Nedelja, 27.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ALBANSKI EKSTREMISTI ZAVODE TEROR NA SEVERU KOSMETA DOK ZAPAD ĆUTI

„Politika” otkriva kako izgledaju albanske baze na Kosovu - Kurti opkoljava sever i čeka signal da krene u rat

Jedna od baza je u selu Košutovu, gde je posle rata 1999. obučavano krilo terorističke ANA, dok u drugoj na Brankovom brdu, blizu Gazivoda, do zuba naoružani specijalci presreću lokalne Srbe
База коју Приштина гради у општини Зубин Поток (Фото Лична архива)

Nakon najnovijeg pretećeg poteza prištinske privremene vlasti, koja je otela deset hektara zemlje za izgradnju policijske baze u blizini sela Rovci, odnosno Jasenovika, na brdu Stojiće u opštini Zubin Potok, Albin Kurti juče je ponovo pomenuo mogućnost rata sa Srbijom, pojačavši tako neizvesnost i tenzije, naročito na severu pokrajine. Premijer privremenih institucija u Prištini doneo je odluku da otme parcele žitelja sela Jasenovika uz pokušaj objašnjenja da je ta zemlja „potrebna” zbog „realizacije infrastrukturnih projekata od javnog interesa”, što je skupština Kosova i potvrdila, i na sve to optužio je Srbiju da planira da izazove sukob. A taj „javni interes” i otimačina zemlje od strane Prištine u svrhu su izgradnje četvrte policijske baze koja za poslednjih više od mesec dana niče na prostoru severa pokrajine.

Na Brankovom brdu su teške mašine, građevinska mehanizacija, dok Srbe iz ovog dela Ibarskog Kolašina koji krenu put svojih zabrana presreću specijalne maskirane jedinice policije s uperenim puškama. Baza se gradi na samo kilometar od brane Gazivode, iako su nedavno specijalci kosovske policije, prvenstveno Rosu, sagradili još jednu, nedaleko od administrativnog prelaza Kosmeta sa centralnom Srbijom, u Brnjaku. Da Priština demonstrira silu, a Kfor ćuti, pokazalo se prošle subote kada su pripadnici kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), koje Priština vidi kao „vojsku Kosova”, mimo svih dogovora i bez pristanka gradonačelnika četiri opštine sa srpskom većinom, upali na teritoriju Zubinog Potoka, kršeći sporazum o kretanju ove formacije, postignut 2013. godine u Briselu.

Kfor saopštava da „niko od predstavnika KBS-a nije tražio dozvolu”, što Srbi tumače kao prećutni dogovor predstavnika NATO misije sa do zuba naoružanom formacijom KBS-a, naslednicom terorističke UČK. Pomenute dve baze u Ibarskom Kolašinu izgledaju kao vojne, a ne policijske, i namenjene su stezanju obruča i opkoljavanju severa Kosmeta, gde su žitelji opština Kosovske Mitrovice, Zvečana, Leposavića i Zubinog Potoka već na puškometu specijalnih jedinica Rosu. Druge dve baze se nalaze u opštini Leposavić, u dva od tri albanska sela podno kopaoničkih visova. Jedna od njih je novoizgrađena i smeštena u selu Šaljska Bistrica, do koje se stiže novim asfaltnim putem, s magistralnog, koji vodi iz pravca Prištine, preko Kosovske Mitrovice i Leposavića, dalje ka centralnoj Srbiji.

Kada smo juče ujutru zastali da slikamo put koji vodi ka ovom albanskom selu, a makadamskim putem je, kao i ostala dva, povezan s južnom Mitrovicom, bili smo primorani da odustanemo posle nailaska dva automobila s registarskim tablicama tzv. Kosova. Neretko se čuje da se u civilnim vozilima kriju obaveštajci Prištine, ali i policijski specijalci koji krstare severom Kosmeta.

Druga baza u ovom delu severa se nalazi u selu Košutovu, gde je odmah posle rata 1999. godine obučavano krilo „albanske nacionalne armije” (ANA), koja je proglašena terorističkom nakon miniranja nadvožnjaka u selu Lozištu, u mesnoj zajednici Banjska, a pripada opštini Zvečan. Naime, tadašnji šef Unmika Mihael Štajner proglasio ih je „terorističkom organizacijom” pošto je ANA javno priznala da stoji iza miniranja nadvožnjaka gde je podmetnuto 100 kilograma trinitrotoluola (TNT) i gde su zbog nestručnog rukovanja eksplozivom poginula dvojica pripadnika ove terorističke organizacije.

