Sreda, 30.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Trećina stanovnika Srbije gojazno

Posebno zabrinjava što su deca, zbog loših navika, loše hrane i male fizičke aktivnosti u velikom problemu i da 80 odsto njih zadrži gojaznost u starijem dobu.
(М. Спасојевић)

Oko 30 odsto stanovništva Srbije je gojazno, a posebno zabrinjava sve veći procenat gojazne dece, upozorio je danas državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek.

Na konferenciji „Epidemija gojaznosti u postkovid eri”, koju su organizovali Centar za gojaznost Struktura i „Juropien komunikejš centar”, Đerlek je istakao da posebno zabrinjava što će se taj broj u narednih 10 godina udvostručiti, dok će planeta 2030. imati oko 1,2 milijarde gojaznih ljudi.

„Posebno nas zabrinjava da su nam deca, zbog loših navika, loše hrane i male fizičke aktivnosti u velikom problemu i da 80 odsto te dece zadrži gojaznost u starijem dobu što može da bude vrlo opasno, s obzirom da vrlo rano dobijaju dijabetis od gojaznosti, a kasnije i vaskularne i cerebrovaskularne probleme koje su vodeći uzrok smrtnosti”, upozorava Đerlek.

On navodi da su osnovni uzroci gojaznosti loše navike u ishrani i smanjeno kretanje, a da se tokom pandemije kovida videlo da gojazne osobe imaju mnogo komorbiditeta, i da je gojaznost, sem toga, ozbiljan faktor rizika i kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti, cerebrovaskularne i dijabetis.

Đerlek ističe da to nije samo zdravstveni problem, već opšte društveni problem koji se mora rešavati sistemski.

„Imamo loše navike u ishrani i manjak fizičke aktivnosti, i te dve stvari drastično utiču na povećanje broja gojaznih. Kovid nas upozorava da se prema toj bolesti moramo ophoditi još agresivnije kako bi smanjili progresiju za početak, a zatim i zaustavili”, poručuje Đerlek.

On kaže da je jedan od načina borbe protiv gojaznosti kontrolisana ishrana, ali naša deca nemaju naviku da je se pridržavaju.

„Prvo što treba da naučimo našu decu jeste da jedu više voća i povrća i da se okanu restorana brze hrane i povećaju fizičku aktivnost, pošto su telefoni, računari i druge savremene tehnologije uticale da deca sve više vremena provode u zatvorenom. Imamo sve veći broj dece koji imaju srčane probleme”, kaže državni sekretar.

On je rekao da se nada da će uskoro biti napravljena ozbiljna strategija za borbu protiv gojaznosti koja će biti u najvećoj meri posvećena kontrolisanoj ishrani i povećanoj fizičkoj aktivnosti.

Đerlek upozorava da nisu svi gojazni zbog loših navika u ishrani i smanjenog kretanja, te da 40 odsto gojaznih su to iz genetskih razloga, hormonskog dizbalansa ili drugih problema i da takve ljude moramo podržavati, a da je stigma prema gojaznima jedna od najvećih.

„Ta stigma je tako daleko otišla da se smatra da je trenutno na trećem mestu posle rasizma i seksizma”, upozorava Đerlek.

Pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Milan Pašić izjavio je da njegovo ministarstvo zainteresovano za intersektorski pristup gojaznosti, koji je prema njegovim rečima, jedini ispravan.

Kako je rekao, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kroz sveobuhvatne reforme obrazovanja, obuhvatilo je zdrave stilove života kao jedan od opštih ciljeva.

„Pokušavamo da učenicima, prvenstveno onim najmlađima predškolskog uzrasta, zatim i osnovcima i srednjoškolcima ponudimo različite sadržaje koji se tiču zdravog stila života. Tu pre svega mislim na fizičku aktivnost i edukaciju o pravilnoj ishrani i sve ono što je neophodno da učenici kasnije kada postanu odrasli to primene da bi bili zdravi”, istakao je Pašić.

Direktorka KBC „Bežanijska kosa” Marija Zdravković rekla je da se očekuje alarmantno povećanje gojaznosti, posebno u kategorijama kod dece, preadolescenata i adolescenata.

„U porastu su i koronarna bolest i srčana slabost, to su teška oboljenja, gde je početak vrlo bezazlen, a počinje sa povišenom telesnom težinom, lošim životnim navikama, hipertenzijom, povećanim unošenjem koncentrisanih šećera, masti, slanog, odnosno brze hrane koja je izuzetno štetna za organizam”, navela je Zdravković, preneo je Tanjug.

Ona je poručila da su brojna istraživanja evropskih udruženja kardiologa utvrdila da je, iako postoji veliki broj lekova koji reguliše ove probleme, jedan od glavnih problema što pacijent neretko samostalno napušta uzimanje lekova bez konsultacije sa svojim lekarom i što ne želi da se odrekne loših navika.

„Upravo, ključ uspeha i izlečenja kod svake bolesti je promeniti loše navike koje su dovele do toga. Moramo pomoći mladim generacijama da dobiju pravu informaciju u pravom trenutku, a pravi trenutak je osnovna škola i odatle moramo krenuti sa edukacijom, šta je dobro, a šta nije za zdravlje naše dece”, istakla je Zdravković.

Psihijatar Jelena Popović kaže da prekomerna gojaznost ne predstavlja samo vizuelno- estetski problem, već ozbiljni zdravstveni problem i problem psihološke i psihičke prirode.

„Problem gojaznosti počinje rano u detinjstvu i to je dugotrajan proces u kome mi radimo na posledicama toga što se tiče psihološkog, ali je važno u samo lečenje uvrstiti i sve druge discipline”, navodi Popović.

Ona objašnjava da se ličnost kreira kroz verbalne i neverbalne poruke naših roditelja, mada ističe da sama genetska predispozicija gojaznosti nije preterano dokazana.

„Sama psihoterapija služi da se ta psihodinamika otkrije da se čoveku vrati svest i moć i svest da on može nešto da promeni, a ne da je on slučajno gojazan i da ne zna zašto konzumira preterane količine hrane”, poručuje Popović.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Drustvene mreze
Sedi i kucaj po tastaturi, ne druzi se, zovi Glovo da ne ides pesice, igraj igrice ne basket, ne radi fizicko, teske poslove, instargram-pentagram jedi trovanu hranu i eto 100kg
Mika
Hrana je postala smeće.
stara skola
istina je sledeca: ljudi su postali slabi. mislim i fizicki, ali pre svega mislim karakterno slabi - jer debljina je slabost karaktera. isto kao alkoholizam, narkomanija i slicno... da je karakter kako valja, tj da je on granitni, da si ti jaci od svojih poroka/poriva/lude glave i lenjosti - ne bi niko pio, pusio, drogirao se, zderao sta stigne, nego bi svi bili fit, strejt, skolovani, zaposleni... ali ne kapira to trenutno ziva generacija...
Јао
Слажем се да смо се удебљали само се надам да урачунавају и висину и не знам, некако крупноћу генералну под ово. Живео сам по иностранству и некако ми ови наши чак и са преко 100 кила не изгледају дебело и беспомоћно као Амери из мени вoљеног Jacksona, CA. Јесмо дебели нема шта, види се само ко фотографије то упореди. Али још није то ни близу као мексиканци у тихуани и по сан дијегу. Свакако време за опомену и опрез.
Hajduk Veljko
Sport, sport, I samo sport.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.