Nedelja, 04.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
AKTUELNO: KAKO JE DANAS BITI PAOR

Banatski seljak – i gazda i mučenik

Ratar i stočar ne treba da rade više nego pametnije, jer poljoprivrednik u ovo vreme mora da bude i „preduzetnik menadžer”. Prošla su vremena teškog fizičkog rada na selu, sada se traži „brend” s njive i voćnjaka
(Pixabay)

S Banatom moraš pažljivo, inače te proguta. Dođeš, vrtiš se oko sebe – zemlja ravna, ničega. U toj „ubitačnoj monotoniji” živi seljak, prema internoj vojvođanskoj podeli – paor, u Bačkoj je on purger, a u Sremu bećar. Živi na selu, koje bi trebalo da prehranjuje celu Srbiju i mora biti domaćin, radan čovek, čijim venama teče banatska crnica i porodična tradicija. On, supruga i deca žive od poljoprivrede. Kako su i pradeda, deda, otac, tako i Đorđe Čizmaš zvani Munja iz Pančeva.

Zvuči lepo, gotovo bajkovito, ali kako je u stvarnosti?

– Supruga, sinovi i ja živimo od njive i stoke. Tako su opstajali i naši stari. I uvek zavisiš od ćudi prirode, izdašnosti države i još koječega na šta ne možeš da utičeš. Naš radni dan nema ni početak ni kraj, ali naš mir počiva na zemlji i salašu. To se voli, od tog i za to se živi, mada teško – opisuje život banatskog seljaka naš sagovornik.

Čizmaš nam priznaje da jeste gazda, ali je, dodaje, i mučenik, jer se drži starinskih navika opstanka – zemlja ne sme u parlog, a stoka da bude uvek u toru i posla ima 365 dana.

Oni koji na savremeniji način gledaju na seoski život uvereni su da će preživeti ono seosko domaćinstvo i gazdinstvo koje bude moderno, bez dominantnih starinskih obrazaca. Ono koje se bude adaptiralo i izborilo da mladi ostanu.

Davno je prošlo doba kada je onaj ko se odlučio da živi i radi na selu imao četiri razreda škole i nije znao ništa drugo do da ore njivu, koga nije zanimao ni radio, ni TV, niti kompjuter ili koji je svuda išao traktorom.

– Ne postoji foto-robot seljaka u Banatu. Zapravo, ima ih više. Jedan je starija generacija koji preživljava, čeka poljoprivrednu penziju, a vreme ga je malo pregazilo. Drugi je u najboljoj snazi, ima završenu srednju školu i u poslednjih dvadesetak godina je uvećao imanje. U trećoj grupi su oni čija deca nastavljaju započeto. Njihovi očevi su odrastali u socijalizmu, gde su bili svi jednaki. Oni već nisu takvi. Sve je manje starog Banata, u razmišljanju, međuljudskim odnosima. U odnosu prema životu, sad je sve dinar – priča ratar Miroslav Grubanov.

Janoš Šoš i mangulice (Foto: O. Janković)

On naglašava da je u njegovoj Crepaji još i dobro: selo je napredno, blizu grada, ali treba pitati one dalje, u Dobrici, Novom Kozjaku, s malim atarima, bez prevoza, u kojima te već na ulazu dočekuju pale kuće, a mladi putuju u komšijske škole i neće odande da se vrate. Jer, svi bi da žive u Beogradu.

Ovako kako je, srpska poljoprivreda teško i sebe održava, a trebalo bi da bude činilac ruralnog razvoja, pa i šireg globalnog, ekološki odgovornog, oko toga se ne spore ni praktičari, niti struka.

Činjenica je, slažu se obe strane, i kratkoročno i dugoročno gledano, nemamo ništa bolje i perspektivnije od poljoprivrede. Statistika, pak, kaže da u Srbiji ima oko 4.600 sela, a da je na putu izumiranja svako četvrto. U gotovo dve hiljade njih ne živi niko, dok u oko dve stotine nema nijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a da modernizacija sela nije moguća bez starosne skupine od 15 do 29 godina, i tu se krug zatvara. Mlade teorija prepoznaje kao najdinamičniju, sociodemografsku i kulturološku kategoriju, ali je nevolja što oni većinom ne žele da žive u selu. Vuče ih urbanizacija, potrošačko društvo, okretanje sebi nasuprot porodici i roditeljima, koji teško prihvataju promene. Deo problema je i što se poljoprivreda potcenjuje, pa hrane u prodavnicama ima u izobilju, ali je luk iz Kine, a paradajz iz Španije...

Ipak, pandemija virusa korona pokazala je svima koliko je važno imati sopstvene izvore hrane. Međutim, poljoprivrednici, sagovornici, ukazuju da je lepo što našem tržištu obezbeđuju lokalne, sezonske, sveže proizvode iz svojih njiva, ali strahuju kako će finansirati proizvodnju. Ulaganja u nju su sve skuplja, plasman robe je otežan, a njena cena stalno kaska za troškovima. Problem je, žale se dalje, i nedostatak radne snage, kako zanoviti mehanizaciju, pa zatim suša i druge nepogode – takoreći sve.

