Četvrtak, 08.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: KRISTIJAN MUNĐIJU, rumunski reditelj

Sebičnost je prvi mehanizam preživljavanja

Glavni junak mog filma vratio se u Transilvaniju iz Nemačke jer su ga tamo nazivali Romom umesto Rumunom, Nemcima je to sve istoFoto D. Lakić
(Фото Дубравка Лакић)

Rumunski scenarista, reditelj i producent Kristijan Munđiju, višestruki dobitnik kanskih „palmi” za filmove „Četiri meseca, tri nedelje i dva dana”, „Matura” i „Iza brda”, nosilac nominacije za Oskar za najbolji strani film, osvajač tzv. evropskog Oskara – godišnje nagrade Evropske akademije za film i pobedničkog „Zlatnog tornja” na ovogodišnjem Palićkom festivalu za film „Magnetna rezonanca”, dočekan je sa radošću i poštovanjem i na 70. San Sebastijan festivalu.

U programu „Biseri”, u kojem se prikazuju berlinski, kanski i venecijanski laureati, Munđijuova „Magnetna rezonanca” ima posebno mesto, kao složen i potresan film o (globalističkim) kapitalističkim i migracijskim pukotinama u savremenom društvu, oličenim na primeru (istinitih) događanja u jednom malom mestu u inače multietničkoj Transilvaniji. Munđiju za „Politiku” kaže da mu je namera bila da pokaže kako se „previše stvari dešava prebrzo da bismo ih shvatili i prihvatili”, da živimo u svetu predrasuda i da je empatija prema nevoljnicima i došljacima često samo šuplja reč.

Ovaj vaš film nije baš optimističan pogled na Rumuniju i na Evropu?

Čak i ako ovo nije baš optimističan pogled na Evropu, Rumuniju i svet, iskren je. Govorim o našoj duši i nisam optimista u vezi s tim. Želeo sam da pokažem da možeš da ispraviš stvari tek nakon što saznaš istinu i pustiš ljude da govore. Ono što je politička korektnost učinila za nas jeste to da nikada ništa duboko nije promenila. To je samo sprečilo ljude da vide ono u šta veruju, a veruju u istu stvar. Konačno, videli smo i bregzit i uspon Mari Le Pen u Francuskoj i pitali se: „O, moj Bože, kako je ovo moguće?”, a vidite da jeste. SKrilušate ljude i pokušavate da se pozabavite stvarnim problemima, a ne da vas zavede teorijski model o tome koliko smo prijateljski raspoloženi i koliko smo empatični kao ljudska bića. Zapravo, ponekad to i nismo.

Događa se reč koja pokazuje koliko nam je malo potrebno da bismo identifikovali anatomiju drugih?

Ovde govorimo o dvoje ljudi koji govore prilično istim jezikom, imaju istu pozadinu, istu kulturu, a iz dana u dan ljudi se ubijaju, siluju, muče, veoma su nasilni. Kako je to moguće? Zašto? Nemojte mi reći da postoji odgovornost samo jednog čoveka. Stvari su mnogo šire. Svi koristimo toliko stereotipa o drugima, a zbog našeg prirodnog kapaciteta, da drugog vidimo pre svega kao neprijatelja, samo gledamo da li će i ko preživeti.

Vaš film zadire u pitanja evropskog nepoverenja u migrante, u često iracionalni strah od drugih i drugačijih?

Moj glavni junak se u Transilvaniju vratio iz Nemačke jer su ga tamo nazivali Romom umesto Rumunom, Nemcima je to sve isto. Iako je kao Rumun građanin Evropske unije, on je tamo smatran migrantom i izjednačavan sa njima. Pre nego što je bila proglašena pandemija kovida dogodio se pravi incident u jednom selu u Transilvaniji, naseljenom uglavnom Mađarima, što je veoma slično onome što ste videli u filmu i u vezi je sa stranim radnicima. Zaista je jedna lokalna pekara angažovala nekoliko Šrilančana kao radnike i zaista je zajednica je bila protiv toga. Oni su imali javni skup, oštro se protiveći došljacima, pokazujući otvoreno netrpeljivost i stigmatizujući ih na način koji ste videli u filmu.

