Petak, 02.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: MILAN MARINOVIĆ, poverenik za informacije od javnog značaja

Organi vlasti moraće da objavljuju informatore o radu

Malo je onih koji su među četrnaest-petnaest hiljada zaposlenih u javnim institucijama već ispunili obavezu da obaveste javnost šta i kako čine, ipak imaju još vremena – rok im je 16. novembar
Милан Мариновић (Фото: Драган Миловановић)

Međunarodni dan prava javnosti da zna juče je dočekan uz jednu novinu, koja je u Srbiji uvedena na predlog Milana Marinovića, poverenika za informacije od javnog značaja. Da bi poboljšao transparentnost rada svih javnih institucija, poverenik je pokrenuo izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, što mu je omogućilo uvođenje nove platforme, odnosno Jedinstvenog informacionog sistema na kom su sve javne institucije dužne da podnose svoje izveštaje o radu i time omoguće uvid javnosti u svoje poslovanje. Kada će ova novina doneti rezultate i kakve će koristi od nje imati „obični” građani, poverenik Marinović otkriva u razgovoru za naš list

Da li su izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja postigle očekivani cilj?

Često me pitaju da li su pomenute izmene, koje su u primeni od 17. februara ove godine, postigle očekivani cilj. One su toliko sveobuhvatne da je u ovom trenutku nemoguće oceniti da li su ga do sada postigle. Ističem da ja kao poverenik trenutno, što će izvesno potrajati još neko vreme, paralelno postupam kako po žalbama koje su podnete prema prethodnom tekstu zakona, tako i po žalbama po izmenjenom zakonu. Za pojedine od izmena biće potrebno mnogo više vremena i primene u praksi da bi se moglo proceniti kakav efekat imaju. Za neke se u ovom trenutku i ne može proceniti efekat uvođenja pošto još nije ni nastupio zakonski rok za njihovu primenu. Ipak, s priličnom izvesnošću se može reći da su pojedine izmene već počele da daju svoje pozitivne rezultate. Tu pre svega mislim na one koje se odnose na značajno proširena ovlašćenja koja sam kao poverenik dobio.

Koja ovlašćenja su vam proširena, navedite primere gde ih već primenjujete?

Prvenstveno, pozitivne rezultate već daju proširena ovlašćenja koja su mi kao povereniku data za utvrđivanje prekršajne odgovornosti zbog postupanja organa vlasti protivno zakonu. Kao poverenik već izdajem prekršajne naloge kojima izričem novčanu kaznu od 30.000 dinara ovlašćenima u organima vlasti ili u organima vlasti u kojima ta lica nisu određena, rukovodiocima organa vlasti koji uopšte nisu postupili po primljenom zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Naplatom novčanih kazni izrečenih na navedeni način Služba poverenika je svrstana u krug punilaca budžeta. Počeli smo i da podnosimo zahteve za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornih u onim organima vlasti za koje, u žalbenom procesu, utvrdimo da su napravili neki od prekršaja iz zakona.

Zašto je značajan 16. novembar ove godine?

Prema svojim dugoročnim efektima, najvažnija izmena zakona je neodvojivo povezana sa 16. novembrom ove godine. Toga dana ističe zakonski rok da svi organi vlasti objave informatore o svom radu na Jedinstvenom informacionom sistemu, platformi koju vodim i održavam ja kao poverenik. Ukoliko do tada ne ispune pomenutu obavezu, počeću da sprovodim zakonsko ovlašćenje i protiv rukovodilaca tih organa vlasti inicirati prekršajne postupke, u kojima nadležni sudovi mogu izreći novčane kazne od 20.000 do 100.000 dinara. Ova obaveza izrade i objavljivanja informatora o radu organa vlasti je od izuzetnog značaja za efikasnije ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u Republici Srbiji.

Koje benefite imaju državni organi, a koje građani od pomenute platforme na kojoj javne institucije podnose izveštaje o radu?

Ako uzmemo u obzir da je izmenama zakona značajno izmenjena sadržina informatora i broj rubrika sa podacima o radu službi vlasti povećan sa devet na čak dvadeset četiri, što, između ostalog, obuhvata i podatke o javnim nabavkama, isplaćenim platama i drugim primanjima, pretpostavljam da će građani, više i lakše dolaziti do informacija o radu onih koji vladaju u zemlji. A samim tim biće smanjena potreba za podnošenjem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Uspostavljanje ovog sistema donosi koristi i za građane koji traže informacije, ali i za organe vlasti. Osim što će im biti dostupan mnogo veći broj objavljenih informacija o radu službi na vlasti, benefit za građane je što će na jednostavan i brz način, uz samo nekoliko „klikova” na računaru, dolaziti do željenih podataka, umesto da pokreću nekada i višemesečne postupke podnošenja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Organi vlasti imaće korist od objavljivanja informatora jer više neće biti „zatrpavani” zahtevima za slobodan pristup informacijama o njihovom poslovanju, a na ovaj način povećana vidljivost i preglednost njihovog rada imaće za posledicu jačanje poverenja građana u njih. Objavljivanje informatora o radu svih organa vlasti prvi put na jednoj platformi doprineće jednoobraznosti tih dokumenata, lakšoj preglednosti, ali i kontroli koju ja sprovodim. Nažalost, do sada je, od procenjenih četrnaest, petnaest hiljada organa vlasti koji imaju pomenutu obavezu, veoma malo njih to i ispunilo. Koristim ovu priliku da ih upozorim da to urade u zakonom propisanom roku do 16. novembra.

S kojim izazovima u radu se trenutno susrećete i šta planirate da unapredite u predstojećem periodu iz oblasti prava pristupa informacijama?

Pomenuto objavljivanje jedinstvenog informatora o radu svih organa vlasti u Srbiji mi je trenutno i najveći izazov u poslu. Zajedno sa mojom službom iskoristiću sve raspoložive načine da ih ubedim da ispoštuju pomenutu obavezu. Zbog toga, kao i zbog upoznavanja zainteresovanih sa izmenama zakona, planiramo održavanje brojnih predavanja, okruglih stolova, sastanaka i u svemu tome očekujemo veliku podršku sredstava informisanja.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.