Međutim, nepoverenje i neorganizovanost vladaju i među samim proizvođačima, pa tako oko 95 odsto njih nisu članovi nijednog udruženja poljoprivrednika. Smatraju da ne postoji reprezentativno udruženje koje zastupa njihove interese u razgovorima s državom. Ta neorganizovanost ih je sve zajedno dovela do vetrometine na tržištu, gde ponuda jeste raznolika, ali nije konstantna, pa u međuprostor uleću „stranci”.

– Imati, recimo, zadrugu u selu znači imati obrtna sredstva. Ona me finansira u proleće veštačkim đubrivom, semenom, hemijom i za to zaduži. Na jesen, kad oberem rod, ja sve to njima platim, uz neku proviziju. Ne moram u banke po kredite. Ali, nedajbože da se Srbi slože. Teško je napraviti zadrugu, ljudi ne veruju jedni drugima, a mi u Crepaji imamo sreću da ova naša ima tradiciju – objašnjava Miroslav Grubanov. On veruje da bi bolja saradnja morala da postoji između sela i različitih industrija i tržišta, pa i onog turističkog, koje vezuje etno-sela i domaćeg proizvođača.

Ratar i stočar Đorđe Čizmaš iz Pančeva (Foto: O. Janković)

Problemi su i administracija i kašnjenje subvencija, priča za „Magazin” stočar Janoš Šoš iz južnobanatske Dobrice. Mnogo, kaže, prođe od raspisivanja konkursa do novca u njegovom džepu, pa će i tu ispasti da se seljak stalno žali.

– Sve je naopako u ovom našem poslu. Čekam i godinu dana na subvencije države i to po dva osnova, za svako grlo kvalitetnog priplodnog materijala bele mangulice, a i po svakoj krmači mi pripada. Zato sam morao da prepolovim zapat odraslih svinja na 30 komada, iako je to vredan genetski materijal i državni resurs, kao i plastenici, sušare, skladišta, hladnjače, protivgradna oprema, mehanizacija... Seljak stalno kuka i gubi poštovanje u društvu, trku s gradom i mogućnost da zaradi od svog posla – upozorava Šoš.

Ali, naš sagovornik priznaje da i poljoprivrednici moraju prihvatati „nova pravila”: ona traže od našeg seljaka da napravi „brend” i da se sa svojim proizvodom dokaže i probije na domaće i strano tržište. Za takvu robu kupac je spreman da plati premijum cenu, a licenciranje mu daje dodatnu zaštitu od konkurencije. Drugim rečima, naš seljak, pa i onaj banatski, ne treba da radi više nego pametnije. Da pored onog „seljak” i „poljoprivrednik”, bude i „preduzetnik menadžer”, jer prošla su, vele teoretičari, vremena teškog fizičkog rada na selu, pa danas seljak mora da misli glavom i uči.

– Seljak je, ipak, trenutno jedini slobodan čovek u ovoj državi. Nema šefa, ni radno vreme, ni sat da mu ujutru zvoni. Ne može da zakasni na posao, ne gura se po autobusima i saobraćajnoj gužvi, niti čeka krompir od sindikata. Za tu slobodu, ja sam platio. U svoje radno mesto investirao sam bar 300 hiljada evra u zemlji i mehanizaciji, a čovek u gradu nije dao ni dinar, pa ne možete ni da očekuje bolji život, a u stvari živi bolje. Zato mladi i odlaze, jer svake godine treba da radiš mnogo više da bi živeo isto kao pre – poručuje Miodrag Grubanov.

Sve više investitora u poljoprivredu

Da li je poljoprivreda postala biznis za sve, samo ne za seljaka? Mali i veći biznismeni sve više ulažu u poljoprivredu i guraju se među prave seljake, ali to ne treba dočekati „na nož” i uz kritike. Ti novi investitori pokrčili su zaparložene njive i ukrupnili posede. Zatim, većina njih se ne oslanja na svoje znanje iz poljoprivrede, već zapošljavaju agronome i druge stručnjake, angažuju sezonce, najčešće iz matičnog sela i stalne radnike na održavanju gazdinstva i tako doprinose smanjenju nezaposlenosti. Zasadi koje podižu su savremeni, s protivgradnom zaštitom, sistemom za navodnjavanje i osiguranjem, pa je neizvesnost roda, izazvana klimatskim uslovima, smanjena na minimum.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Puno Ime
Prestanite da koristite tu opančarsku, ustaničku terminologiju - seljak, gazda, nadnica, mučenik... Imate poljoprivrednike i oni koji to nisu, ali pošto žive na selu, ne znaju ništa drugo da rade, s kolena na koleno su nasledili najosnovnija znanja od zemljoradnji i stočarstvu, zemlju i krntiju od mehanizacije, ajde onda da budemo seljaci i da kukamo na sve redom, da palimo njive, prskamo i kad treba i kad ne treba, da bacamo otpatke u kanal za navodnjavanje...
Апас
Људи по селима (барем по Војводини и нарочито жене), су запослени по градским трговинама и фабрикама, уз бедне плате, права и услове рада. И поврх тога имају велике обавезе према домаћинству и породици. Док смо сви били сељаци, свима је било у интересу да се хранимо и живимо здраво, све од свог рада. То је напредно. Људи у граду (изузев радника Хигијене и Зеленила, медицинских радника, полиције и академика) су на пословима бескорисних штеточина, возе кола 150м до продавнице да купе Чипси и пиво.
Zoran
Jedini privatnici u Srbiji su oni na selu i oni koji rade porodicno.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.