Subota, 10.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KONZILIJUM

Hašimoto postepeno smanjuje rad štitaste žlezde

Uglavnom se Hašimoto tiroiditis karakteriše postojanjem povišenih anti TPO i anti Tg antitela, a bez značajnog odstupanja hormona, što zahteva periodične kontrole hormona ove žlezde
(Freepik)

Hašimoto tiroiditis je autoimuni poremećaj u štitastoj žlezdi, važnoj endokrinoj žlezdi koja je smeštena u vratu, i predstavlja najčešće autoimuno oboljenje u endokrinologiji. Ovo oboljenje je uzrokovano antitelima koja se proizvode u imunološkom sistemu čoveka i koja napadaju prethodno zdrava tkiva, u ovom slučaju ćelije štitaste žlezde. Na taj način dolazi do smrti ćelija i prestanka proizvodnje hormona štitaste žlezde koji su od izuzetne važnosti za život čoveka. Hašimoto tiroiditis traje dugo, a smanjenje proizvodnje hormona u štitastoj žlezdi je postepeno i kao rezultat dovodi do kliničkog stanja koje se označava kao hipotiroidizam.

Dr Đuro Macut (Foto: lična arhiva)

Endokrinolog dr Đuro Macut, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, zamenik direktora Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i član Izvršnog odbora Evropskog endokrinološkog društva, ističe da ovaj problem nastaje kada imunološki sistem počne da se bori protiv sopstvenog organizma pogrešno stvarajući antitela koja oštećuju ćelije štitaste žlezde dovodeći do prestanka njihovog rada. Nije poznato šta tačno dovodi do ovakvog napada imunog sistema na štitastu žlezdu, ali se smatra da to mogu biti genetski faktori i faktori sredine kao što su infekcija ili stres, i koji u međusobnom sadejstvu započinju autoimuni proces. U prilog genetskim faktorima govori činjenica da je Hašimoto tiroiditis češći kod žena u opštoj populaciji, ali i kod ženskih članova iste porodice.

– Sam po sebi Hašimoto tiroiditis nije opasan, ali poremećaj funkcije štitaste žlezde koji vodi u hipotireozu može zadati brojne probleme pacijentu kod koga se ispoljava, ukoliko se ne počne praćenje i lečenje na vreme. Takođe, autoimune bolesti u endokrinologiji mogu biti udružene u okviru autoimunih sindroma koji zahvataju više endokrinih žlezda i sistema. Zato je potrebno da se pacijenti sa Hašimotovim tiroiditisom upute endokrinologu na dalju kliničku procenu i predlog terapije – kaže dr Macut.

Naš sagovornik napominje da ne postoje tipični klinički simptomi i znaci Hašimotovog tiroiditisa koji se razvija godinama. Međutim, ukoliko ovo oboljenje dovede do značajnog pada proizvodnje hormona štitaste žlezde, mogu se ispoljiti neki od sledećih simptoma: umor, tromost, slaba koncentracija, pospanost, otečenost, uvećanje štitaste žlezde, depresivnost, suva koža i kosa, krti nokti, poremećaji menstrualnog ciklusa i problemi sa začećem i trudnoćom, zatvor... Kako bi se brojni navedeni simptomi razdvojili od opštih tegoba koji svi možemo osećati, neophodna je konsultacija endokrinologa radi kliničkog pregleda i procene da li je potrebno dalje ispitivanje.

– Danas se suočavamo sa situacijom nekada preterane, nepotrebne ili nepravilne dijagnostike i lečenja poremećaja štitaste žlezde. Upućivanje endokrinologu na pregled pacijentkinje pod sumnjom na Hašimotov tiroiditis je od velike važnosti i ukoliko pacijentkinja ima problem sa začećem, odnosno infertilitetom, ili sa održavanjem trudnoće. Pravovremeno i pravilno dijagnostikovanje statusa hormona i antitela na štitastu žlezdu od strane endokrinologa može biti od presudne važnosti u uspostavljanju i održavanju trudnoće – upozorava dr Macut.

Pored kliničkog pregleda koji obavlja internista ili endokrinolog, veoma je važno određivanje odgovarajućih hormona, antitela i drugih specifičnih biohemijskih analiza. U najvećem broju slučajeva laboratorijsko dijagnostikovanje se obavlja iz jednog uzorka krvi kada se određuju hormoni tiroidne osovine, odnosno hormoni FT4 ili T4 koji se proizvode u štitastoj žlezdi, i hormona TSH iz hipofize koji reguliše proizvodnju hormona u štitastoj žlezdi. Međutim, nekada je potrebno i ponavljanje rezultata posle inicijalne procene endokrinologa. Ultrazvučni pregled ili scintigrafija štitaste žlezde nekada mogu služiti kao dopunske dijagnostičke metode.

– U najvećem broju slučajeva, postojanje Hašimotovog tiroiditisa se karakteriše postojanjem povišenih anti TPO i anti Tg antitela, a bez značajnog odstupanja hormona, i zahteva samo periodične kontrole hormona štitaste žlezde. Međutim, ukoliko se vrednosti hormona štitaste žlezde dovedu u vezu sa pogoršanjem kliničke slike, tada se može raditi o subkliničkoj hipotireozi ili manifestnoj hipotireozi, i pacijentu se uvodi lek. Veoma važan primer odluke o lečenju je procena statusa hormona štitaste žlezde u odnosu na postojanje antitela kod pacijentkinja koje imaju problem infertiliteta. Tada je potrebna procena endokrinologa da li i kada treba uvesti terapiju u periodu pripreme za trudnoću, postupke vantelesne oplodnje i praćenja trudnoće. Danas smo svedoci čestog određivanja brojnih analiza vezanih za štitastu žlezdu i nekada nepotrebnog ili neodgovarajućeg lečenja kod pacijentkinja sa problemom infertiliteta – smatra dr Macut.

Smanjena funkcija štitaste žlezde ili hipotireoza se leči primenom sintetskog hormona levotiroksina koji zamenjuje prirodni hormon štitaste žlezde koji nedostaje. Lečenje se može započeti manjim dozama leka kako bi se procenilo kako pacijent reaguje na terapiju, a zatim u kraćem vremenskom periodu povećava do stabilne doze leka. Praćenje terapijskog odgovora se radi procenom nivoa hormona FT4 ili T4 i TSH. Terapija hipotireoze je trajna i doživotna, a kontrole dobro regulisane hipotireoze se mogu obavljati jednom godišnje.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.