Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da li je Evropa nešto naučila iz raspada Jugoslavije

Francuska i Nemačka uporno ponavljaju da Evropa ne treba da zavisi od Vašingtona, a onda upravo to čine

PARIZ/BERLIN – Posle 30 godina od rata na Balkanu i nesposobnosti Zapadne Evrope da se nosi s konfliktima na evropskom tlu, ruska vojna operacija u Ukrajini pokazala je kako se malo toga promenilo, piše briselski portal Politiko u opširnom članku pod nazivom „Kada će Evropa naučiti da se sama odbrani”?

Kada je rat u Jugoslaviji započeo 1991. godine, ministar spoljnih poslova Luksemburga Žak Pos rekao je optimistično:„Ovo je čas Evrope, a ne Amerike”. Od tada, godine su prošle u agoniji i istraživanjima da se utvrdi zbog čega Evropa nije uspela kao vojna sila, navodi portal.

Uspaničeni mantrom bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa „Amerika na prvom mestu”, francuski predsednik Emanuel Makron i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel izdali su saopštenje da Evropska unija ne može više da zavisi od SAD.

Makron uporno ponavlja tezu o uspostavljanju evropske bezbednosne agende, ali njegova obećanja – zajedno sa drugim visokim evropskim zvaničnicima – da vodi politiku evropske „strateške autonomije” u kojoj bi EU u ogromnoj meri smanjila vojnu zavisnost od SAD - do sada su bile samo retoričke.

Suočene sa vojnom operacijom Rusije na Ukrajinu, Francuska i Nemačka provele su sedam meseci u vojnoj zavisnosti od Vašingtona, i u manjoj meri od Velike Britanije.

Institut za svetsku ekonomiju u Kilu navodi da je Amerika obećala 25 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini, a Britanija četiri milijarde evra.

Za razliku od toga, Nemačka je obećala 1,2 milijarde evra, iza Poljske sa 1,8 milijardi evra, a francuska vojna pomoć Kijevu jedva je dostigla 233 miliona evra. Britanija obučava 5,000 ukrajinskih vojnika, a Francusa 100. Takva odstupanja su, piše Politiko, pitanje političke volje, a na novca.

EU ima godišnji bruto domaći proizvod 14 triliona evra i kombinovani budžet odbrane od 230 milijardi evra. Francuska je istakla da ne želi da bude „ratoborna” niti da ponizi Rusiju, dok je nemački kancelar Olaf Šolc ukazao na opasnosti uplitanja u konflikt.

Sada su sve oči uprte u to da li je neizbežna promena mišljenja i da li će dva ekonomska giganta Nemačka i Francuska, jedina nuklearna sila u Evropi, poslati Ukrajini Leopard 2 i Leklerk tenkove. Kijev je, nakon što je Rusija objavila mobilizaciju, zatražio više oružja.

Liderima EU nameće se suštinsko pitanje šta bi se dogodilo Kijevu ako američki predsednik ne bi bio otvoren za intervencije šireg obima, kao što Džo Bajden jeste, navodi Politiko.

Nemačka ministarka odbrane Kristina Lambreht ukazala je početkom septembra da je situacija neodrživa. „Nemačka i Evropa zavise od mirovnog poretka koji oni ne mogu da garantuju sami”.

Poseban problem je, kako je dodala, i to što Amerika sve više svoju pažnju okreće ka Pacifiku. Vašington „možda neće moći više da garantuje odbranu Evrope u istoj meri kao što je činio u prošlosti”. Zato Evropljani, dakle i mi Nemci, moramo da uradimo više na tome da pokažemo vojnu snagu tako da druge sile ni ne pomisle da nas napadnu, naglasila je nemačka ministarska odbrane. Nejasno je, navodi Politiko, da li će te reči preći i na dela.

Fenomen vojne zavisnosti dugo je mučio evropsku odbranu, a rečenica koja je odzvanjala devedesetih godina prošlog veka bila je: Ne može biti da uvek zavisimo od Amerikanaca, navela je Klaudija Major iz nemačkog Instituta za bezbednost i međunarodne odnose. Međutim, malo se promenilo od tada i rata na Balkanu, jer se glavne evropske sile nisu osetile vojno ugroženima i jednostavno su se oslanjale na SAD, dodala je Major.