Šta ste vi zapravo skenirali ovom vašom filmskom magnetnom rezonancom?

Zato što je film u principu uvek apstraktna tvorevina, njegovo značenje nije istovetno za sve. Jednom znači jedno, drugom nešto drugo i zato u ovom filmu ne tumačim previše stvari i mnogo toga nije u mojim rukama. Ali, u suštini, to je skeniranje mozga. Ovaj film govori o radiografskom snimku društva i našeg mozga, našeg ponašanja, o neophodnosti da se s vremena na vreme to istraži, jer mislim da je neophodno.

U filmu ste pronašli mesto i za lik Francuza koji je stalno zbunjen?

Najviše su zbunjeni oni koji žive sa izgrađenim idejama o tome kakve stvari treba da budu, a ne kakve jesu. Razlike između divnog teatarskog plana koji projektujemo širom Evrope i realne situacije koju vidite, kada se duboko uvučete u jednu veoma tradicionalno ukorenjenu zajednicu, velike su. Ljudi iz takvih zajednica ne razumeju odakle dolaze sve te vrednosti koje im se sada nameću. Smatrao sam da je dobro imati u filmu nekoliko perspektiva koje govore i o nuspojavama globalizacije. Jedna od tački gledišta je i ona od tog Francuza koji naravno ne zastupa mišljenje sveukupnih svojih zemljaka.

Jedan od mnogih „migranata” u etnički mešovitoj zajednici je i stari lokalni sveštenik, otac Oto, koji je zapravo Nemac?

Otac Oto je za mene zanimljiv lik, zato što je i on malo zbunjen događajima. Nije da na njega političke promene i teme o etničkoj pripadnosti ne utiču, ali on nije svestan da je i sam time pogođen.

Činjenica da on nema mišljenje ili da ima pogrešno mišljenje uticaće na njegov život na terenu. Na kraju, možete se slagati samo sa ljudima koji imaju isto mišljenje kao vi, ali je on svakako zanimljiv lik jer je i on „mešanac” kao i svi mi. Jer, šta znači nacionalizam? Ako uradimo DNK test možemo li sa sigurnošću da tvrdimo da smo stopostotni Nemci, Rumuni, Srbi, Francuzi? Milion je godina otkako smo se svi izukrštali i zato ne možemo reći da smo nešto posebno samo tog dana kada tvrdimo da smo veliki nacionalisti.

Postoji i strah od neprihvatanja od strane drugih?

Iz te perspektive moj film govori mnogo o potrebi da vas grupa prihvati, ali razlika između prihvatanja etničke pripadnosti, rase i vere i suptilnijih stvari, o deljenju zajedničkog pogleda, o vrednostima u životu često je ogromna. Uz to, ne zaboravite, sebičnost je prvi mehanizam preživljavanja.

Postoji li način za popravku vašeg ličnog pesimizma?

Voleo bih da budem optimističniji. Činjenica da to trenutno nisam ne znači da ne pokušavam da uradim sve što mogu. Svi mi imamo dužnost da pokušamo da uradimo šta god možemo da nam mir opstane u svetu. Ali, uvek visi i ono pitanje ko će poslednji ugasiti svetlo? Koliko se mi na svetu međusobno zapravo poznajemo? Film „Magnetna rezonanca” polazi i od ove ideje da tako malo znamo jedni o drugima. Ne znamo mnogo o tome šta se dešava u Africi, u Aziji. Šta znamo o muslimanima? Šta znamo o sukobima između sunita i šiita, zašto smo toliko empatični prema ovoj reči Ukrajina, zašto nas nije briga za ove ljude koje ubijaju u Africi? Možemo li zbog tog neznanja živeti dalje? Naravno da možemo, ali sada smo pod stresom što ti ljudi o kojima ništa ne znamo žive pored naših vrata. U redu, znači potreban je balans između znanja i sebičnosti i onoga šta možete lično da uradite. Uvek sam za to da se nešto uradi, bilo kroz kulturu i obrazovanje, bilo lično, ali ne mogu da budem preveliki optimista.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.