Kako se tada čulo, smrtno su stradali Islam Beriša i Hamzi Behrami, pripadnici kosovskog zaštitnog korpusa (KZK), koji će kasnije da „preobuče” naziv u KBS, kao što je iz navodno demilitarizovanog UČK nastao KZK. Zbog ovog terorističkog napada, koji je samo pukom srećom prošao bez srpskih žrtava s obzirom na to da se dogodio u jutarnjim satima kada je ova deonica, kičma Kosmeta sa centralnom Srbijom, jako frekventna, Unmik je smenio dvojicu komandanata u KZK, ali oni nikad nisu procesuirani. Ubrzo je i Amerika ANA proglasila terorističkom, a posle ovog napada o njima se više ništa nije čulo. U selu Košutovu, do kojeg se takođe stiže s magistralnog puta, nalazi se i heliodrom koji služi za potrebe Kfora.

Ne bi trebalo prenebregnuti ni činjenicu da se iz atara ova dva sela, koje je povezano i sa Ceranjskom Rekom, a nastanjeni su isključivo Albancima, kao na dlanu vidi se magistralni put, ali i veći broj sela u opštini Leposavić, gde su Srbi danonoćno na nišanu albanskih ekstremista, a sada Rosu, koja nesmetano zalazi čak i u najzabačenije leposavićke zaseoke. Pored tri, odnosno četvrte baze koju gradi Priština, a zemlje Kvinte svesno zatvaraju oči, postoji i baza pogranične policije nadomak administrativnog prelaza Jarinje, na mestu gde je nekada bio stari punkt, odnosno baza Kfora.

Osim pograničnih policajaca, koji su dopremili nove kontejnere i zagradili se visokim betonskim zidom, poznato je da su tu stalno i specijalci Rosu, ali i FIT jedinice koja je osposobljena za „prva i brza delovanja”. Sumnja se i da se u vojnoj bazi u Popovačkom polju, na kilometar i po od centra Leposavića, nalaze i pripadnici Rosu, kao i KBS, koji se „kriju pod uniformom NATO-a”. Ovo je jedina preostala vojna baza na severu Kosmeta, u kojoj je sada najveći broj američkih marinaca koji, inače, odnedavno danonoćno dežuraju nadomak baze, na proširenju uz sami magistralni put.

U takvoj atmosferi Srbi s neizvesnošću iščekuju 1. novembar, kad je po Prištini krajnji rok za preregistraciju automobila sa srpskih na kosovske tablice, a da li će Priština pokušati neku novu „Oluju” i da li je rat na pomolu, pokazaće dani koji dolaze. Albin Kurti je juče izjavio da „postoje četiri razloga zbog kojih bi moglo da dođe do eventualnih sukoba između Srbije i Kosova”, a jedan od njih je to „što Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova”, dok je drugi to što blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Kurti je za švajcarski „Republik” izjavio da se Kosovo ne boji „delovanja Srbije”, ali da je na oprezu, prenosi „Kosovo onlajn”. Ustvrdio je i da je „Kosovo demokratija, Srbija nije, to je treća stvar koja me brine”. „Svako ko se graniči s autokratijom je u opasnosti. Četvrto, zvanični Beograd održava bliske veze s despotskim ruskim predsednikom Putinom. Vučić se s Putinom sreo skoro 20 puta za 10 godina, a poslednji sastanak bio je 25. novembra 2021. u Sočiju, tri meseca pre početka rata”, poručio je Kurti nabrajajući tako svoje izgovore za poziv na rat.

Reagovao je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, koji je poručio da je Kurti nesvesno otkrio svoje ratoborne planove, poručivši da je razlog za eventualne sukobe na KiM to što Srbija ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost svoje južne pokrajine i ne dozvoljava Prištini prijem u međunarodne organizacije. „To je ništa drugo do pretnja ratom i poruka da će Priština posegnuti za oružjem kako bi primorala Beograd da prizna takozvano nezavisno Kosovo. Istovremeno, dok plaši svoje sunarodnike i svet nekakvom izmišljenom vojnom pretnjom Srbije, Kurti na severu KiM razmešta i ukopava teško naoružane pripadnike specijalnih snaga policije i šalje patrole nezakonito formiranih kosovskih bezbednosnih snaga, paravojske formirane protivno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN”, rekao je Petković.

Podsetio je Kurtija da Srbija svoj teritorijalni integritet i suverenitet brani svim dozvoljenim mirnim i diplomatskim sredstvima i argumentima zasnovanim na međunarodnom pravu, „jer snaga i ubedljivost naših stavova, a ne vojna sila, jeste ono što odnosi pobedu nad separatizmom na KiM”.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mr Dragan D
Pa čovek je u pravu iako ovi naši izigravaju mirotvorce. Sukob izmedju Srbije i Albanije oko Kosova ne može da se trajno reši bez vojnog razrešenja. Kad to sebi priznamo biće sve lakše
Srboje
Referendum na Kosovo kao u Ukrajini
malisa
Ko se za rat sprema, obicno ga izgubi.
Milos
Taj Kurti je oličenje zla.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.