Subota, 26.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Svaki zatvorenik ima pravo da se nada

Apsolutna zabrana uslovnog otpusta za osuđene na doživotni zatvor protivna je stavu suda u Strazburu. – Ovo pravo mora biti propisano zakonom, a molba osuđenika može biti usvojena ili odbijena
Уставни суд сусреће се са изазовима преиспитивања појединих одредаба КЗ-а (фото Р. Крстинић)

Na kaznu doživotne robije u Srbiji su do sada osuđena tri zločinca. Prvi je bio Ninoslav Jovanović, poznatiji kao Malčanski berberin, koji je oteo i silovao devojčicu, a preminuo je letos posle godinu i po dana provedenih u zatvoru Zabela kod Požarevca. Iza rešetaka su sada dve osobe osuđene na doživotnu robiju, Dejan Dabović i Radomir Blagojević, obojica zbog ubistava svojih bivših partnerki.

Čak i kada je reč o ubistvu na svirep i podmukao način, kao obliku teškog ubistva za koji su osuđeni Dabović i Blagojević, zakon omogućava podnošenje molbe za uslovni otpust posle 27 godina, a to znači tek 2047. i 2049. za ovu dvojicu osuđenika. Tada bi sud mogao da razmatra da li su se oni u zatvoru „popravili” ili su i dalje opasni za društvo i da odluči da li će usvojiti ili odbiti njihove molbe.

Uslovni otpust sa izdržavanja kazne znači da je osuđenik na slobodi ali istovremeno i na proveri, jer ako izvrši bilo koje krivično delo – biće vraćen u zatvorsku ćeliju i neće nikada iz nje izaći.

U okolnostima kada policija prati kretanje bivšeg osuđenika koji je izdržao kaznu od 15 godina zatvora zbog serije silovanja i sada živi u parkovima kao beskućnik, vrlo je nepopularno pisati o mogućnosti uslovnog otpusta osuđenih na doživotnu robiju, kao i o potrebi da društvo na odgovarajući način zbrine bivšeg zatvorenika koji je izdržao kaznu. Takozvani postpenalni prihvat, o kome se govori u kaznenom pravu, nikada u Srbiji nije zaživeo, pa su ljudi naviknuti na život iza rešetaka uglavnom prepušteni sami sebi i ulici. Zato se i može očekivati da učine neko novo, bilo koje, krivično delo i vrate se u ustanovu za izvršenje sankcija.

Uslovni otpust u Srbiji nije moguć u slučajevima najtežih krivičnih dela, a to su ubistvo deteta i trudne žene, silovanje deteta i silovanje usled koga je nastupila smrt žrtve, zatim obljuba nad nemoćnom osobom, obljuba sa detetom i obljuba zloupotrebom položaja, takođe ukoliko je došlo do smrti deteta. Takva zabrana suprotna je Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, pa se jedna od inicijativa u radnom tekstu izmena KZ-a odnosi upravo na ukidanje ove zabrane.

Javnost opravdano očekuje da učinioci ovakvih zločina nikada ne izađu na slobodu. U svim ostalim slučajevima kada je izrečena kazna doživotne robije, osuđenik može da podnese molbu za uslovni otpust tek posle 27 godina provedenih u zatvoru. Ni to, međutim, nije u skladu sa stavom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu (ESLjP) – da osuđeni ima pravo na preispitivanje potrebe daljeg izdržavanja doživotnog zatvora posle 25 godina.

– U slučaju „Vinter i ostali protiv Ujedinjenog Kraljevstva”, Veliko veće ESLjP iznelo je stav da sve osobe osuđene na doživotnu robiju imaju pravo na oslobađanje i preispitivanje kazne posle izvesnog vremena, ne dužeg od 25 godina. Svako postupanje suprotno tome predstavlja kršenje člana tri Evropske konvencije o ljudskim pravima. Države potpisnice konvencije moraju u svojim zakonodavstvima imati propisan postupak za uslovni otpust i drugi oblik preispitivanja sankcije doživotnog zatvora – navela je prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda Srbije, govoreći na savetovanju krivičara na Zlatiboru o tome da se Ustavni sud susreće sa izazovima preispitivanja pojedinih odredaba KZ-a.

Evropska konvencija u članu tri propisuje zabranu mučenja: „Niko ne sme biti podvrgnut mučenju ili nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.” Ukidanje prava osuđenicima da se nadaju slobodi i da se vladaju tako da zasluže uslovni otpust – tumači se kao mučenje i ponižavajuće kažnjavanje. Evropski sud u slučaju „Vinter” insistira na priznavanju ljudskog dostojanstva svih osuđenika i njihovog prava da se rehabilituju, bez obzira na to šta su uradili, a Vinter i njegovi saučesnici su učinili niz teških krivičnih dela, među kojima je i ubistvo.

Veliko veće suda u Strazburu u svojoj odluci u ovom slučaju naglašava da je nada važan i konstitutivan aspekt ljudskog bića i da i najgnusniji zločinci imaju pravo da se nadaju da jednog dana možda okaju svoje grehe. Zato sud smatra da rehabilitacija osuđenika nije sprovodiva bez mogućnosti da budu oslobođeni posle određenog broja godina.

Inicijativa da se ukine apsolutna zabrana uslovnog otpusta za osuđene na doživotnu robiju postoji u radnom tekstu izmena i dopuna Krivičnog zakona i sigurno je da će se u vezi sa ovakvim predlogom voditi žestoka javna rasprava, u kojoj će učestvovati i stručnjaci i obični građani.

Evropski standardi obavezuju i našu zemlju da zakonom propiše mogućnost preispitivanja izrečene sankcije posle najmanje 25 godina. To bi za osuđenike značilo mogućnost da traže uslovno puštanje sa izdržavanja kazne, ali ne i garanciju da će se naći na slobodi. Molba za uslovni otpust može biti odbijena ili usvojena, a o tome odlučuju posebne komisije ili sudovi, na osnovu stručnih izveštaja nadležnih u zatvorima i svih drugih okolnosti u konkretnom slučaju.

Uslovi za otpust

Osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne zatvora sud će uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo.

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Киза
Као и увек српски "експерти" уместо да се окрену провереним и одрживим решењима измишљају топлу воду тамо где је она већ врела! Једноставно треба у КЗ увести сабирање казни за свако почињено дело, тј. судити у обједињено поступку за свако дело посебно и на крају изрећи рецимо 255 година робије! Осуђени може да пише молбу за опрост казне за ЈЕДНО дело, па и да га добије, али му остаје робија за друга дела и проблем решен! Само кажем...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.