Ponedeljak, 17.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kurs dinara „golica” inflaciju

Давор Савин (Фотодокументација „Политике”)

Ovogodišnja ekonomska politika nije uspela da se izbori sa inflacijom. Zato i imamo jednu od najviših stopa rasta cena u ovom regionu. Kao najveći krivac za slab rezultat u obuzdavanju inflacije označena je Narodna banka Srbije, odnosno njena monetarna politika. Za dr Davora Savina, profesora na beogradskom Fakultetu za ekonomiju, finansije i bankarstvo (FEFA), takva ocena ne stoji sasvim, jer NBS kao najubojitije oružje u borbi sa inflacijom koristi referentnu kamatnu stopu. To je, po njemu, kruto, rigidno sredstvo koje ne može da dostigne zadati cilj – nižu stopu inflacije. Jednostavno, po dr Savinu, mehanizam kojim je trebalo da se ukroti inflacija, počeo je da je podstiče, dok se rast kursa dinara pojavljuje kao „sporedna”, ali neprijatna posledica.

U julu bazna inflacija dosegla je 10,3 odsto. Uprkos tome NBS očekuje da će do kraja  godine njena stopa biti u planiranom okviru od tri do šest odsto. To je lepa želja, kaže naš sagovornik, ali na dosta dugom štapu iako su cene nafte i drugih sirovina na svetskom tržištu u opadanju usled hlađenja konjunkture. I to na obe strane okeana.

Šta se, u stvari, dešava kod nas? Inflacija raste, a s njom i kurs dinara. Potpuno neuobičajeno.
Dinar jača, evro depresira

Tačno je, kaže dr Savin, da nas ekonomska struka uči sasvim drugačijim lekovima – što je domaća inflacija viša od stope u ekonomskom okruženju, to i srozavanje vrednosti nacionalne valute mora da bude veće. Kod nas je upravo obrnuti proces: dinar jača, evro depresira. Otkuda to?
Dr Savin ukazuje da odgovor leži u ogromnom prilivu inostranog kapitala i usvojenom valutnom režimu gde se kurs određuje sučeljavanjem kratkoročne ponude i tražnje za devizama, uz „što manje mešanje” centralne banke. NBS se na deviznom tržištu javlja samo izuzetno. Pre nekoliko dana je na međubankarskom tržištu intervenisala sa tri miliona evra kako bi  zaustavila višednevni rast kursa dinara. Ponudu deviza čine, osim izvoza i doznaka, strane direktne investicije, komercijalni krediti domaćih preduzeća, zajmovi koje naše banke uzimaju po nižim kamatnim stopama na evropskom finansijskom tržištu i potom ih replasiraju domaćim klijentima, ali uz višu kamatu.

– Sa velikom ponudom deviza pada kurs evra. Na isti način kao i na zelenim pijacama. Dodatna ponuda krompira obara mu cenu. Isto je i sa naftom ili zlatom. Mehanizam je svuda isti. Nema nikakve razlike – tvrdi dr Savin i upozorava da problem sa tako jevtino kupljenim devizama nije nimalo bezazlen.

Prema njegovim rečima, NBS kupuje devize na tržištu dinarima, koji su, u uprošćenoj varijanti, isto što i štampanje novca. Da taj iznenadni višak para ne bi izazvao pravu eksploziju cena, NBS odmah, u drugom koraku prodaje svoje repo hartije. Menja ih za dinare prethodno stvorene otkupom deviza. To je proces takozvane sterilizacije novca, a otkupljene devize prelaze u monetarne rezerve.

– Naše trenutne devizne rezerve iznose oko 15 milijardi dolara. To nije neka prednost. Pre bi se moglo govoriti o neadekvatnoj politici. Njihov rast signalizira uvećanje novčane mase, ali istovremeno odražava politiku visokih kamatnih stopa centralne banke. „Cena” koju plaćamo za te rezerve je neprijatno visoka – ističe naš sagovornik i dodaje da povlačenje slobodnog, likvidnog novca mora biti praćeno veoma stimulativnom kamatom. Naša trenutna referentna stopa je 15,75 odsto, a u EU 4,25 odsto. Upravo ta velika razlika između dve kamatne stope stimuliše banke da se jevtino zadužuju na evropskom novčanom tržištu i da ostvaruju visoke spekulativne zarade.

On podseća da je, zbog priliva investicija i špekulativnog kapitala, NBS prinuđena da drži svoju kamatnu stopu na višem nivou nego što odgovara našim razvojnim potrebama, a prati je apresijacija, odnosno rast kursa dinara.

– Jačanje kursa dinara u načelu pojeftinjuje uvoznu robu i relativno poskupljuje izvoz. Takav uvoz bi morao doprineti smirivanju inflacije dodatnom ponudom jeftinije robe i usluga na domaćem tržištu. Koliko – zavisi od toga koji će deo svoje profitne marže u cene ugraditi uvoznici, odnosno trgovina. Što je tržište nerazvijenije slabije branjeno i pozitivni efekat jeftinijeg uvoza na domaće cene biće manji ili ga uopšte neće biti. Isto tako, rast kamatne stope u principu deluje na hlađenje potrošnje i time na usporavanje inflacije. Tog efekta kod nas nema, jer cene kratkoročno ne klize naniže. Otuda, više kamatne stope deluju izrazitije na rast kursa dinara nego što utiču na pad inflacije.

Osim što destimuliše izvoz, visoki kurs, kao i način njegovog formiranja, unosi neizvesnost u poslovanje. Nije mogućno predvideti koliki će sutra biti kurs dinara: 86,5 dinara za evro ili 76,5 dinara ili… Manji priliv inostranih kredita daće prvu, a veći priliv drugu cifru, konstatuje naš sagovornik.

Međutim, on kaže da nivo kursa nije primaran činilac koji deluje na izvoz. Dugoročna realna konkurentnost naše privrede je niska. Svetski ekonomski forum je prošle godine objavio lestvicu konkurentnosti privreda u svetu prema kojoj prvih deset mesta zauzimaju: SAD, Švajcarska, Danska, Švedska, Nemačka, Finska, Singapur, Japan, V. Britanija, Holandija.

Dr Savin ukazuje da je u tom razvrstavanju od zemalja u tranziciji najviše, 38. mesto, pripalo je Litvaniji. Slede je Slovenija 39, Slovačka 41. Crna Gora je rangirana na 82, a Srbija na 91. mestu.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.