Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Život sa alchajmerom: kada majka pita ćerku – čija si

(Фото лична архива)

U svetu od Alchajmerove bolesti pati oko 47 miliona ljudi, jedna od njih je i moja mama.

Posle deset godina od postavljanja dijagnoze ostala su „ostrvca” pamćenja u „moru” zaborava. Ali njen vedri duh, i promućurnost i dalje nam ulepšavaju dane.

– Ko ti je majka, pita me.

– Pa ti.

– Nisam ti ja majka, nisam ja tako stara, odgovara uz osmeh trudeći se da prikrije da je zaboravila.

Objašnjavam joj da je preminula kraljica Elizabeta Druga u 97. godini života.

– Ode mlada, konstatuje mama.

– Kako mlada?

– Ima je lep i udoban život, mogla je još da poživi.

Da, lepo se nas dve ispričamo, ali je to poput pisanja po pesku – dune vetar i posle par sekundi nigde ni slovca. Razgovor se najčešće svodi na ponavljanje pitanja u nedogled i kada kažem, pa rekla sam ti ona uzvrati – što ti je teško da ponoviš, jezik kosti nema. I ponovim.

Priznajem galamila sam na nju, ljutila se, nisam mogla da prihvatim bolest, da shvatim. Baš je bilo teško, a onda mi je jedna divna doktorka iz Udruženja „Hleb života” - koje se bavi podrškom porodicama lica obolelih od demencije, putem telefona rekla „Zamislite kako je njoj ako mora ponovo da pita jer nije zapamtila, kako se oseća jer ne zna ko su ljudi oko nje, gde je. Koliko mora da je uplašena.”

Zamislila sam i ujela se za jezik – više nisam povisila ton, naljutila se, prebacila… Moja drugarica, dr Zorica Minović, neuropsihijatar, dala mi je još jedan lep savet – kada kaže da ti nije majka, pitaj je za njenu ćerku. Postavljanje pitanja mi je posao – ali ovo je bilo najbolje ikad postavljeno pitanje:

„Znaš, moja ćerka se zove Slavica, ona brine o nama, jako je pažljiva, brižna…” Pokuljala je lavina reči koje mi majka „pri zdravoj pameti” nikada izgovorila nije, a za kojim sam sve do tog trenutka čeznula – deo patrijarhalnog vaspitanja nije dopuštao da pokaže emocije, da se deca ne bi razmazila. Voli muziku, dečije emisije, životinje i tada je to neopisivo iskrena emocija. Seti se svog Alata – konja na kome je jezdila, svoje Uzdane – jagnjeta koje je na cuclu hranila…

Moja draga Pauna mi je pomogla da dođem do doktorke Hadži Dragane Mraković, neuropsihijatra, koja je mami prepisala odgovarajuću terapiju i život produžila. Pre toga je bila na bensedinu koji je zapravo samo pogoršavao njeno stanje.

Nismo na vreme primetili. Zbog predrasuda da je zaboravnost normalna u poznim godinama demenciju smo pripisali starosti, ali demencija je nešto sasvim drugo – bolest, a ne deo uobičajenog starenja.

Alchajmerova bolest postepeno smanjuje sposobnost mozga da pravilno funkcioniše, izazivajući nepovratni gubitak pamćenja, sposobnost govora, svesti o vremenu i prostoru, kao i promene u ponašanju i na kraju gubitak sposobnosti za staranje o sebi.

Demencija ne briše samo sećanje, imena, lica, ona znači gubitak ličnosti i funkcija koje se postepeno i neumitno gase. Nestaje pamćenje, što istovremeno znači i gubitak identiteta.

– Glavni faktor rizika za pojavu Alchajmerove bolesti, najčešći tip demencije, jeste starost, ali i povišeni holesterol i visok krvni pritisak, dijabetes, metabolički sindrom, dok je genetika uzročnik gubitka pamćenja u samo dva i po do pet odsto slučajeva – objasnila mi je svojevremeno prof. dr Elka Stefanova, neurolog i osnivač Centra za poremećaje pamćenja i demencije pri Kliničkom centru Srbije i dodala da mediteranska ishrana ne odlaže, ali pomaže da se uspori demencija.

