Sreda, 07.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NASILjE U PORODICI SE PONAVLjA POSLE HITNIH MERA

Zabrana prilaska žrtvi često pogoršava agresiju nasilnika

Individualni plan mogao bi da uključi i fizičku zaštitu žrtve kada se osumnjičeni nađe na slobodi, kaže sudija dr Dragana Kolarić. – Do ubistava dolazi i u toku trajanja zakonskih mera
(Pixabay)

Nakon pet godina od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici broj ubistava nije se smanjio, rekla je dr Dragana Kolarić, redovni profesor Kriminalističko-policijskog univerziteta i sudija Ustavnog suda Republike Srbije. Od početka ove godine ubijene su 23 žene u porodičnom i partnerskom nasilju. Tokom ove sedmice u Subotici je usmrćena žena koju je, kako se veruje, izbo bivši muž, a dan ranije u Zemunu je nađeno telo mlade žene sa teškim povredama glave, koju je, kako se sumnja, ubio suprug.

– Gotovo svakodnevno kolumne časopisa pune vesti o učinjenom nasilju u porodici, neretko sa najtežom posledicom. Pažnju izaziva zabrinjavajući broj ubijenih u porodičnom nasilju koji se povećao, posmatrano u četvorogodišnjem periodu, nakon početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici – kazala je dr Dragana Kolarić, na savetovanju krivičara na Zlatiboru i iznela konkretne statističke podatke.

U periodu od 2014. do 2021. godine ubijeno je 388 građana u porodičnom nasilju. Samo u 2018. lišeno je života 47 osoba, od kojih su 34 ženskog i 13 muškog pola, što je slično i sa podacima iz 2017. godine, kada su ubijeni 31 žena i 16 muškaraca. U 2019. evidentirane su 54 žrtve koje su lišene života od člana porodice, od kojih su 31 žena i 23 muškarca. U 2020. ubijeno je 28 žena i 20 muškaraca. U 2021. zabeleženo je 48 ubistava i to 28 osoba ženskog i 20 muškog pola, navela je sudija Kolarić.

– Zakonska procedura se sprovodi ali u određenom broju slučajeva, nakon nekoliko meseci od izricanja hitnih mera, dolazi do ponavljanja nasilja i teških posledica. Na primer, u Novom Sadu, u maju 2019, suprug je u toku trajanja hitnih mera usmrtio suprugu, tasta i taštu pred decom. U Pančevu je u julu 2019. muž ubio ženu za vreme trajanja hitnih mera. U Valjevu je 2021. policajac usmrtio bivšu partnerku i izvršio samoubistvo nakon isteka hitnih mera – rekla je dr Dragana Kolarić.

Upitala je šta treba učiniti i naglasila da u slučajevima kada su upućene teške pretnje i kada imamo i sve elemente krivičnog dela – veliki značaj treba da ima Grupa za koordinaciju i saradnju, koja je uspostavljena, na osnovu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, za područje svakog osnovnog javnog tužilaštva i kojom rukovodi tužilac, a čine je i predstavnici policijskih uprava i centara za socijalni rad. Posao ove grupe je i da napravi individualni plan zaštite i podrške žrtve. U izradi plana treba da učestvuje i žrtva, kako zakon kaže, „ako to želi i ako to dozvoljava njeno emotivno i fizičko stanje”.

– Individualni plan zaštite mogao bi da uključi i fizičku zaštitu žrtve kada se osumnjičeni nađe na slobodi. Uočili smo da žrtve veoma retko ili uopšte ne prisustvuju sastancima na kojima se razmatraju predmeti nasilja u porodici, procenjuje njihova bezbednost i utvrđuju mere zaštite. Postavlja se pitanje da li zamenik javnog tužioca koji predsedava Grupi za koordinaciju i saradnju daje mogućnost žrtvi da odluči da li će učestvovati u izradi plana. Teško je prihvatljivo da žrtve masovno odbijaju da uzmu učešće u izradi individualnih planova. Reč je o njihovoj bezbednosti, gde im je prevashodni interes da se zaustavi postojeće nasilje i spreči mogućnost njegovog ponavljanja – naglasila je dr Dragana Kolarić.

Pored toga neophodno je u svakoj policijskoj upravi, u njenom sedištu i u policijskim stanicama, formirati timove sastavljene od policijskih službenika koji su završili specijalizovanu obuku za sprečavanje nasilja u porodici, koji će raditi samo te poslove i umesto tradicionalnog reaktivnog primeniti proaktivan pristup.

– Trenutno je obučen veliki broj policijskih službenika, ali u većini organizacionih jedinica policije oni pored rada na događajima nasilja u porodici obavljaju i druge vrste poslova. Specijalizacija ima smisla ako se bavite tom vrstom posla, čime se postiže i kontinuitet u radu. Tako organizovane specijalizovane jedinice predstavljaju jedan od preduslova povećanja efikasnosti i efektivnosti u radu, što na kraju dovodi do kohezije među službenicima i poboljšanja radnog morala – navela je sudija.

Proces koji se vodi po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici je specifičan „policijsko-sudski postupak” u kome se izriču preventivne i privremene hitne mere kako bi se sprečilo ubistvo ili nanošenje teških povreda, koje se još nije desilo, ali postoji bojazan da bi se moglo dogoditi.

Izneti su i konkretni podaci. Za nasilje u porodici od 2018. do 2020. godine prijavljene su 88.893 osobe. Kada je urađena stručna procena rizika, utvrđeno je da rizik od izvršenja teškog krivičnog dela postoji u 61.665 slučajeva. Tužilac je dao predlog za produženje hitnih mera u 56.224 slučaja. Sud je je usvojio predloge u 54.142 slučaja.

– Broj prijavljenih za nasilje u porodici znatno je veći od broja u kojem je procenom utvrđeno da rizik postoji. Ono što uočavamo kao poseban problem je veliki broj povratnika učinilaca krivičnog dela nasilja u porodici, ali i veliki broj povratnika po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici gde su hitne mere izricane ranije ili su još u toku a dolazi do ubistva jednog ili više članova porodice – napomenula je dr Dragana Kolarić.

Krivičari okupljeni na savetovanju na Zlatiboru saglasni su da represivne mere, među kojima su i hitne mere protiv nasilnika, nisu dale očekivane rezultate. Nasilnik kome su izrečene hitne mere udaljenja iz stana i zabrane prilaska žrtvi često nema gde da ode, a situacija u kojoj se našao dodatno pogoršava agresiju, tako da njegove žrtve mogu biti i oni koji nisu članovi porodice.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бата
Зато што се то као и све друго у правосуђу и управи ради само формално, бирократски. Напише се нешто на папиру (најчешће после месеци и година развлачења) и то је све. Као кад "забране" дивљу градњу тако што напишу папир и окаче на ограду (мачку о реп). Где је ту контрола, где је државна сила да осигура спровођење закона, одлуке, пресуде...? Овако је све препуштено закону јачег.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.