Petak, 09.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako prepoznati pravi med u prodavnicama

Onaj koji je čist se kristališe i ne treba da bude potpuno proziran, već blago mutan, kažu u Beogradskom udruženju pčelara
(EPA-EFE/Dumitru Doru)

Uprkos suši, ova godina je donela puno meda, posebno kada govorimo o bagremovom medu, koji je za pčelare najvažniji, pa zbog toga što ga ima dosta maloprodajna cena nije znatno promenjena, ali je cena u otkupu na veliko niža nego prošle godine.

Kako je za Tanjug rekao predsednik Beogradskog udruženja pčelara Stanko Rajić, za razliku od prethodnih godina, ova je bila i više nego dobra godina, ne rekordna, ali blizu toga. Kada počne dobro i njen preostali deo je dobar. Što se tiče izvoza, Rajić je kazao da je trenutno stanje mirovanja jer još niko nije izašao sa jasnom cenom, pa to kod pčelara ostavlja sumnju. On je dodao da je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) pre dve godine pustio u rad pogon za otkup i preradu meda u Rači, a sa idejom da se većina meda proizvedenog u Srbiji otkupi i plasira na inostranom tržištu preko tog pogona, kako bi se, kako ističe, postigla što je moguće viša cena. Zbog pojave i sve većeg prisustva falsifikovanog meda na tržištu, Rajić kaže da se godinama unazad ulažu izuzetni napori da se to suzbije i da je hemijska analiza meda jedini sigurni i precizni pokazatelj. „Na Svetskom kongresu meda u Kanadi 2019. čak 40 odsto uzoraka meda je bilo neispravno. Običnom građaninu je jako teško da proceni da li je med pravi, i bez hemijske analize to je jako teško”, kažu u Beogradskom udruženju pčelara. Dodaje da Beogradsko udruženje pčelara u Centru za ispitivanje namirnica svake godine radi hemijsku polensku analizu meda iz malih urbanih pčelinjaka svake godine i tako dobiju potvrdu da je med besprekorno čist. „Beogradsko udruženje pčelara se bavi i ubranim pčelarstvom, med koji trenutno vrcamo je med iz košnica koje se nalaze na krovu ove zgrade Navigator na Novom Beogradu. Imamo na još nekoliko lokacija tako male pčelinjake i svake godine radimo hemijsku i polensku analizu u Centru za ispitivanje namirnica, koji je ovlašćena laboratorija”, objasnio je Rajić. On ističe da se svake godine dobija sertifikat, koji je, prema njegovim rečima, veoma skup, ali koji potvrđuje da je med besprekorno čist. Dodaje da se čist med kristališe, kao i da ne treba da bude potpuno proziran, već blago mutan i da su to neke dve stvari koje građani mogu da uoče. „Kristalisan – to mu je prirodno svojstvo. Falsifikatori još nisu uspeli da naprave kristalisan med. Bagremov se teško kristališe, ali svi ostali zavisno od procenta glukoze i fruktoze u sebi, neki brže, ili nešto kasnije, ali sigurno. Takođe, iako nije sasvim siguran pokazatelj, tegla mora da bude zamućena, med treba da bude mutan, ne onako staklast, potpuno čist, rekao je Rajić.

I nedavno istraživanje sprovedeno u Hrvatskoj pokazuje da tamošnji kupci takođe nemaju poverenja o sadržaju deklaracija i označavanju porekla hrane. Med je bio u vrhu liste među proizvodima za koje izražavaju sumnju.

Evroparlamentarka Biljana Borzan, članica evropskog Odbora za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača, izjavila je da je na uzorku od oko 800 građana ispitivana njihova percepcija o proizvodima s kojima se najčešće manipuliše. Borzan je istakla da je med je proizvod koji je odabralo više od 50 odsto ispitanika, što ne iznenađuje obzirom na manjkavost zakonodavstva EU koje dozvoljava oznaku „mešavina EU/ne-EU meda”, kao i zbog velikih količina falsifikovanog proizvoda iz uvoza.

„Za med je potrebno uvesti obavezno označavanje tačne zemlje ili zemalja porekla, jer su sadašnje oznake izuzetno neodređene. Na listu prioriteta parlamenta stavili smo izmene načina označavanja porekla hrane, pogotovo meda i mesnih proizvoda”, istakla je ona i dodala kako je cilj da se zatvore rupe u propisima koje omogućuju lov u mutnom, a građani bolje informišu o hrani koju kupuju.

Najviše proizvođača hobista, za sopstvene potrebe

Rajić je kazao i da je broj profesionalnih pčelara jako mali, da je najviše hobista, ljudi koji u pčelarstvu uživaju i imaju proizvode za sopstvene potrebe, nešto manji broj je onih kojima je, kako kaže, dodatni izvor prihoda. On je dodao da je potražnja za ostalim proizvodima od meda relativno mala, da ljudi te proizvode koriste tek kod lečenja, ali da se oni mogu koristiti stalno.

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan Popović
Lako je to, nema pravog meda u prodavnicama.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.