Bivša francuska državna sekretarka zadužena za evropske poslove Natali Loazo smatra da EU mora da „uskladimo svoje akcije”. „Naše akcije su rascepkane, ima toliko razjedinjenosti zbog mnogo različitih modela tenkova, brodova i borbenih aviona”, naglasila je Loazo.

Politiko podseća na neke od zajedničkih projekata prilično slabe saradnje, kao što je francusko-nemačko-španski borbeni vazdušni sistem FCAS, koji je godinama zaglavljen kašnjenjima i poteškoćama. Prvi borbeni avion se ne očekuje pre 2040. godine zbog neslaganja između Francuske i Nemačke u vezi vođstva nad tim zajedničkim projektom.

Pjer Aroš, evropski stručnjak za odbranu u nevladinoj organizaciji IRSEM, koju podržava francusko ministarstvo odbrane, rekao je da „u Nemačkoj nema jasnih linija” odnosno da neke stvari umiruju, druge zabrinjavaju. „Francuska se zaista ne može osloniti po pitanju odbrane na Nemačku”, naveo je francuski stručnjak. Francuski zvaničnici i stručnjaci naljutili su se nedavno zbog odluke Nemačke da na američkim avionima F-35 zameni takozvani nuklearni deo na njihovim letelicama, a koji bi mogao da baci američke nuklearne bombe u slučaju rata sa Rusijom.

EPA-EFE/Georgi Licovski

Prema Aroševim rečima, Nemački prioritet nije izgradnja evropske odbrane, već ponovna izgradnja sopstvene vojske koja je bila podeljena. „Ona želi da povrati status dobrog NATO učenika”, ocenio je Aroš.

Nemačka, takođe, ima zamerke i optužuje Francusku da njene industrijske kompanije ograničavaju pristup određenim saznanjima.

Mora biti jasno, istakla je Lambreht, da Nemačka i Francuska moraju da budu isto tretirane.

Evropska komisija je u maju predložila novi plan koordinacije vojne potrošnje među članicama Evropske unije. Glavna diskusija povela se u vezi toga da li zemlje kupuju američku ili evropsku vojnu opremu, a šef evropske diplomatije Žozep Borelj pozvao je da se kupuje više iz domaćih izvora.

Predlog proučavaju sada stručnjaci za odbranu i moguće je da će se „na stolu” ministara odbrane naći u novembru, pre nego što ode predlog pred Evropski parlament.

Ponuđena suma nije velika. Komisija je predložila 500 miliona evra za dve godine za zajedničku nabavku oružja.

Nemački kancelar Olaf Šolc je u avgustu pozvao na „jaču, više suverenu geopolitičku Evropsku uniju”, što su u Parizu označili kao zakasneli odgovor na Makronov poziv 2017. godine o „strateškoj autonomiji”.

„Iza diplomatske finoće, ni Šolc ni Makron nisu uspeli da preuzmu vođstvo u ratu” (u Ukrajini), zaključuje se u članku.

Komentari29
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

E pa tako je
Panslavizam, najveca opasnost po evropu i svijet. Zato sada treba da krvare dva najveca slavenska naroda. Anglo- germanskoj sreci nema kraja.
Jorge
Da li je Srbija nešto naučila iz raspada Jugoslavije?
Miroslav
Naucila je da Treba razbiti I rusku federaciju pod hitno.
Посљедњи_Југословен
Слажем се с г. Шћепановићем; ово бих још додао: Не вјерујем да постоји игдје на кугли земаљској макар једна држава чији би властодршци више жељели добро некој другој држави неголи оној на чијем су челу. Стога, потпуно ми је разумљиво да сви они бране своје интересе. Од њих ништа (добро) и не очекујем. Мене је, заправо, на самом почетку распада Југославије разочарало колико се само издајника и сецесиониста намножило, који су похрлили за обећаним им златним кашикама и раскомадали онакву земљу.
Zoran
Jeste. Da ne dozvoli da se drugi mesaju u njen eprobleme.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.