Sreda, 30.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Strujom se dogrevaju i oni koji se greju na drva i ugalj

U Srbiji oko 56 odsto domaćinstava koristi ogrevno drvo ili ugalj kao osnovni način grejanja, a u periodima hladnih dana, veliki deo ove potrošnje zamenjuje se električnom energijom
(фото Д. Јевремовић)

Predlozi i preporuke kojima Vlada Srbije poslednjih dana poziva potrošače da racionalno troše struju i time pomognu i sebi i Elektroprivredi Srbije da što manje uvozi enormno skupe megavate, samo je trenutno gašenje požara kako bi se što bezbolnije pregurala zima. Činjenica da novi termoblokovi nisu sagrađeni u poslednjih 25 godina došli su na naplatu tako da prioriteti nove vlade ukoliko ne bude želela da se naredne zime ponovo nađe u istoj ili još težoj situaciji je da se konačno zavrnu rukavi. Jer, sva predviđanja pokazuju da se cene energenata neće vratiti na nivo pre svetske energetske krize sve i da se rat u Ukrajini sutra završi. A neće, niti mu se kraj nazire.

Potrošači u Srbiji dobili su šansu da uz uštedu struje od 10 do 30 odsto mogu da smanje račune tokom zime i do 50 procenata, što je spas za mnoge koji bi da kućni budžet „uštinu” za ovu, inače, važnu stavku.

Kako, dakle, predstojeće zime trošiti što manje struje u Srbiji? Upravo je to bio i naziv stručnog skupa održanog pre dva dana u organizaciji redakcije „Energija Balkana”. Prof. dr Miloš Banjac sa Mašinskog fakulteta u Beogradu je tom prilikom naglasio da prema poslednjim raspoloživim podacima u Srbiji oko 56 odsto domaćinstava koristi ogrevno drvo ili ugalj kao osnovni način grejanja. U periodima hladnih dana, veliki deo ove potrošnje se zamenjuje električnom energijom. To možda i ne čudi kada se zna da je metar drva duplo skuplji nego prošle godine i da se skoro približio iznosu na računu onih koji se greju na struju u crvenoj, najskupljoj zoni potrošnje.

Prema raspoloživim podacima potrošnja naftnih derivata beleži rast i od 2009. do danas sa 2,6 skočila je na 3,15 miliona tona ekvivalentne nafte. Izražen je i porast potrošnje zelene energije i to najviše zahvaljujući biomasi sa 1,05 na 1,58 miliona tona. Kada je reč o struji potrošnja je otišla sa 2,3 na 2,4 miliona tona, dok je utrošak gasa neravnomeran.

Energetski bilans za 2022. godinu pokazuje da u strukturi potrošnje struje industrija učestvuje sa – 31 odsto, saobraćaj – 1,3, domaćinstva najviše sa 49,4, javne i komercijalne delatnosti – 17,2 i poljoprivreda sa 1,2 procenta. Kao strateške ciljeve razvoja elektroenergetskog sektora do 2025. godine koji će obezbediti sigurno snabdevanje strujom prof. Banjac navodi pre svega revitalizaciju postojećih elektroenergetskih postrojenja, prilagođavanje termoenergetskih proizvodnih kapaciteta obavezama preuzetim na osnovu članstva u Energetskoj zajednici. Neophodna je, kaže, i modernizacija postojećih hidroelektrana, izgradnja novih proizvodnih postrojenja na konvencionalna goriva, kao i povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora energije (OIE) – hidroenergija, vetar, biomasa, solarna energija.

Kao prioritete izdvaja rekonstrukciju termoelektrana saglasno direktivi o velikim postrojenjima za sagorevanje, izgradnju novih termoenergetskih kapaciteta na ugalj snage 700 megavata do 2025. godine kao i reverzibilnu hidroelektranu „Bistrica” čija je procenjena snaga 680 megavata, a koja bi proizvodila vršnu energiju za pokrivanje maksimalne dnevne potrošnje što je, inače, najskuplja energija.

Potencijalni projekti izgradnje novih proizvodnih kapaciteta u elektroenergetskom sektoru trebalo bi da budu Termoelektrana „Nikola Tesla” (TENT) blok B čija se godišnja proizvodnja procenjuje na 5.400 gigavat-sati, TE „Kolubara B” 5.100 gigavata, termoelektrana – toplana na gas 3.000, hidroelektrana (HE) „Velika Morava” 650, HE „Zapadna Morava” 297.14, HE „Ibar” 451, „Srednja Drina” 1.445 i HE „Đerdap tri” čija je procenjena snaga 600 megavata.

Kao vid štednje za ovu grejnu sezonu, prof. Banjac navodi i da bi toplane trebalo da naplaćuju grejanje prema potrošnji i to kroz uspostavljanje realnih pariteta cena koju treba da utvrdi Agencija za energetiku, kao i kroz smanjenje gubitaka na distributivnoj mreži i povećati efikasnost proizvodnje.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.