Subota, 03.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sahrana bivšeg premijera podelila Japan

Uprkos protestima zbog organizovanja državne ceremonije, poslednjem ispraćaju od ubijenog Šinzo Abea prisustvovaće i 700 visokih zvanica iz inostranstva
Протест против државне сахране бившег јапанског премијера (Бета-АП/ Eugene Hoshikо)

Pre nešto više od nedelju dana svetski lideri su se oprostili u Vestminsterskoj opatiji u Londonu od britanske kraljice Elizabete Druge, a već sutra na drugom kraju sveta prisustvuju državnoj sahrani bivšeg premijera Šinzo Abea, koja je izazvala brojne kontroverze u Japanu.

Poslednjem ispraćaju najuticajnijeg posleratnog japanskog šefa vlade prisustvovaće oko 700 uglednih gostiju iz inostranstva među kojima su potpredsednica SAD Kamala Haris, premijeri Australije, Indije i Singapura Entoni Albaneze, Narenda Modi i Li Sjenlung, vijetnamski predsednik Ngujen Ksuan Fok, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić...

Ali šokantno ubistvo Abea dok je držao govor na predizbornom skupu u gradu Nara 8. jula odjekuje na način koji je malo ko mogao tada predvideti u ovoj dalekoistočnoj zemlji. Atentat na Abea je ujedinio Japance u bolu, ali početni izliv gneva prema ubici Tecuji Jamagamiju u međuvremenu se okrenuo prema vladajućoj stranci ubijenog lidera, Liberalno-demokratskoj partiji (LDP).

Za nepuna tri meseca osećaj javne žalosti gotovo je izbledeo pošto su na ulice počele da izlaze hiljade demonstranata da protestuju protiv organizovanja državne sahrane za ubijenog Abea. Okupljeni građani su potpisivali peticije protiv državne ceremonije koja će koštati oko 12 miliona dolara smatrajući da je reč o nepotrebnom rasipanju državnog novca u režiji sadašnjeg premijera Fumija Kišide. Vrhunac nezadovoljstva potezima vlasti desio se krajem prošle nedelje kada se jedan muškarac u znak protesta zapalio zbog sahrane.

Nezadovoljstvo zbog odavanje javne posmrtne počasti političaru koji je tokom svoje devetogodišnje vladavine više bio omiljen u inostranstvu nego u svojoj zemlji, proističe i iz tradicije po kojoj su državne sahrane veoma retke i rezervisane samo za članove carske porodice. Poslednji put slične državne počasti su odate premijeru Šigeru Jošidi 1967. godine

„Sahrana se održava iako se više od polovine japanskih glasača protivi tome”, negoduje Kacuja Okada, generalni sekretar najveće opozicione Ustavno-demokratske partije.

Pojedine ankete japanskih medija pokazuju da se više od 60 odsto građana protivi poslednjem ispraćaju japanskog premijera u režiji države. Vanredni profesor sociologije na Univerzitetu Šiga Azumi Tamura za „Njujork tajms” kaže da svi oni koji kritikuju državnu sahranu smatraju da će ona nepravedno uzdići status Šinza Abea na nivo koji ne zaslužuje. Pre svega zbog toga što je tokom svoje vladavine bio umešan u niz skandala i donošenja kontroverznih odluka uključujući i optužbe da je njegova vlada pružala određene usluge političkim prijateljima mimo zakona, ali i da se nije snalazila na početku pandemije korone.

Atentat na Abea je posredno uticao da se razotkriju i mračne strane japanske politike: povezanost vladajuće LDP sa ozloglašenom „Crkvom ujedinjenja” iz Južne Koreje, poznatijom kao „Munova sekta”, koja od svojih sledbenika traži pozamašne novčane iznose.

Liberalno-demokratska partija je priznala da skoro polovina od njenih 379 poslanika u parlamentu ima veze sa „Crkvom ujedinjenja”: od slanja telegrama i čestitki organizacijama povezanim sa ovim religijskim kultom do pojavljivanja na crkvenim konferencijama.

Iako nema direktnih dokaza da je Šinzo Abe bio povezan sa „Munovcima”, njegov ubica je postao neka vrsta romantičnog antiheroja za ljude koji su se osećali pogođeni ekonomskim i društvenim neprilikama u Japanu. Naime, atentator Tecuja Jamagami je nakon hapšenja za svoj krvavi čin krivio „Crkvu ujedinjenja” jer je dovela njegovu majku do bankrota, što je navodno dovelo do raspada porodice.

Iako Šinzo Abe za vreme svoje vladavine nije bio previše popularan, malo ko poriče da je doprineo stabilnosti zemlje, ali i njenoj militarizaciji. Veliki broj ljudi mu zamera da je uprkos protestima progurao zakon kojim je slobodno „reinterpretirao” pacifizam zakovan u japanskom ustavu.

Novi propis je odobrio učešće japanske vojske u borbenim misijama u inostranstvu. Abe je odigrao i ključnu ulogu u stvaranju „azijskog NATO-a”, saveza „Kvad” koji okuplja Japan, SAD, Indiju i Australiju.

„Bio je ispred svog vremena. Shvatio je da će Kina u usponu poremetiti ravnotežu snaga i preoblikovati poredak u regionu. Zato je želeo da preuzme vođstvo”, kaže za Bi-Bi-Si profesor Kazuto Suzuki, politikolog i bivši Abeov savetnik.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.