Sreda, 30.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Neregulisani dijabetes vodi trudnicu ka prevremenom porođaju

Predviđa se da će 2050. godine prosečna učestalost pregestacionog porođaja biti uvećana za dodatna četiri odsto
Мирослава Гојнић Дугалић (Фото А. Васиљевић)

Dijabetes predstavlja hronični poremećaj metabolizma glukoze, koji dovodi do poremećaja metabolizma masti i proteina. Jedan od najčešćih problema koji se može pojaviti u trudnoći jeste upravo povišeni nivo šećera u krvi. Kod trudnica može da se registruje dijabetes u dva oblika: hronični, s kojim ulaze u trudnoću, i gestacioni, koji se javlja u drugom stanju. Više od 20 miliona porođaja u svetu povezano je sa dijabetesom u trudnoći, a činjenica je da iz godine u godinu raste broj žena koje se susreću sa ovim problemom u reproduktivnom periodu. Kada trudnica ima neregulisani dijabetes, može doći do iznenadnog gubitka ploda, prevremenog porođaja i drugih problema, a bebe mogu da imaju probleme da im se organi ne razvijaju u potpunosti onako kako treba, dok kasnije u životu mogu da pate od gojaznosti, povišenog krvnog pritiska, tegoba s vidom.

Zato veliki značaj ima to što je nedavno, nakon 30 godina rada i uspešnih rezultata priznatih u svetu, zvanično formiran referentni Centar za trudnoću i dijabetes pri Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kojim rukovodi profesor dr Miroslava Gojnić Dugalić, načelnica Odeljenja za rizične trudnoće u ovoj ustanovi. Ona objašnjava da su njihovi rezultati, koji su publikovani u vrhunskim stručnim svetskim časopisima, pokazali da je prosečna starost žena sa ovim problemom iznosila 32 godine, ali da su se pomerile starosne granice u prethodnih deset godina.

– Broj obolelih od dijabetesa raste. Očekuje se da će 2030. godine biti oko 6.000.000 obolelih u svetu, a 2050. čak 7.000.000. Zato je bitno da se svuda u svetu zdravstveni sistemi usmere na bolje prepoznavanje ovih problema i omoguće pravovremenu dijagnostiku. To se odnosi i na trudnice. Trudnice s dijabetesom moraju da idu na stalne kontrole, ali i da borave u bolnici češće zbog komplikacija koje mogu da nastanu. Pratili smo čitavih deset godina trend pojave šećerne bolesti kod žena u drugom stanju. Predviđa se da će 2050. godine prosečna pojava pregestacionog dijabetesa biti uvećana za dodatnih četiri odsto – upozorava dr Gojnić Dugalić.

Naša sagovornica smatra da je važno na vreme otkriti promene koje ukazuju na opasnost od nastanka ili postojanja dijabetesa. Trudnice koje imaju rizičnu trudnoću, „lošu” genetiku, koje su prethodno rodile dete koje je imalo više od četiri kilograma, policistične jajnike, izuzetno su gojazne, nisu fizičke aktivne, moraju posebno da budu pod nadzorom stručnjaka. Dešava se da se klasični simptomi dijabetesa nekada ne ispolje u potpunosti u trudnoći, ali ako žena primeti da češće ide u toalet, da noću zbog toga ustaje, da ima suva usta i čestu potrebu za ispijanjem tečnosti, važno je da što pre poseti lekara.

– Lakše je ako lekar trudnici uradi jedan test opterećenja na šećer i protumači da ona nema gestacioni dijabetes. Ali, ako sledeći pregled i analize ukažu na to da ga ima, žene su zbunjene. Ako je plod bio pod neadekvatnim metabolizmom – nije dovoljan test. Pacijentkinje sve češće dobijaju lekove, vrste oralnih dijabetika koji pomažu začeće. U tom slučaju se nameće pitanje mere i načina kako se „vodi” pacijentkinja, jer se daju lekovi, ali zaboravi se da posteljica i beba u kojoj ona leži luče u svakoj nedelji trudnoće druge hormone, koji deluju tako da još više blokiraju rad insulina. Doze nisu večne u toku cele trudnoće. Ukoliko trudnica uzima neke lekove, doze medikamenata se moraju balansirati i dozirati iz nedelje u nedelju – pojašnjava naša sagovornica.

