном ни у буквалном смислу.
Ivan Pravedan
Živio euro ! Unatoče svemu, bolje euro nego vječito zaleđeni tečaj kune.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.