Petak, 09.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbija i MMF pred novim aranžmanom

Najviše novca odobreno je aranžmanom iz 2009. i to 2,94 milijarde evra, od čega su za jačanje deviznih rezervi iskorišćene 1,53 milijarde evra
(Фото Д. Јевремовић)

Srbija će još jednom, sva je prilika, sklopiti aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Vlasti su se već obratile toj međunarodnoj finansijskoj instituciji sa željom da sklopimo stendbaj aranžman koji je po svojoj suštini više obavezujući od onog aktuelnog koji je nefinansijski i savetodavnog karaktera. Kako je pre neki dan izjavio ministar finansija Siniša Mali pregovori bi trebalo da počnu tokom njihove posete u oktobru. Tema će nesumnjivo biti zajam pod povoljnim uslovima, jer cene duga na tržištu prosto divljaju. Iz iskustva ranijih ugovora naša strana, da bi oni dali zeleno svetlo, mora na nešto da se obaveže. A to je najčešće držanje minusa u javnim finansijama pod kontrolom, kao i javnog duga.

Sada kada smo na pragu novog ugovora nije na odmet podsetiti da je u novijoj istoriji, tačnije od 2000. godine, bilo ukupno osam aranžmana sa MMF-om. I da Srbija, kako naglašavaju u Narodnoj banci Srbije (NBS) nema dug po osnovu zaključenih ugovora. Većina njih je „doterana” do kraja, izuzev onog za vreme vlade Mirka Cvetkovića, koji je sklopljen septembra 2011. godine, ali je „pao” već na prvom razmatranju zbog velikog trošenja države uoči izbora 2012. Preciznije sporne su bile državne garancije javnim preduzećima i prekomerno zaduživanje.

Iz NBS-a navode da, u pogledu uspešnosti saradnje i korišćenja sredstava, period od 2000. godine do danas može precizno da se podeli na dva potperioda, gde je tačka zaokreta 2012. Od 2012. godine Srbija u okviru aranžmana koje je zaključivala sa MMF-om nije koristila finansijska sredstva. Prvi ugovor koji je u periodu od 2012. bio zaključen je stendbaj aranžman iz predostrožnosti iz februara 2015., na period od tri godine, i tokom kojeg nismo tražili ni koristili sredstava. Usledila su dva instrumenta za koordinaciju politika takozvani PCI. U momentu kada je Srbiji prvi put odobren PCI (jul 2018) to je bio novi mehanizam podrške MMF-a zemljama članicama, savetodavnog karaktera i koji ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava, a namenjen je državama posvećenim reformama.

(Izvor NBS)

„Iako od 2015. godine nije bilo aranžmana sa MMF-om u okviru kojeg su korišćena finansijska sredstva, u aprilu 2016. otplatom poslednje rate glavnice duga u iznosu od 7,25 miliona evra Srbija je u potpunosti izmirila obaveze po osnovu stendbaj aranžmana koji je MMF odobrio našoj zemlji 19. januara 2009, a koji je završen 15. aprila 2011. Tim ugovorom bile su odobrene 2,94 milijarde evra, od čega su za jačanje deviznih rezervi zemlje iskorišćena sredstva od 1,53 milijarde evra. Podsećanja radi, prvo razmatranje stendbaj aranžmana iz 2011. nije uspešno završeno i aranžman je prekinut, zbog ocene MMF-a da tadašnje vlasti nisu sprovodile dobru ekonomsku politiku. Sve zajedno ukazuje da smo nasledili obaveze po ranijem aranžmanu i samo za troškove platili 100 miliona evra, a nasledili smo i neravnoteže u svim oblastima. Sprovođenje svih oblika aranžmana sa MMF-om u periodu od 2015. godine ocenjeno je kao odlično, a ostvareno je bez korišćenja sredstava”, odgovaraju iz NBS-a na naše pitanje.

A kakav je stav NBS u pogledu novog aranžmana? Pogotovo zato što je centralna banka potpisnica, a inflacija i kurs uvek glavni elementi.

„U vanrednim globalnim okolnostima u kojima se vodi ekonomska politika, kada su se na globalnom nivou istovremeno spojile tri krize – nezavršena pandemija, energetska kriza i geopolitičke tenzije, čitav svet pogođen je snažnim rastom cena energenata i njihovim direktnim i indirektnim efektima. I u takvim okolnostima od nas se s pravom očekuju odgovornost, snaga i mudrost da odgovorimo na sve izazove, što podrazumeva i proaktivno delovanje. Jedan smer takvog delovanja je i razmatranje najpovoljnijih uslova finansiranja ukupnih potreba, imajući u vidu da su se uslovi na međunarodnom finansijskom tržištu, prvo sa jačanjem globalnih inflatornih pritisaka od sredine prošle godine, a zatim i sa eskalacijom sukoba u Ukrajini, bitno zaoštrili. Danas kada su uslovi na finansijskim tržištima za sve države bitno drugačiji u odnosu na one iz prve polovine prošle godine, naš je zadatak da razmatramo sve opcije za finansiranje, posebno imajući u vidu enormni rast cena energenata i potrebu da se obezbedi energetska stabilnost zemlje. Raznovrsnost o kojoj smo često govorili pokazala se u prethodnom periodu kao veoma dobra strategija. Naše devizne rezerve su na rekordnim nivoima, zahvaljujući upravo i proaktivnom delovanju. U ovom momentu odgovorno ponašanje je razmatranje svih opcija ne samo za ovu godinu, već i na srednji rok. I ova kriza potvrđuje koliko je bilo važno sve što je u Srbiji urađeno u prethodnih deset godina, jer da nije bilo dobre makroekonomske osnove, Srbija ni krizu izazvanu pandemijom, ni aktuelne uslove ne bi mogla da prebrodi uz rast BDP-a i očuvano tržište rada, stabilan finansijski sistem i visoke devizne rezerve, i očuvano potrošačko i investiciono poverenje”, navode iz NBS-a.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan
зајам под повољним условима. Koliko su ti uslovi povoljni, kolika je kamatna stopa???
Alisa
to su zajmovi koji se vracaju sa kamatom, to nisu aranzmani.
Zedd
Pa kome ide ovaj novac i ko ce da vraca dug?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.