Subota, 26.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zbog nelegalne seče nestaju hiljade hektara šume

Od početka godine podneto 316 krivičnih prijava zbog šumskih krađa

Policijski službenici su od početka godine do kraja avgusta podneli 316 krivičnih prijava protiv 253 osobe za izvršenih 317 šumskih krađa u našoj zemlji, podaci su MUP-a Srbije dostavljeni „Politici”.

„Najviše otkrivenih za ova krivična dela evidentirano je na teritorijama područnih policijskih uprava u Vranju, Leskovcu, Nišu, Zaječaru i Novom Sadu”, navode za naš list iz Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine.

U Srbiji godišnje nestanu hiljade hektara šuma.

Šumokradice su pod budnim okom policije i inspektora na teritoriji cele zemlje, a iz MUP-a apeluju na građane koji su trpeli štetu da prijave slučajeve nadležnoj policijskoj upravi kako bi inspektori u najkraćem roku uhvatili i procesuirali osumnjičene.

U opštini Kuršumlija, situacija je kompleksnija.

Oko administrativne linije sa Kosovom, zbog upada naoružanih bandi šumokradica sa kosovske strane, i malobrojni meštani koji su tu ostali svakodnevno strahuju i za svoju bezbednost. Nelegalna seča šuma u Kopnenoj zoni bezbednosti izražena je već godinama, a pripadnici MUP-a koji rade u područjima tih policijskih uprava imaju ozbiljan problem sa pustošenjem šuma i šumokradicama. Na ovom terenu ugrožena je i firma „Srbijašume” koja održava šumske predele.

Prema raspoloživim podacima, prošle godine je u Srbiji ilegalno isečeno 19.205 kubika drveta i to najviše ogrevnog lišćara – 11.722 kubika. Šumokradice su 2021. bile najaktivnije u regionu južne i istočne Srbije gde je bespravno posečeno 14.380 kubika, dok je u regionu Šumadije i zapadne Srbije nelegalno oboren 3.961 kubik drveta.

Zbog pustošenja šumskog fonda štetu trpi i budžet Srbije, ali i ekologija naše zemlje.

Zakon o šumama i Krivični zakonik predviđaju stroge sankcije za šumokradice. Tako su za pustošenje šuma ili šumsku krađu zaprećene novčana i kazna zatvora od jedne do tri godine, u zavisnosti od količine oborenog drveta.

U članu 275 zakonika piše da ko radi krađe obori u šumi, parku ili drvoredu jedno ili više stabala, a količina oborenog drveta je veća od jednog kubnog metra, kazniće se novčano ili zatvorom do jedne godine.

Ako je delo učinjeno u nameri da se oboreno drvo proda, ili ako je količina oborenog drveta veća od pet kubnih metara ili ako je delo izvršeno u zaštićenoj šumi, nacionalnom parku ili drugoj šumi sa posebnom namenom, učinilac će biti kažnjen novčano ili zatvorom do tri godine.

Prema Zakonu o šumama, novčane kazne za bespravnu seču su od 10.000 do 3.000.000 dinara, u zavisnosti od toga da li šumu seče fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice.

Prema Nacionalnoj inventuri šuma Republike Srbije iz 2009. godine ukupna površina šuma u Srbiji iznosi 2.252.400 hektara što je 29,1 odsto od ukupne površine teritorije Srbije. Od toga u državnom vlasništvu je 1.194.000 hektara ili 53 odsto, a u privatnom 1.058.400 hektara ili 47 procenata, navodi se na sajtu „Srbijašume”. Šumovitost Srbije od 29,1 odsto bliska je svetskoj koja iznosi 30 procenata, a znatno je niža od evropske koja dostiže 46 odsto. Šumovitost u našoj zemlji približna je sa šumovitošću Rumunije (28 odsto), Španije (28,8), Francuske i Grčke (27,9).

Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom.

Uvećanje šumovitosti u odnosu na referentnu 1979. iznosi 5,2 procenta, što je svakako imalo pozitivan uticaj na stanje i kvalitet životne sredine u celini, piše na sajtu „Srbijašume”. Površina šuma u Srbiji u odnosu na broj stanovnika iznosi 0,3 hektara po stanovniku.

Na meti kradljivaca i drva za ogrev

Od prošlog do ovog septembra sve je drastično poskupelo, pa i drva za ogrev. Kubik je pred kraj prošlog leta koštao oko 50 evra u proseku dok mu je trenutna prosečna cena oko 10.000 dinara (od 8.000 do 12.000). Zato i ne čudi porast broja ilegalne seče šuma, a pre desetak dana je čak zabeležen i slučaj krađe drva iz školskog dvorišta.

Ovu „akciju” izveli su tinejdžeri, jedan 18-godišnjak i trojica 16-godišnjaka iz Vranja, protiv kojih je policija podnela krivične prijave. Oni su iz dvorišta dve osnovne škole u tom gradu ukrali spremna ogrevna drva. Kako navode iz policije, tinejdžeri su prvo u noći između 12. i 13. septembra ukrali drva, skladištena ispred kotlarnice, iz jednog školskog dvorišta, a u noći između 14. i 15. septembra i iz dvorišta druge osnovne škole. Drva su nađena i vraćena školama.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Šta EU može da učini za tebe?
Pa kada je ogrevno drvo oko desetak hiljada. Da li je iko živeo u zabludi da seče neće biti? Državnoj administraciji izgleda nije jasno da ako oni ne regulišu odnose u društvu, društvo samo uzima stvar u svoje ruke. Naravno, kazne su samo deo priče, a ne rešenje, kao ni kuknjava preko medija.
Stanislav
A šta u međuvremenu rade inspekcije, policija pa i vojska ako treba? Sve je posao mafije i ne kukajte narodu, vi to sečete, ova vlast, ruku pod ruku sa lokalnim mafijama.
Rade
Sta vrede krivicne prijave kada institucije ne postoje? Mesecima vec zovem komunalnu policiju da ukloni ne registrovano vozilo sa javnog parkinga i nista! U drzavnim strukturama niko nista ne radi! To je cinjenica.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.