Subota, 03.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pola veka molekularne biologije u Srbiji

U prestižnim laboratorijama sveta rade stotine naučnika koji su prva znanja stekli zahvaljujući „beogradskoj školi”, trećoj u Evropi na kojoj je uvedeno izučavanje pomenute naučne discipline na nivou osnovnih akademskih studija, naglašava prof. dr Goran Brajušković
Горан Брајушковић (Фото: лична архива)

U aktuelno vreme pandemije virusa korona malo je onih koji nisu čuli za reči PCR, genom, RNK, RNK vakcinu. Sve su to pojmovi naučne discipline molekularne biologije, a koja za predmet izučavanja ima živi svet na zemlji na nivou bioloških makromolekula. Baš zahvaljujući dostignućima naučnika koji se njom bave, svet je bio u prilici da u vrlo kratkom periodu dešifruje genom virusa SARS kov 2, na osnovu čega su kreirani komercijalni kitovi za njegovo prepoznavanje i proizvedene efikasne vakcine kojima su sačuvani milioni života. Istovremeno istražujući i dajući svoj doprinos svetu u borbi protiv korone naučnici koji se u Srbiji na Biološkom fakultetu u Beogradu bave molekularnom biologijom nedavno su obeležili veliki jubilej – pola veka izučavanja ove naučne discipline kod nas. A koliko je značajna i kako se ona razvijala za „Politiku” otkriva redovni profesor tog fakulteta dr Goran Brajušković, saradnik Centra za humanu molekularnu genetiku.

Ističe da su otkrića molekularne biologije poslednjih decenija dovela do revolucionarnih promena u mnogim prirodnim naukama. Naročito u medicini, između ostalog, zbog preciznije dijagnostike bolesti zasnovanih na uviđanju promena u molekulu DNK, ili primene inovativnih terapija, poput imuno i genske. Iz toga se razvila personalizovana ili molekularna medicina. Nazivaju je i translaciona, što upravo podrazumeva primenu otkrića molekularne biologije u dijagnostici i lečenju bolesti čoveka. Na prostoru Balkana, jedan od pionira primene molekularno-bioloških metoda u dijagnostici retkih bolesti kod čoveka, kao i forenzičke genetike, bila je molekularni biolog prof. dr Stanka Romac, osnivač pomenutog centra na Biološkom fakultetu.

– Javnosti je malo poznata činjenica da je Univerzitet u Beogradu (UB) bio treći u Evropi na kome je započeto izučavanje molekularne biologije na nivou osnovnih akademskih studija. Ove godine proslavlja se značajan jubilej pola veka od formiranja Beogradske škole molekularne biologije, odnosno studijske grupe Molekularna biologija i fiziologija na Odseku za biološke nauke Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) UB. I to zahvaljujući vizionarskim idejama jednog od najpoznatijih srpskih naučnika akademika Dušana Kanazira. Njegova prva asistentkinja, kasnije dugogodišnja šefica Katedre za biohemiju i molekularnu biologiju Biološkog fakulteta, na kojoj radim, bila je prof. dr Ana Savić – navodi Brajušković.

Prof. dr Gordana Matić, jedna od dvadesetak studenata prve generacije molekularne biologije, na nedavnoj proslavi jubileja u Botaničkoj bašti „Jevremovac”, istakla je da je Rumunska vlada poslala svog najboljeg studenta medicine, Oktavijana Popeskua, da sa prvom generacijom studenata u Beogradu studira na toj studijskoj grupi. Danas je prof. Popesku član Rumunske akademije nauka i direktor Biološkog instituta u Bukureštu. Prof. Matić i drugi pioniri molekularne biologije u Srbiji veliku ulogu za razvoj studijskog programa pripisuju takozvanoj Vinčanskoj grupi koju je, takođe, formirao akademik Kanazir. Činili su je naučnici iz različitih oblasti biologije i drugih prirodnih nauka, a sem osmišljavanja studijskog programa, oni su organizovali i praktične vežbe u Institutu u Vinči, jer na PMF-u u to doba nisu postojali uslovi za njih. Uključivanjem u nastavu profesora dr Dragutina Savića, dr Ljubiše Topisirovića, dr Radomira Crkvenjakova i dr Radmile Đorđević Marković došlo je do novog proboja u razvoju našeg studijskog programa. Nažalost, u ovoj godini jubileja generacije molekularnih biologa ostale su bez svog najomiljenijeg asistenta a potom i profesora, dugogodišnjeg šefa Katedre za biohemiju i molekularnu biologiju prof. dr Đorđa Fire.

Studijski program bio je inovativan i po tome što su nastavu na njemu držali i profesori sa drugih fakulteta UB (Medicinskog, Hemijskog) i naučnih instituta (Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković” i Institut za nuklearne nauke „Vinča”). Decenijama je srpska zajednica molekularnih biologa rasla da bi 2015. bilo osnovano i Srpsko društvo za molekularnu biologiju, a 2017. održan i Prvi kongres molekularnih biologa Srbije sa međunarodnim učešćem. Posle dugog niza godina u Registar zanimanja u zemlji ponovo je nedavno upisan i diplomirani molekularni biolog i fiziolog, a u novom akreditacionom ciklusu Biološi fakultet će, najavljuje Brajušković, akreditovati poseban studijski program Molekularna biologija i fiziologija.

– Dešifrovanjem genoma čoveka, početkom ovog veka, nastavljen je razvoj molekularne biologije i pojavila se nova naučna disciplina, genomika. Time je svet ušao u novu genomsku eru civilizacije čiji su krajnji dometi danas teško predvidivi. Naučnici se slažu da ono što je za 20. vek bilo otkriće elektrona, to su otkrića genomike za 21. vek. Razvojem molekularne biologije i genomike bićemo u prilici da uspešnije lečimo čoveka, da se uhvatimo ukoštac sa rastućim globalnim problemima poput nedostatka hrane širom planete, a i učiniti značajne korake u obezbeđivanju zdravijeg životnog okruženja. Na tim izazovima, sada u najprestižnijim laboratorijama širom sveta radi na stotine naučnika koji su svoja prva znanja i iskustva stekli zahvaljujući Beogradskoj školi molekularne biologije – ponosno naglašava prof. Brajušković.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.