Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Šta nudi „vudi”

Kada ih traži po samoposlugama, čovek će lako naći različita pakovanja čiji sadržaj neodoljivo podseća na viršle, ali se tako ne zovu. Tu je paleta različitih maštovitih naziva, a izostaće jedina prava reč za opis proizvoda poznatog kao hrenovka među Česima i našim starijim građanima. Razlog je jasan: u pakovanju koga smo se naivno mašili, nisu viršle.
(Pixabay)

Prethodnih dana uzbuđenje je izazvala vest o bakteriji za koju je ranije malo ko čuo. Zove se listerija i može da bude opasna, naročito za osobe oslabljenih otpornih snaga, kao i za dve grupacije sa suprotnih krajeva uzrasne skale – tek zakoračile u život i duboko zašle u godine. Simptomi se jave dve-tri nedelje ili duže (zabeleženo je i do 70 dana) posle jedenja zagađene hrane, najčešće mesa i mesnih proizvoda ili mlečnih proizvoda, posebno sira od termički neobrađenog mleka.

Kada se nađe u oslabljenom organizmu, listerija može da se raseje krvlju, što je samo po sebi ozbiljno stanje, a neretko vodi stvaranju nakupina gnoja u unutrašnjim organima, kostima i koži. Drugi težak klinički oblik je upala moždanih ovojnica i mozga sa mogućim delirijumom i komom. Ta stanja ne preživi jedna od pet odraslih osoba, ni svako peto, treće ili čak, zavisno od broja dana života u vreme obolevanja, drugo novorođenče.

Među zdravim osobama sve se završi prolivom, a često se desi da izostanu bilo kakvi simptomi. Sistematskim pregledom stolice uzorka opšte populacije, listerija se nalazi u širokom rasponu od jedan do dvadesetak posto. Zbor prirode posla (kontakta sa mesom) procenat pozitivnih nalaza je naročito visok među klaničkim radnicima. Oni mogu dugo da nose bakteriju u crevima kao besimptomne kliconoše, pa su, sledstveno, nesvesni svoje opasnosti za druge.

To je neizbežan rizik sa kojim se nose i proizvođači hrane i različiti inspekcijski organi. Zahvaljujući njihovim udruženim naporima, bolest, stručno nazvana listerioza, relativno je retka. Potpune istine radi, treba precizirati da je pri dnu liste uzroka trovanja hranom kada je reč o obolevanju, ali je visoko kotirana kada je kriterijum umiranje.

Međutim, ovaj incident je povod da se postavi pitanje kvaliteta proizvoda za koje verujemo da su prave viršle. Kada ih traži po samoposlugama, čovek će lako naći različita pakovanja čiji sadržaj neodoljivo podseća na viršle, ali se tako ne zovu. Tu je paleta različitih maštovitih naziva, a izostaće jedina prava reč za opis proizvoda poznatog kao hrenovka među Česima i našim starijim građanima. Razlog je jasan: u pakovanju koga smo se naivno mašili nisu viršle.

Problem za proizvođače je Pravilnik o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa. Tamo se u članu 72 precizira da se viršla „dobija od mesa i masnog tkiva”, te da najviše sme da sadrži „do dva odsto belančevinastih proizvoda, skroba, vode, vlakana, soli, soli za salamurenje, ekstrakta začina, fosfata, antioksidanasa i začina”. Nasuprot tome, „(p)roizvodi koji se stavljaju u promet pod drugim nazivom” ne moraju da sadrže kvalitetno već mehanički separisano meso, „što ima za rezultat gubitak ili modifikaciju strukture mišićnih vlakana”. U njima minimum mesa nije određen, a „mogu da se upotrebljavaju i sledeći dodaci: vlakna, uključujući i inulin, kao i omega-3 masne kiseline, vitamini, mineralne materije, ugljeni hidrati, belančevinasti proizvodi, mleko i proizvodi od mleka, jaja i proizvodi od jaja, masti i ulja biljnog i životinjskog porekla, hrana i proizvodi biljnog porekla (pečurke, žitarice, med, povrće, voće i njihovi proizvodi, vino i pivo), kao i jaka alkoholna pića”. Tehnolozi mesa, veterinari i drugi svedoci pripreme tih zamena za viršle od kože, repova, ušiju i iznutrica, nikad ih ne stavljaju u usta.

Pošteno bi bilo kada bi, otklanjanja zabune radi, na svakom pakovanju koje svojim izgledom dovodi u nedoumicu jasno pisalo: „Ovo NISU viršle.” Tako je iz drugih razloga, poigravanja radi, uradio naš poznati slikar i član SANU Dušan Otašević, kada je svoju drvenu konstrukciju, kao omaž čuvenom valonskom nadrealisti Reneu Magritu, označio krupnim slovima na francuskom jeziku: „Ovo nije Magrit.”

Epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Ми смо некад имали ЈУС стандард који је био далеко строжији, што се тиче квалитета хране, воде и пића, у односу на тада и сада важеће европске стандарде. Нажалост морали смо да смањимо критеријуме када смо постали кандидат за пријем у ЕУ и када смо морали да ускладимо прописе са важећим ЕУ прописима.
Nenad Stamenkovic
Radio sam ceo radni vek u mesnoj industriji, kad su viršle i svi proizvodi od mesa bili kontrolisani od strane inspekcije koja je bila državni organ, pa je i tada bilo manipulacija kvalitetom. Sada oni koji proizvode vrše kontrolu , što je nonsens, odvodi kupce u situaciju da se otruju. zato ne kupujte to dj,,,e, pogotovo ne za decu.
dr
da
pfc
Ne videh skoro da negde, na pakovanju, piše "viršla"! Jedino na Carnex-u!
Земунац
Поштовани професоре, па сваком, ко имало има памети, је одавно јасно да производи, које једемо, нису ни принети оној оригиналној рецептури каква је била када су ти производи смишљени. Нажалост принуђени смо да једемо свашта, јер су цене прехрамбених производа отишле у небо,па нема много бирања за неку просечну породицу. А што се тиче контроле квалитета и здравствене исправности ЈУС стандард је био много строжији од оног европског, али ми смо ''морали'' да се ускладимо са европом.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.