Utorak, 06.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bez reformi nema smanjivanja nejednakosti u društvu

(Фото А. Васиљевић)

Postoje mogućnosti i potreba da se povećaju budžetska izdvajanja za socijalnu zaštitu za oko 10 procenata kako bi se proširio njihov obuhvat i iznosi, navodi se u Predlogu mera socijalne i poreske politike za smanjivanje nejednakosti Fiskalnog saveta. Fiskalni savet navodi u dokumentu da ta budžetska izdvajanja treba povećati sa tri na oko 3,3 procenta BDP-a, kako bi se proširio obuhvat i povećali iznosi naknada socijalnih programa ciljanih na ugrožene slojeve stanovništva.

Fiskalni savet navodi da su „skorašnja unapređenja državne administracije i uvođenje sistema socijalnih karata omogućila verodostojnu proveru imovine i dohodaka potencijalnih primaoca”.

Ocenjuje se da to čini programe targetirane socijalne pomoći kredibilnijim i efikasnijim.

„Otuda je opravdano da se u budžetu za narednu godinu izdvoje dodatna sredstva od 14 milijardi dinara za program dečijeg dodatka, što će omogućiti primetno povećanje broja primaoca i iznosa naknada - čime bi se siromaštvo dece osetno smanjilo, sa nivoa koji je trenutno znatno viši od proseka na nivo koji bi bio niži od stope siromaštva opšte populacije”, navodi Fiskalni savet.

Fiskalni savet smatra da bi relaksiranje imovinskih uslova za sticanje novčane socijalne pomoći, povećanje dozvoljenog zemljišnog poseda sa hektar na 10 hektara, omogućilo bolju pokrivenost najugroženijih domaćinstava.

Apostrofiraju da bi to popravilo položaj pre svega staračkih domaćinstava u ruralnim sredinama.

„Kao dodatnu podršku poljoprivrednim domaćinstvima, koja su i inače natprosečno materijalno ugrožena, trebalo bi razmotriti ukidanje obaveze za plaćanje PIO doprinosa”, smatra Fiskalni savet.

Stav Fiskalnog saveta je da je neophodna prihodno neutralna reforma poreza na dohodak građana kako bi se smanjila nejednakost na tržištu rada i podržao inkluzivniji privredni rast.

„Dve decenije star Zakon o porezu na dohodak građana više nije u stanju da adekvatno izlazi u susret potrebama društva i potrebna je reforma koja bi povećala progresivnost poreskog sistema i bolje zaštitila ugrožene građane sa niskim zaradama i izdržavanim članovima porodice”, stav je Fiskalnog saveta.

Oni predlažu udvostručavanje iznosa neoporezivog cenzusa na 40.000 dinara, te uvođenje neoporezivog cenzusa za svakog izdržavanog člana od 20.000 dinara, kao i paralelno ograničeno povećanje poreske stope sa 10 na 15 procenata.

Ističu da je povećanje neophodno kako ne bi došlo do urušavanja konkuretnosti domaće privrede i domaće radne snage.

Fiskalni savet poručuje da se ne smeju zaboraviti reforme sektora obrazovanja i vladavine prava koje ključno određuju stopu nejednakosti i koherentnost društva u dugom roku.

„Domet socijalne i poreske politike na smanjenje nejednakosti tržišnog dohotka je ograničen, tako da je nemoguće imati koherentno društvo sa prihvatljivo niskom stopom nejednakosti – ukoliko je prevelika inicijalna nejednakost tržišnog dohotka koji se stvara u domaćoj privredi”, ocena je Fiskalnog saveta.

Oni poručuju da su od ključne važnosti za Srbiju reforme obrazovnog sektora kako bi budući radnici imali kvalitetna i konkurentna znanja.

Naglašavaju značaj reformi koje omogućavaju vladavinu prava i ravnopravne tržišne uslove za sve privredne aktere.

„U nedostatku ovih reformi, nejednakost tržišnog dohotka će u Srbiji ostati neprimereno visoka, što će potkopati napore za smanjenje nejednakosti i dostizanje inkluzivnijeg i koherentnijeg društva”, zaključio je Fiskalni savet.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.