Nedelja, 27.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ČUDESNI BILjNI SVET

I za slast i za lek

Od svežih plodova prave se kolači, sladoledi, kremovi, sokovi, a čajevi i preparati borovnice pomažu kod problema s crevima, šećerne bolesti, kašlja
(Pixabay)

Borovnica (Vaccinium myrtillus L.) rasprostranjena je u čitavoj srednjoj i severnoj Evropi, prema jugu u brdskim i planinskim područjima (Pirineji, Apenini, Alpi, Balkanske planine itd.), Kavkaz, Mala Azija, Armenija, Mongolija, severna Azija, Severna Amerika. Na Balkanskom poluostrvu široko je rasprostranjena, osim u Grčkoj.

U narodu je poznata kao borovnica, borovnjača, borovinka, brusovnica, burum, divograzje, crna borovnica, crna jagoda, itd. To je odlična medonosna biljka, u nekim godinama može da bude jaka pčelinja paša, kada se dobija visoko cenjen med s lekovitim svojstvima.

Raste u četinarskim i mešovitim četinarsko-lišćarskim šumama. Prostire se i iznad 2.000 metara nadmorske visine.

U narodu postoji verovanje da sok od borovnice okrepljuje, popravlja krvnu sliku, pojačava imunitet i ubrzava oporavak bolesnih. Narod je koristi za pravljenje slatka, marmelade, sokova, sirupa, vina, rakija, likera, u svim ovim oblicima ovo voće je izrazito lekovito. Plodovi imaju prijatan ukus i svojim kiselinama povoljno utiču na rad organa za varenje. Od nje se pravi jedan od najomiljenijih sokova svih generacija, koji se dobija ceđenjem svežih plodova. Ukus, miris, boja, nutritivni sastav i lekovitost borovnice od davnina su prepoznati i korišćeni u narodnoj medicini. Oblozi su korišćeni u lečenju hemoroida, podliva i opekotina.

Danas se dosta koristi u kulinarstvu. Od svežih plodova prave se vrlo ukusni kolači, sladoledi, kremovi, napici, itd. Čaj od borovnice ima izuzetna lekovita svojstva, a može se pripremiti od lista, ploda i korena.

Plod je loptasta bobica veličine graška, plavo-crna, prevučena sivo-plavkastom prevlakom, mnogosemena, sočna, jestiva, nakisela. Cveta od maja do juna, plodonosi od jula do oktobra.

U lekovite svrhe koristi se i list i zreli plodovi, koji se sakupljaju od jula do septembra, po lepom i suvom vremenu posle rose. Bobice se rukom stavljaju u korpe pletene od pruća vodeći računa da se ne ozlede i istog dana razastru u tankom sloju i suše na suncu ili u sušari. Suve bobice su smežurane, prečnika 3–5 milimetra s kratkom peteljkom, bez mirisa, nakiselo-slatkog i pomalo oporog ukusa.

Listovi se beru od maja do jula, uzimaju se samo potpuno razvijeni. Grane se odsecaju, suše se u hladu na promaji, a potom se omlate listovi. Osušeni biljni materijal pakuje se u jutane vreće i čuva zaštićen od svetlosti i vlage.

Plod borovnice sadrži oko 7 procenata katehinskih tanina (flobatanina), antocijanske heterozide, organske kiseline (limunska, jabučna i ćilibarna), šećer, pektine. Pravi je rudnik vitamina i minerala. Sadrži vitamine: A, Ce, E, Ka, Be 1, Be 2, Be 3, Be 6, pantotensku kiselinu, gvožđe, kalijum, bakar, mangan, folnu kiselinu, cink, selen, natrijum. Zahvaljujući ovakvom biohemijskom sastavu borovnica je jedan od najvećih prirodnih antioksidanasa koji usporava starenje celog organizma.

Upotrebljava se protiv dijareje, katara creva i raznih upala sluznice. Danas postoje i gotovi preparati za dijabetičare koji sadrže ekstrakt ove biljke.

List deluje diuretično, ali se upotrebljava i protiv šećerne bolesti. Čaj dobijen od lista leči kašalj i olakšava izbacivanje sluzi iz organa za disanje.

Iz zrelih plodova dobija se ekstrakt, koji se koristi za izradu kapi za jačanje očnog vida.

U svim oblicima, bilo da je ceđena, sušena ili sveža, čaj ili oblog, borovnica ima izuzetna lekovita svojstva. Zahvaljujući tome, danas se borovnica gaji i u vrtovima i voćnjacima. Vino i rakija od borovnice pravi su eliksir zdravlja.

SOK OD BOROVNICE

Potrebno je:

3 kg borovnica, 2 kg šećera, 3 l vode, 3–4 limuna. Borovnice oprati.

U lonac staviti borovnice i dobro izgnječiti pasirkom da se dobije što više soka i sipati vodu. Lonac staviti na šporet. Kada voda provri, kuvati oko 20 minuta. Skloniti lonac sa šporeta i ostaviti da se smeša hladi tokom cele noći. Sutradan procediti dobijenu tečnost propuštajući je kroz gazu, nežno iscediti i dodati šećer. Lonac staviti na šporet i kada tečnost provri, kuvati još 20–25 minuta. Ukloniti lonac sa šporeta, dodati sok od limuna, dok je još vruć sok sipati u vruće staklene flaše. Flaše dobro zatvoriti i umotati u ćebe. Tako umotane flaše treba da odstoje jedan dan dok se dobro ne ohladi sok.

(Recept priredila Gospava Nestorović, Beograd – Mirijevo)

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.