Četvrtak, 08.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Odluka o grejnoj sezoni u gradu na nivou države

O eventualnom skraćenju perioda isporuke toplotne energije razgovaraće se sa vladom i drugim gradonačelnicima. – Predlog „Beogradskih elektrana” morali bi da usvoje i gradski odbornici
(Фото А. Васиљевић)

Topli domovi, komunalni red i stabilan prevoz su, prema rečima gradonačelnika Aleksandra Šapića, prioriteti njegove vlasti. Ali, po informacijama koje stižu iz „Beogradskih elektrana”, topli stanovi su donekle pod znakom pitanja. Javno preduzeće koje nam svake zime isporučuje toplotnu energiju ove godine izašlo je sa setom mera štednje, među kojima je i predlog koji najviše žulja građane – pomeranje početka i kraja grejne sezone. Uprkos tome što iz „Elektrana” nisu objasnili šta to tačno znači i kako bi se sprovelo, Beograđani već danima burno reaguju jer znaju da je ovaj predlog praktično i predlog za skraćenje perioda grejanja.

O grejnoj sezoni govorio je i gradonačelnik Aleksandar Šapić.

– Prema informacijama koje imam, država je mnogo uradila kada je o pripremama za zimu reč, skladišta gasa su puna i kod nas i u inostranstvu. E za struju ne znam kako će biti. Ovog leta smo, kao za inat, imali problem sa vodostajem reka. I ono struje što smo nekada proizvodili nismo mogli da napravimo. Moraćemo struju da kupujemo i ogromna sredstva iz državnog, iz našeg budžeta ići će na kupovinu energenata. Samo se nadam da će ovo što se dešava u svetu nekako stati, da će se nekako sve vratiti u normalu, da ponovo možemo da se bavimo normalnim stvarima, a ne da gledamo koliko će struja koštati na berzi. Mislim da smo mi operativno spremni. Naš sistem grejanja je pre svega na gas, a imamo i mogućnosti grejanja na mazut. Napunili smo skladišta mazuta za određeni period, ako dođe do prekida isporuke gasa. Mi u gradu ćemo uraditi sve što je do nas i nadam se da ćemo kroz zimu proći sa što manje šteta. Ako se kroz ovakvu zimu, najverovatnije najtežu od Drugog svetskog rata, bude moglo proći bez ikakve štete – istakao je Šapić.

Na pitanje da li će doći do pomeranja rokova kada je reč o grejnoj sezoni gradonačelnik je rekao da to još ne zna.

– Mislim da neće, ali to zavisi od opšte situacije, probaćemo da se usaglasimo sa republičkim odlukama. Jer, Beograd nije država u državi, svi mi radimo zajedno. Takva odluka donosiće se na nivou države. Za to ćemo videti i sa Vladom Srbije i sa drugim gradonačelnicima. Za sada se još o tome nije govorilo, na kraju krajeva, ima još oko mesec dana do početka grejne sezone – istakao je Šapić.

„Elektrane”, međutim, nisu usamljene u stavu da bi početak i kraj grejne sezone trebalo preispitati. I Ministarstvo energetike je nedavno objavilo da je predlog preporuka javnim preduzećima za štednju, a i među njihovim stavkama našla se ideja da „toplane razmotre optimizaciju datuma početka grejne sezone”.

A budući da grejnu sezonu zapravo uređuje Odluka o snabdevanju toplotnom energijom na teritoriji grada, da bi ovaj predlog zaživeo potrebno je da ga „blagoslove” i gradski odbornici na nekoj od sledećih skupštinskih sednica. Zvanično je samo Skupština grada ta koja može da da odobrenje da se skrati sezona.
Poslednji put, ta krovna odluka koja uređuje grejanje menjana je u maju 2019. godine. Prema propisima, grejna sezona traje od 15. oktobra do 15. aprila, a do tada isporuka toplotne energije je u slučaju niskih temperatura bila moguća sve do 3. maja. Izmenama i dopunama propisa odbornici su tada odlučili da se, ako ima potrebe, odnosno ako je spoljašnja temperatura ispod 12. podeoka, grejanje nastavi i posle tog datuma dok god za to postoje tehnički i tehnološki uslovi (ako ne traje remont), ali po odluci gradskog sekretara za energetiku.

Grejni dan inače traje od 6 do 22 časa, a nedeljom isporuka toplotne energije počinje sat kasnije.

– Pri niskim spoljašnjim temperaturama komunalno preduzeće je dužno da, radi zaštite energetskih objekata i opreme sistema daljinskog grejanja ili postizanja propisanih temperatura, produži grejni dan ili da neprekidno tarifne kupce snabdeva toplotnom energijom, a da pri tome racionalno gazduje energijom – piše na sajtu „Beogradskih elektrana”.

Propisi, takođe, kažu i da temperatura u dnevnim boravcima, spavaćim sobama, predsobljima, degažmanima treba da bude 20 stepeni.

Dok se ne donese definitivna odluka o tome šta će biti sa novom grejnom sezonom, ostaje nam da gledamo u vremensku prognozu. Jer, ukoliko i dođe do skraćenja perioda isporuke grejanja, to nas neće dotaći ukoliko nam se smeše lepi dani, pošto su svakako i prethodnih godina, u slučajevima kada bi temperatura prelazila 12 stepeni, uprkos tome što je grejna sezona trajala, radijatori bili hladni.

„Elektrane” u pripravnosti od 1. oktobra

Dok se još čeka odluka o njihovom predlogu, iz „Beogradskih elektrana” ističu da će ovo preduzeće od 1. oktobra biti u stanju pripravnosti isporuke toplotne energije u zavisnosti od vremenskih prilika.

– U periodu od 1. do 15. oktobra „Beogradske elektrane” su obavezne da, ukoliko u poslednjoj prognozi prethodnog dana srednja dnevna temperatura bude 12 stepeni i niže, pokrenu isporuku toplotne energije – rekla je za Tanjug izvršni direktor za proizvodnju toplotne energije „Beogradskih elektrana” Ivana Kalanja i dodala da se remont privodi kraju, kao i da se uveliko obezbeđuju potrebne količine alternativnog energenta, mazuta. Budući da preduzeće radi pre svega na gas, oni imaju čvrsta uverenja da su obezbeđene potrebne količine.

Kada grejanje počne, propisane temperature će se strogo poštovati.

– Svaki stepen više grejanja znači puno više gasa, a s druge strane svaki stepen manje znači da naši korisnici uključuju dodatna grejna tela na struju čime prave probleme elektroenergetskom delu sistema –rekla je Kalanja.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.