Nedelja, 04.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MEĐUNARODNI PREGLED

Nuklearna zima u Ukrajini

Лансирање руске интерконтиненталне ракете „јарс” (Фото: Бета-АП/Министарство одбране Руске Федерације)

Voz je krenuo i neće se zaustaviti – nema sumnje da će Moskva sprovesti ono što je najavila, pripojiti delove Ukrajine u kojima je u toku referendum o tome, kao i pojačati vojnu odbranu, kako to u Kremlju vide, novih teritorija Ruske Federacije. Izjašnjavanje građana samoproglašenih Luganske narodne republike i Donjecke narodne republike, kao i oblasti Zaporožja i Hersona, za Rusiju je pravni osnov za sledeće poteze. Takav sled događaja bio je i na početku rata – prvo je Moskva priznala LNR i DNR, a odmah zatim je pokrenula napad na Ukrajinu.

Posle proglašenja delimične mobilizacije u Rusiji, u Ukrajinu će biti poslata brojna vojska, mnogo veća od one koje čine profesionalci koji tamo ratuju već sedam meseci. Nije to samo promena odnosa snaga na terenu, već je to i, posle referenduma o pripajanju novih teritorija, novi pristup ratu iz ruskog ugla. To više nije specijalna vojna operacija u LNR-u, DNR-u i Ukrajini, već odbrana svog tla. I braniće ga kao što bi to radili i za, na primer, baltičku enklavu Kalinjingrad ili ostrvo Sahalin na Dalekom istoku, teritorije koje su se u Rusiji (SSSR-u) našle posle Drugog svetskog rata.

SVE ILI NIŠTA: Ruska mobilizacija uznemirila je svet skoro isto kao i napad na Ukrajinu 24. februara ove godine. Reč je o potezu kojim su podignuti ulozi u ovoj geopolitičkoj igri, neki bi rekli da je predsednik Vladimir Putin, suočen sa ukrajinskim odlučnim otporom i uspešnom kontraofanzivom kod Harkova, zaigrao na sve ili ništa jer Rusija, ako želi da ostane svetska sila, ne sme da izgubi.

Njeno nuklearno oružje je daleko od fronta, uključujući i ono sporazumno dislocirano iz Ukrajine po raspadu SSSR-a, ali se sve češće pominje. Neće valjda da bude upotrebljeno, kao ona puška koja se pojavljuje u prvom činu predstave da bi opalila u poslednjem?

Moskva, kao i svaka nuklearna sila, atomski arsenal koristi kao sredstvo odvraćanja. I sada, kao i u nekim ranijim ratovima, spekuliše se o upotrebi nuklearnih bombi manje snage, koje ne bi označile sudnji dan za čovečanstvo, već bi omogućile neku taktičku prednost uz neizbežne radioaktivne posledice. Ali, Rusija nema vojnih ni bilo kakvih razloga da ga koristi u Ukrajini, pored toliko opcija konvencionalnog ratovanja koje nisu iskorišćene, a jedna od njih je svakako delimična mobilizacija. Uostalom, koja nacija i njen lider bi preuzeli istorijsku odgovornost za prvu upotrebu nuklearnog naoružanja posle Hirošime i Nagasakija 1945. godine?

KO GAĐA REAKTORE: Atomska opasnost ipak postoji, ali je ona vezana za ukrajinske nuklearne elektrane (NE) i moguće havarije njihovih reaktora koje bi bile posledice ratnih dejstava. Prvi put takvi strateški energetski objekti su se našli na liniji fronta. Ovih dana granate padaju oko NE „Južnoukrajinska” kod Nikolajeva. I Černobilj, poprište najveće mirnodopske atomske katastrofe 1986. godine je bio zahvaćen vojnim akcijama, Rusi su ga zauzeli i, po odustajanju od prodora na kijevskom pravcu, napustili.

Ruska vojska drži pod svojom kontrolom NE „Zaporožje” sa šest reaktora kod Energodara, najveću nuklearku u Evropi. U njoj i dalje rade stručnjaci ukrajinskog „Energoatoma”, a prisutna je i inspekcija Međunarodne organizacije za atomsku energiju. To je razuman pristup u ratnim vremenima, ali i oko ove elektrane često padaju granate. Zaraćene strane, koje koriste istu artiljeriju, pa je teško utvrditi odgovornost, međusobno se optužuju za te napade. Ko je toliko bezobziran i rizikuje novi Černobilj samo da bi u svetskoj javnosti ocrnio protivnika? Rusi koji gađaju svoje ili Ukrajinci koji rizikuju novu nuklearnu katastrofu u svojoj zemlji? U svakom slučaju to dovoljno govori o motivaciji i ulozima u ovom sukobu.

Šta će se na ukrajinskom ratištu dešavati tokom predstojeće zime? Mnogi analitičari smatraju da će oružana dejstva utihnuti, da će se zaraćene strane ukopati, utvrditi položaje i preći na pozicioni rat. Kada je u februaru počeo ovaj sukob, dakle u zimu, tvrdili su da Putinu „curi vreme” jer će se nepregledne ukrajinske ravnice odmrznuti i da će ruski tenkovi zaglibiti u blatu.

RAT I SEĆANjA: Ima različitih promišljanja na temu uticaj godišnjeg doba na ratovanje, ali čini se da mnogi u njihovom javnom iznošenju prenebregavaju noviju istoriju, sovjetsko vojno iskustvo koje baštine i Rusi i Ukrajinci. SSSR je u zimu 1939/40. godine pokrenuo rat protiv Finske. Helsinki je pružio žilav otpor, Moskva je pretrpela velike gubitke, ali je mirovnim sporazumom zadržala deo finske teritorije. Poređenje Zimskog rata, kako se u istoriji naziva taj konflikt, sa ovim u Ukrajini ne bi bilo baš adekvatno, ali neke sličnosti postoje.

U Drugom svetskom ratu najveće sovjetske pobede dobijene su po snegu u zimskim mesecima, pod Moskvom krajem 1941. i u Staljingradu na samom početku 1943. godine. Naravno, vremenski uslovi utiču na ratovanje, ali, osim u kratkotrajnim ekstremnim okolnostima, ne zaustavljaju vojske. Štaviše, zima je prilika za iznenadni napad na „ukopanog” neprijatelja, posebno u složenim vremenskim uslovima koji ograničavaju upotrebu vazduhoplovstva.

Savremena tehnologija ipak nije svemoćna, čitaoci srednjih generacija i stariji će se setiti da je tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju, u vreme loših meteoroloških uslova, pre svega oblačnosti, bilo manje vazdušnih udara. A taj rat nikako ne možemo zaboraviti kada je reč o sukobu u Ukrajini, ne samo zbog vojnotehničkih paralela, već pre svega u svetlu kršenja međunarodnog prava, volje velikih sila i narušavanja teritorijalnog integriteta.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mr Ljuba
Mislim da je posteno reci “u Evropi” a ne samo u Ukrajini, naravno ako rakete predju rusku granicu.
Mile
Nazalost bice je...
Sibirko
Šta je babi milo...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.