Pripadniku ZNG sudiće se u odsustvu za ubistvo vojnika JNA

Glavni pretres u postupku protiv Branka Tunića (59), nekadašnjeg pripadnika Zbora narodne garde (ZNG), optuženom za ubistvo vojnika JNA Marka Utržana i zlostavljanje još 14 vojnika nekadašnje jugoslovenske armije u vojnom objektu Rakitije u Zagrebu, septembra 1991. godine, počeće 7. oktobra, odlučilo je juče sudsko veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, pošto je okončalo pripremno ročište. Ono je održano je juče u odsustvu okrivljenog. Tunić je, podsetimo, uhapšen u maju 2020. u Sloveniji po poternici Višeg suda u Beogradu. Poreklom je sa Kosova, a danas živi u Hrvatskoj.

Optužnicom Tužilaštva za ratne zločine, Tunić se tereti da je od 14. septembra do 1. oktobra 1991. u Zagrebu, kao pripadnik ZNG zajedno sa više N. N. pripadnika iste jedinice, kršio pravila međunarodnog prava za vreme oružanog sukoba koji je tada postojao u Hrvatskoj. Tunić i ostala N. N. lica izvršili su ratni zločin protiv vojnika na redovnom odsluženju vojnog roka u JNA, koji su prethodno položili oružje i predali se.

Zarobljeni vojnici sprovedeni su u vojnu zgradu Rakitije (objekat Zengi u MUP RH) u Zagrebu, gde ih je Tunić zastrašivao, mučio, telesno povređivao, te postupao na naročito uvredljiv i ponižavajući način, a jednog vojnika je ubio hicima iz pištolja.

On je, prema optužnici, u više navrata u prostorijama u kojima su zarobljenici boravili, obedovali i u podrumskim prostorijama, oštećene M. U, Ž. L, T. N, R. D, D. D, Ž. J, B. B, M. P, S. A, D. S, P. S, G. M, G. S. i G. G. tukao kundakom oružja, rukama i nogama po glavi i telu, te gumenom palicom po leđima i tabanima.

Vezivao ih je lisicama i primoravao da legnu na tlo, a zatim ih gazio čizmama i skakao po njima, pretio im nožem da će im izvaditi oči i da će ih zaklati, repetirao oružje na njih, stavljao im cev oružja u usta i na slepoočnicu, preteći im ubistvom, gasio im cigarete po telu i mokrio po njima.

Savo Štrbac, predsednik Informaciono-dokumentacionog centra „Veritas”, rekao je ranije za „Politiku” da postoje indicije da je Tunić, inače rođen na Kosovu, kako je to nekada bio čest slučaj kod albanskog stanovništva iz ovog dela, promenio ime. Na to upućuju podaci iz dokumenata koje su „Veritasu” dostavili hrvatski pravosudni organi.

– U njima se navodi da je Tunić rođen u selu Vrankovu u opštini Vitina i da mu se otac zove Zef, a majka Marija, devojački Đorđević. Pretpostavljam da se porodica ubrzo po Tunićevom rođenju preselila u Hrvatsku jer je šezdesetih godina prošlog veka Albanaca bilo po celoj Jugoslaviji. Ime je verovatno promenio kako bi glumio velikog Hrvata – kazao je tada Štrbac.

Nedugo posle ubistva Utržana u Rakitiju, vojno tužilaštvo pokrenulo je postupak protiv Tunića. Predmet je preuzelo Županijsko tužilaštvo u Zagrebu. Optužnica je teretila Tunića da je 30. septembra 1991. kao čuvar u skloništu za zarobljene vojnike, odbijajući napad zarobljenika Marka Utržana, u njega iz neposredne blizine ispalio hitac u glavu. Tužilac je naveo da je zarobljeni vojnik nasrnuo na čuvara, zbacio mu pušku s ramena, uhvatio ga za revere, kao i da je čuvar odgurnuo pušku od sebe. Kada je Utržan drugi put nasrnuo na čuvara, Tunić je pucao u njega, a tužilac je to kvalifikovao kao prekoračenje nužne odbrane.