Ponedeljak, 28.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: DRAGOSLAV ŠĆEKIĆ

Ministar zdravlja Crne Gore: Gradimo nove klinike, obnavljamo bolnice

Niko ne želi da ospori pravo lekara na dopunski rad, ali se pre svega mora voditi računa o potrebama matičnih ustanova
(Фото приватна архива)

Od našeg dopisnika

Podgorica – Odlučni smo da uklonimo jaz između bogatih i siromašnih, tačnije mogućnost da samo oni koji imaju novca imaju pravo na lečenje, dok se građani slabije imovne moći, a takvih je najviše, bore za svoje osnovno pravo, gde zaštita zdravlja i te kako pripada. Ministarstvo zdravlja i svih zdravstvenih ustanova ima jasnu nameru – stabilan javni zdravstveni sistem, s pacijentom u njegovom središtu i uslovima za rad dostojnim lekarske profesije i medicinske doktrine, kaže u intervjuu za „Politiku” ministar zdravlja Crne Gore Dragoslav Šćekić.

Crnogorski zdravstveni sistem zatekli smo u veoma lošem stanju, s mnoštvom problema i izazova, kao što su finansijska nestabilnost, neorganizovanost i nezadovoljstvo pacijenata brzinom pruženih usluga, odnosno listama čekanja na preglede, pristupom prema pacijentima kod dela zaposlenih, na svim nivoima, što je poljuljalo poverenje u javno zdravstvo, kao i lošim odlukama tadašnjeg Nacionalnog koordinacionog tela za borbu protiv virusa kovid 19, kada su praktično zatvorili Klinički centar Crne Gore, osim za kovid pacijente, i sve preglede usmerili u privatnu zdravstvenu ustanovu. Ministarstvo zdravlja, u saradnji sa svim zdravstvenim ustanovama, zauzelo je proaktivan stav i krenulo u rešavanje nagomilanih problema. Poseban akcenat je na prevenciji i lečenju hroničnih nezaraznih bolesti, ističe Šćekić.

Koliko se investira u nove zdravstvene objekte?

Prosečna starost objekata u javnom zdravstvenom sistemu Crne Gore je 50 godina, a pojedini su sagrađeni čak i pre više od 70 godina. Ovo se posebno odnosi na Podgoricu, u kojoj je u poslednjih 30 godina znatno povećan broj stanovnika i samim tim potreba za širenjem i gradnjom novih ustanova datira još od 2000. godine. U toku je realizacija više infrastrukturnih projekata nego u poslednjih 20 godina zajedno. Pre nekoliko meseci počela je izgradnja Klinike za mentalno zdravlje, vrednost radova je šest miliona evra i finansiraće se iz kapitalnog budžeta. Uz veliku podršku EU partnera na čelu s delegacijom EU u Podgorici, intenzivirane su aktivnosti i na izgradnji Klinike za infektivne bolesti i dermatovenerologiju, za šta je predviđeno oko osam i po miliona evra. Pred raspisivanjem smo tendera za rekonstrukciju SB „Vaso Ćuković” u Risnu, zatim operativnog centra za vanredne situacije u okviru Instituta za javno zdravlje, kao i za adaptaciju i opremanje mikrobioloških laboratorija u devet domova zdravlja širom Crne Gore. Ministarstvo zdravlja iniciralo je i izradu projektnih zadataka Urgentnog centra u okviru KCCG i Opšte bolnice u Pljevljima, a u pripremi je projektni zadatak za potrebe konkursa za izgradnju doma zdravlja u Siti kvartu u Podgorici. Da se vodilo računa o regionalnom razvoju i univerzalnosti pristupa zdravstvene zaštite govori podatak da su u toku pripreme za tendere zbirne vrednosti 10 miliona evra za potrebe rekonstrukcije opštih bolnica Bijelo Polje, Berane, Cetinje, Nikšić, zatim i domova zdravlja u Ulcinju, Budvi, Cetinju i Plavu.

Uvodite li red među lekarima u državnim zdravstvenim ustanovama koji pacijente šalju u privatne ordinacije?

Sve češća je praksa da upravo lekari u koje ulaže država svakodnevno učestvuju u promociji ličnog angažmana u privatnim zdravstvenim ustanovama i na taj način usmeravaju pacijente da za usluge koje mogu da dobiju u javnom zdravstvenom sistemu odlaze u privatne ordinacije i ambulante. Namera Ministarstva zdravlja nikako nije onemogućavanje rada privatnih zdravstvenih ustanova, već, naprotiv, partnerski i zdrav odnos, ali nikako nauštrb javnog zdravstva i budžeta građana, koji je i te kako poljuljan globalnom ekonomskog krizom, koja ne zaobilazi ni Crnu Goru, posebno kad se zna da sve ove usluge mogu da dobiju u domovima zdravlja, bolnicama i Kliničkom centru. Takođe, niko ne želi da ospori pravo lekara na dopunski rad, ali se pre svega mora voditi računa o potrebama matičnih ustanova u kojima rade i ispunjavanju radnih zadataka u skladu sa zakonskim propisima, ali i lekarskom etikom. Ministarstvo zdravlja, u cilju zaštite interesa naših građana i prava na lečenje u javnim zdravstvenim ustanovama, pokrenulo je kontrolu poštovanja odredbi pravilnika od strane komisija za kontrolu kvaliteta zdravstvene zaštite, kao i odobravanja prava na dopunski rad koje direktori zdravstvenih ustanova daju svojim zaposlenim. Doneli smo odluku da se svi zaposleni koji imaju više saglasnosti za obavljanje dopunskog rada van matične ustanove izjasne i opredele za rad samo u jednoj ustanovi javnog ili privatnog sektora. A tamo gde postoje liste čekanja ili nedostaje kadar, kao i gde organizovanje procesa rada nije moguće ili je otežano, stanovišta smo da dopunski rad treba ukinuti. Na ovaj korak odlučili smo se zbog činjenice da građani dugo čekaju na specijalističke preglede i dijagnostiku u javnim zdravstvenim ustanovama, a iste im se za kraće vreme nude upravo od strane lekara iz tih ustanova u privatnom sektoru.

Najavili ste nultu stopu tolerancije na korupciju. Dokle se stiglo?

Ministarstvo zdravlja apsolutno je posvećeno suzbijanju i iskorenjivanju korupcije iz zdravstva. Tamo gde očekujemo humanost, pomoć i blagu reč, ne bi trebalo da ima mesta ni za jedan oblik delovanja koji može izazvati neprijatnost, a kamoli koruptivne radnje, o kojima će ministarstvo, ukoliko bude imalo saznanja o njima, istog trena obavestiti nadležne državne institucije.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.