Četvrtak, 08.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

EBRD zadržao pognozu rasta Srbije na 3,3 odsto za 2022. godinu

. Globalni rast cena hrane i nafte, naglašava se, doprineo je da se godišnja stopa inflacije u Srbiji poveća u avgustu na 13,2 odsto. Kao odgovor na to, centralna banka je šest puta podigla ključnu kamatnu stopu u 2022, sa 1 odsto u martu na 3,5 odsto u septembru
(Фото Танјуг/М. Миливојевић)

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zadržala je prognozu privrenog rasta Srbije za 2022. godinu na 3,3 odsto u novom, jesenjem izveštaju o regionalnim ekonomskim izgledima, koliko je predviđala i u maju. Srbija će istu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,3 procenta imati i 2023. godinu, procenjuje ova međunarodna finansijska institucija, što je za 0,7 odsto niže od njene majske projekcije.

U odeljku izveštaja posvećenom Srbiji, EBRD konstatuje da je ekonomski oporavak Srbije iz 2021. nastavljen u prvoj polovini ove godine, mada sporijim tempom, pri čemu ističe da je proizvodnja u prva dva kvartala porasla za 4,3 odsto, odnosno za 3,9 odsto na godišnjem nivou, respektivno, prenosi Tanjug.

Potrošnja domaćinstava je nastavila da vodi ekonomski rast, ali je stopa rasta potrošnje usporila na 4 procenta realno u drugom kvartalu nakon rasta od 7 procenata u prvom, kako su se cene povećavale i monetarna politika zaoštravala, napominje se u dokumentu.

Dok su investicije ostale prigušene u drugom tromesečju, izvoz je u istom periodu nastavio snažan rast od 20 procenata na godišnjem nivou predvođen izvozom robe, pošto je industrijska proizvodnja porasla za 4,6 procenata, dodaje se dalje.

EBRD takođe ukazuje na to da su se globalno rastuće cene energenata odrazile na rast računa za uvoz i na povećanje deficita tekućeg računa u prvoj polovini godine.

Globalni rast cena hrane i nafte, naglašava se, doprineo je da se godišnja stopa inflacije u Srbiji poveća u avgustu na 13,2 odsto. Kao odgovor na to, centralna banka je šest puta podigla ključnu kamatnu stopu u 2022, sa 1 odsto u martu na 3,5 odsto u septembru.

U izveštaju se navodi da je Vlada Srbije uvela različite mere za osnovne životne namirnice, za pelet i naftu kako bi podržala budžete najugroženijih domaćinstava. Iako su tarife za električnu energiju umereno povećane, predstojeća zimska sezona biće test za energetski sektor i vladin fiskalni prostor, ocenjuje EBRD.

Na kraju navodi da predviđa rast BDP-a Srbije od 3,3 odsto u 2022. i 2023. godini i upozorava na kratkoročne rizike koji se ogledaju u povišenoj inflaciji, njenom uticaju na raspoloživi dohodak stanovnika i pogoršanju eksterne tražnje zbog očekivanog usporavanja na tržištima EU.

Kada je reč o Zapadnom Balkanu, EBRD prognozira rast BDP regiona od 3,2 odsto u 2022. godini isto koliko je procenila u maju dok je projekciju rasta za 2023. godinu revidirala naniže u odnosu majsku za 0,6 procentnih poena na 3 odsto, ukazujući na povećane rizike po ekonomske izglede, posebno u svetlu fiskalne ranjivosti i osetljivost na rast na evropskim tržištima.

Što se tiče zemalja u regionu, EBRD predviđa Albaniji rast u 2022. i 2023. godini od po 3 odsto, Bosni i Hrcegovini rast od 3 odsto i od 2,3 odsto, respektivno, a na Kosovu očekuje rast BDP od 4 odsto ove i od 3,7 odsto iduće godine.

Privredni rast Crne Gore će, prema proceni ove banke, iznositi 3,7 odsto u tekućoj i 4 odsto u narednoj godini, dok se rast BDP-a Severne Makedonije procenjuje na nivou od 2,7 i 2,3 odsto u navedenim godinama.

Pažnju zaslužuje podatak da EBRD predviđa privredni pad Rusije za 2022. godinu od minus 5 odsto, što je za 5 procentnih poena bolja projekcija u odnosu na majsku, a za narednu godinu je prognozu revidirala naniže za tri procentna poena na 3 odsto.

Uticaj sankcija na privrednu aktivnost u Rusiji je, navodi se u izveštaju, bio ozbiljan, ali ne tako loš kao što se očekivalo. To je, s jedne strane, rezultat koraka koje je preduzela centralna banka da spreči finansijsku krizu, a s druge, rezultat ograničenog sankcionisanja ruskog energetskog sektora, što reflektuje značajnu zavisnost onih koji uvode sankcije za ruske energente. Međutim, nenaftna privreda Rusije, posebno sektori zavisni od stranog uvoza, teško je pogođena, zaključuje EBRD.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.