Subota, 03.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Filmske veze Čehoslovačke i Jugoslavije

Зграда Југословенске кинотеке у Узун Мирковој улици (Фото Анђелко Васиљевић)

Izložba čehoslovačkih plakata za jugoslovenske filmove od 60-ih do 80-ih godina 20. veka postavljena je u Jugoslovenskoj kinoteci, pod naslovom „Sećaš li se tog jugoslovenskog filma?”.

Autori izložbe – istoričarka filma Mari Barešova iz Nacionalnog filmskog arhiva u Pragu i istoričar Ondrej Vojtjehovski sa Karlovog univerziteta navode da je u tom periodu u čehoslovačkim bioskopima prikazivano i po 10 do 15 jugoslovenskih filmova godišnje.

Na tribini u okviru pratećeg programa njih dvoje su razgovarali sa slavnim srpskim rediteljima, nekadašnjim studentima praške akademije FAMU Goranom Markovićem i Srđanom Karanovićem, 27. septembra u sali „Makavejev”.

Jedno od neizbežnih pitanja bilo je koliko je studiranje u Pragu uticalo na njihove kasnije filmove.

„Nesumnjivo je da tu ima uticaja. To je doba mladosti u kojem se formira ukus. Inače, mislim da smo bliski kada je u pitanju odnos prema humoru”, rekao je Marković.

I Karanović smatra da bi njihovi filmovi „svakako izgledali drugačije da nisu studirali u Pragu”, ali napominje da se „ne može izvući jedna linija uticaja, budući da je češka produkcija u to vreme bila veoma raznovrsna i stilski i tematski“.

„Tako smo i svi mi iz „praške škole” međusobno različiti”, dodao je Marković, a obojica su istakla da je upravo to ono što su na FAMU naučili – da u filmu treba dati svoju poetiku i svoje viđenje sveta.

Prema rečima Markovića, sredinom 60-ih godina bilo je mnogo stranih studenata na FAMU i vladala je kosmopolitska atmosfera u kojoj se osećao dolazak „praškog proleća”. O tome je pisao i u svojoj knjizi „Češka škola ne postoji“, a kako je otkrio, Karanović je završio pisanje autobiografije, u kojoj opisuje tu uzbudljivu atmosferu.

Karanović je izneo malo poznati podatak da su posle Drugog svetskog rata među čak 400 studenata iz Jugoslavije u Pragu bili i kasnije čuveni reditelj Aleksandar Saša Petrović i filmski snimatelj Nenad Jovičić. Zbog Rezolucije Informbiroa 1948. godine morali su da napuste Čehoslovačku.

Marković i Karanović su istakli da su u njihovo vreme na FAMU imali odlične profesore, kao što su Klos, Zeman, Vavra, ali da su dosta naučili i u kontaktu s kolegama iz raznih zemalja i da su sa nekima ostali u prijateljskim kontaktima. U njihovoj generaciji bila je i kasnije vrlo uspešna poljska rediteljka Agnješka Holand.

U opuštenoj atmosferi na tribini čule su se zanimljive anegdote, ali i sećanje na intervenciju Varšavskog pakta 1968. godine.

Prethodno je na svečanom otvaranju izložbe 26. septembra češki ambasador Tomaš Kuhta istakao da su „jugoslovenski filmovi i umetnost uopšte u nekadašnjoj Čehoslovačkoj bili veoma dobro prihvaćeni”.

Što se tiče postavke sa 36 plakata, izjavio je da su „njihovi autori bili istaknuti umetnici, imali su slobodu u radu, te se dešavalo da plakat ne odražava sadržaj filma, već ono na šta je umetnika inspirisao naslov ili neki detalj iz filma, pa su ovi plakati interesantni ne kao informacija, puka najava filma već kao samostalna umetnička dela”.

Ambasador Kuhta je zahvalio na saradnji Jugoslovenskoj kinoteci i kustoskinji Irini Kondić i izrazio zadovoljstvo što je Češka kao predsedavajuća EU mogla da upriliči ovakvu izložbu.

Istoričarka filma Mari Barešova rekla je da plakati odabrani za izložbu predstavljaju raznovrsne filmove, dominantne umetničke pristupe i značajne umetnike koji su učestvovali u dizajnu plakata, u saradnji s distributerima, a da se veliki deo postavke odnosi na šezdesete godine, koje su  donele opštu liberalizaciju i razvoj umetničke scene, prenosi Kinoteka.

„Ovi plakati su uglavnom u formi kolaža, ponekad u kombinaciji sa surealizmom. Neki su minimalistički. Suprotno holivudskom pristupu, na njima nema likova glumaca. Bitno je da ove plakate vidimo kao slobodne umetničke izraze, a ne kao sredstvo propagande”, izjavila je Barešova.

Od kraja Drugog svetskog rata do kraja Jugoslavije Čehoslovačka je kupila više od 200 jugoslovenskih igranih  filmova, a skoro polovinu od tog broja tokom 60-ih godina.

Na izložbi su umetnički plakati za, kako je rekla Barešova, modernističke filmove Živojina Pavlovića, Dušana Makavejeva, Aleksandra Petrovića… Posle okupacije Čehoslovačke (1968.) situacija se promenila. Stvaralački proces pao je pod uticaj cenzure, kao i autocenzure, a kreiranje plakata postalo je rutina.

Napominjući da se s krajem „crnog talasa” promenila i situacija u jugoslovenskoj kinematografiji, Barešova je dodala da su ipak zanimljivi plakati nastajali i dalje, dok su u bioskopima prikazivani filmovi reditelja koji su studirali na FAMU – Srđana Karanovića, Gorana Markovića, Gorana Paskaljevića, Lordana Zafranovića i Rajka Grlića.

Barešova je podsetila da su tokom 70-ih i 80-ih godina snimljene i tri čehoslovačko-jugoslovenske koprodukcije, čiji su plakati takođe na izložbi. To su „Atentat u Sarajevu” (1975) Veljka Bulajića, „Gosti iz galaksije” (1981) Dušana Vukotića i „Švedski aranžman” (1989) Zorana Gospića.

Nakon otvaranja izložbe istoričar Ondrej Vojtjehovski održao je predavanje o češko-jugoslovenskim kontaktima u filmskoj kulturi.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.