U trudnoći rastu zahtevi za intenzivnijim funkcionisanjem organa žene, kako bi se obezbedio razvoj ploda. Povećava se volumen krvi, dolazi do pada otpora krvnih sudova, što potpomaže bržoj cirkulaciji uz podizanje srčane frekvencije. Metabolizam se menja, skladno potrebama razvoja novog čoveka koji raste u materici majke.

– Nije dovoljno da konstatujemo promene, ili ih zanemarimo, već moramo na svaki detalj da obratimo pažnju. Trudnice ne smeju da nam prećute bilo koju lošu naviku. Dešava se da nam ne kažu da, na primer, puše cigarete, a mi vidimo po slabijim parametrima funkcionisanja da se nešto dešava. Posteljica u kojoj se beba nalazi daje nam mnoge parametre na koje moramo da obratimo pažnju. Nije dobro kada pacijentkinja ima desetine ginekologa koji zajedno vode trudnoću i ide na više mesta samoinicijativno. To je identično spremanju ručka gde desetine kuvara učestvuje. Mudrije je da jedan „kuvar” bude odgovoran, da je nadgleda, a pomoć zahteva od tima sa kojim sarađuje. Bitno je da žena sa dijabetesom koja je pod našim nadzorom može imati zdravo potomstvo – napominje dr Gojnić Dugalić.

Naša sagovornica kaže da je u trudnoći važno pratiti razna patološka stanja, a ne samo dijabetes.

– U svim oblastima medicine, neophodno je predznanje bazične medicine, razumevanje kliničke medicine i povezivanje znanja različitih oblasti. Doktor ne može imati samo podatke. Mora biti „misleći” lekar. Uz poštovanje protokola, postoji i individualni pristup, pa prilikom lečenja moramo da kombinujemo više protokola lečenja, i da rezonujemo „van kutije”. Neretko kažemo da postupati ispravno znači razmišljati „korak pre problema”. Ako lekar objasni pacijentu, a on i dalje ne prihvata činjenice, onda on nema dovoljno poverenja u lekara. Može da se dogodi kasnije u životu da se kod osobe ispolji problem koji se povezuje sa problematikom iz perioda trudnoće. Svaki odnos je „povratna ulica”, i zato je važno uzajamno poverenje i saradnja – dodaje dr Gojnić Dugalić.

Postoje stanja na koje ne možemo uticati, čije predispozicije nosimo u svojim genima, napominje naša sagovornica. Ali, očuvanje genetskog kapaciteta bebe je zadatak obostrane saradnje buduće majke i lekara. Kada se govori o „koraku napred” i čuvanju genetskog kapaciteta bebe, otvara se oblast koja se stručno naziva „fetalno programiranje”, odnosno sprečavanje oboljenja kod novorođene bebe kada postane odrasli čovek.

– Upravo je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu otvoren novi smer na doktorskim studijama Fetalno programiranje. Suština ove oblasti je esencijalno povezivanje svih grana medicine i praćenje stanja majke i ploda radi obezbeđivanja rađanja zdravog potomstva. Majka treba da ostane zdrava ili, ako je imala ikakvo oboljenje, moramo da uradimo sve što možemo da ne dođe do širenja bolesti. Želja Medicinskog fakulteta je da se postave još viši standardi. Klinička praksa i nauka se moraju povezati. Mladi lekari koji žele da budu ginekolozi, internisti, hirurzi, ali i oni koji hoće da ostanu da rade na institutima u oblastima imunologije, biohemije, mogu upisati ovaj novi smer. Čuveni profesor Erik Saling, jedan od osnivača perinatologije, koji je bio moj gost u Beogradu, pružio mi je veliku podršku u radu. I lepo je rekao da nauka treba da pomogne da se klinički rad usavrši. Sa tim sam potpuno saglasna – ističe dr Gojnić Dugalić i dodaje da je cilj moderne medicine u ovoj oblasti da se pronađu problemi pre nego što se manifestuju, kako bi se rodile zdrave bebe koje neće imati probleme ni u kasnijem životnom dobu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.