Voće, povrće, riba, maslinovo ulje, čaša vina smanjuju rizik od Alchajmera. Sočivo, pasulj, mahune, grašak, ona hrana koja se kod nas smatra sirotinjskom, dragoceni su biljni proteini koji mogu da pomognu kod svih bolesti, pa i bolesti pamćenja. I uz to poželjna je redovna fizička aktivnost u srednjem životnom dobu, vežbanje od pola sata tri do pet puta nedeljno.

Hoću li naslediti bolest pitala sam doktore, sve sam zaboravnija?

Problemi sa pamćenjem postoje u svim životnim dobima. Preopterećenost mozga obiljem novih informacija, koje svakodnevno pristižu, dovodi do zaboravnosti koja je svojstvena svim ljudima. Svaki čovek se više puta u toku nedelje zapita gde je ostavio ključeve. Na koncentraciju i memoriju utiče umor, stres i količina sna. Stručnjaci kažu da ne treba da brinemo ako zaboravimo zbog čega smo došli u kuhinju, ili ako tražimo auto po parkingu, jer ne možemo da se setimo gde smo ga parkirali. Za brigu ovog tipa nije ni gubljenje naočara, novčanika i sličnih predmeta, kao ni zaboravljanje nečeg nebitnog što je nekoliko dana ranije izrekao prijatelj. Zapravo, zaboravljanje sitnih stvari je način na koji se naš mozak bori sa viškom informacija.

Među prvim signalima da nešto nije u redu je kada osoba zaboravlja s kim je razgovarala telefonom, ko joj je bio u gostima, kada počne da zatura stvari zatim krene da optužuje decu i rođake da je potkradaju, ili krene u prodavnicu i ne može da se orijentiše gde se nalazi. Ove pojave karakterišu prvu fazu bolesti. U drugoj fazi oboljenja pacijenti ne mogu da kuvaju, zatim ne mogu da čitaju novine, a pisanje i računanje im predstavlja problem. U trećoj fazi, koja traje oko tri godine, više ne mogu sami da funkcionišu, ne mogu ni da se oblače, da odlaze u toalet i održavaju ličnu higijenu.

Sumorno zvuči da je kod dve trećine obolelih propuštena pravovremena dijagnoza. Njih ništa ne boli. Oni samo polako, tiho kopne ne tražeći pomoć jer nisu ni svesni da im je potrebna. Bližnji vremenom počnu da primećuju da je došlo do promena u ponašanju i razmišljanju – da osoba reaguje drugačije nego pre i da pokazuje drugačije ponašanje koje dovodi do svađa i nerazumevanja. Pre ispoljavanja jasnih znakova bolesti može da prođe više godina.

Više od polovine bolesnika se za pomoć javi tek na početku kraja, u drugom i trećem stadijumu demencije. Sa pravom dijagnozom kasni se i zbog uverenja svih, pa i mnogih doktora, da je zaboravnost neminovni pratilac starosti.

Iskustva pokazuju da pravovremeno i adekvatno zbrinjavanje i pravilno određivanje terapije i sprovođenje nege po određenim standardima može u velikoj meri da utiče na usporavanje progresije osnovne bolesti i očuvanje ukupnog kvaliteta života dementne osobe. Lekovi omogućavaju dementnoj osobi da se sama umije, očešlja, jede… što porodici sa obolelim članom mnogo znači. Na žalost porodice obolelih su u svom svetu, daleko od informacije, edukacije, pomoći.

Istraživanje je pokazalo da 60 odsto dementnih osoba ne koriste nijedno od garantovanih prava i usluga po osnovu bolesti. Svaki četvrti negovatelj je zaposlen, a 39 odsto njih su stariji od 65 godina. Neophodna im je pomoć u vidu predaha od nekoliko sati svakog dana, da mogu da se posvete i sebi, svojim poslovima. Zbog činjenica da se dementne osobe najbolje osećaju u svom domu.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mirjana
Potrebno je da država više pomaže porodicama obolelih, koji strasno pate. Nema leka bolesti, a nema ni brige države. Dnevni boravci na svakoj opštini, su nešto sto će pored materijalnog, pomoći porodicama obolelih.
Miliana
Teska je to bolest!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.