Sreda, 30.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Državni prihodi u ovoj godini realno povećani za 3,9 odsto

Фото А.Васиљевић

Prihodi i rashodi države u proteklom periodu ostvarili visok nominalni rast, ali da se njihov realni rast, usled inflacije, ubrzano usporava, rekao je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

On je naveo da je od početka godine do kraja jula, budžet konsolidovane države, prema zvaničnim podacima, bio u suficitu od 19 milijardi evra.

„U prvih sedam meseci ove godine prihodi države su realno povećani za 3,9 odsto, dok su rashodi ostvarili realni rast od 2,3 odsto”, naveo je Arsić na prezentaciji 69. broja „Kvartalnog monitora”.

On je ocenio i da visina fiskalnog deficita u ovoj godini zavisi od toga kada će i u kojoj meri država „pozajmice” javnim preduzećima pretvoriti u subvencije.

Takođe, dodao je da će visina fiskalnog deficita zavisiti i od toga da li će se država uključiti u servisiranja dugova javnih preduzeća prema komercijalnim bankama, davanjem dodatnih garancija ili preuzimanjem dugova.

"Fiskalni deficit sezonski raste u drugoj polovini godine. Ako država pri rebalansu ''pozajmice'' iskaže kao rashode, deficit bi mogao da dostigne oko 4 odsto BDP-a”, zaključio je on.

Smatra da država u planove za fiskalnu politiku treba da uzme u obzir to da su uslovi zaduživanja pogoršani, usled čega će troškovi kamata u narednom periodu značajno rasti.

On je istakao da je država u prvih sedam meseci javnim preduzećima iz oblasti energetike uplatila 105,6 milijardi dinara, koje su knjižene kao pozajmice, a ne kao trošak države.

Arsić je kazao da, prema proceni stručnjaka koji su radili na 69. broju „Kvartalnog monitora”, najveći deo sredstava koji je uplaćen javnim preduzećima neće biti vraćen, što znači da će se pretvoriti u rashode države.

"Da su navedene pozajmice tretirane kao rashodi država bi u prvih sedam meseci umesto suficita ostvarila značajan deficit”, rekao je Arsić, prenosi Tanjug.

On je naveo i da je javni dug krajem jula u Srbiji iznosio 31,45 milijardi evra i objasnio da je nesklad između fiskalnog deficita i prirasta javnog duga posledica upravo „pozajmica” države javnim preduzećima.

Naglasio je da javni dug u odnosu na BDP stagnira, jer se država uglavnom zadužuje u evrima, a da BDP raste usled inflacije i realnog rasta.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.