Nedelja, 04.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

O dopunskom radu lekara

(Pixabay)

Razgovor s dr Dragoslavom Šćekićem, ministrom zdravlja Crne Gore („Politika”, 21. septembar), i njegov kritičan, oprezno obrazložen stav prema dopunskom radu državnih lekara u privatnom sektoru može biti podsticajan i za zdravstvene rukovodioce u novoj Vladi RS. Da podsetimo, dopunski privatni rad državnim lekarima u Srbiji je omogućen Zakonom o zdravstvenoj zaštiti iz 2005. godine, u periodu kad je ovim sektorom upravljala stranka samozvanih eksperata. Više lekara, među kojima i potpisnik ovih redova, tih dana su argumentovano ukazivali na štetne posledice po javni interes već tada kontroverzne zakonske norme.

I nažalost, vreme je pokazalo opravdanost argumenata. Dopunski rad smanjuje produktivnost državnog sektora i time stvara veštačke liste čekanja. Što su duže liste čekanja, privatna praksa, odnosno privatne ordinacije ili klinike, biće punija, po logici spojenih sudova. Principi na kojima počiva javno zdravstvo – jednakost, pravednost, dostupnost – nisu ostvarivi za brojne osiguranike s malim finansijskim kapacitetom zbog potrebe dodatnog plaćanja, povrh obaveznog doprinosa. Zatim, javlja se distorzija tržišta rada, jer isti ljudi rade na više mesta, što nezaposlenim mladim lekarima sužava mogućnost izbora radnog mesta. Istovremeno, inhibira se razvoj zdravog, konkurentnog privatnog sektora, pošto znatan broj privatnih ustanova parazitira na neproduktivnom državnom sektoru preuzimanjem pacijenata preko lekara konsultanata. Takođe, dvojni rad državnih lekara sprečava princip refundacije od strane RFZO brojnih osiguranika-pacijenata koji koriste usluge privatnog zdravstva, što je logično iz ugla osiguranja. Zašto bi osiguranje dva puta plaćalo istog lekara, i to jednom kroz platu u državnoj ustanovi, a drugi put u privatnoj praksi, za uslugu koju je već bio dužan da pruži osiguraniku?

I posebno važno, u vremenu teške ekonomske krize koja se nadvija nad Evropom i Srbijom, pomenuti (i nepomenuti) disfunkcionalni mehanizmi dovode do visoke ukupne potrošnje za zdravstvo. Ukupna izdvajanja za zdravstvo Srbije, zbir sredstava iz javnih finansija i privatnog plaćanja, od jedanaest odsto BDP-a prelazi pet milijarde evra. Visokom potrošnjom daleko nadmašujemo zemlje u okruženju (Rumunija troši šest odsto, Bugarska osam odsto, Crna Gora sedam odsto BDP-a) iako su ključni zdravstveni ishodi (npr. dužina trajanja života) slični ili čak lošiji.

Stoga se treba nadati da će budući ministar zdravlja morati da razmisli o problemu dopunskog rada lekara, ma koliko to bilo nepopularno u zdravstvenim krugovima, na sličan način kao njegov kolega iz bratske republike.

Dr Draško Karađinović,
NVO Doktori protiv korupcije

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Neven
Nemam nista protiv privatne lekarske prakse, ali sam veoma protiv dopunskog rada lekara drzavnih ustanova kod privatnika. Takvi lekari su u drzavnim ustanovama samo saobracajci koji vas upucuju kod privatnika , na razlicite nacine. Treba zakon , pod hitno, promeniti i ovo onemoguciti.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.