Sreda, 30.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Još jedno sećanje na „Sinđelića podno Povlena”

Obeležena godišnjica smrti vojnika heroja Stojadina Mirkovića, koji je 1991. stradao sa majorom Tepićem u Bedeniku kod Bjelovara
(фото С.Ћирић)

Valjevo – Pretposlednjeg dana septembra navršila se 31 godina od pogibije vojnika Stojadina Mirkovića, devetnaestogodišnjeg heroja sa Povlena, rodom iz valjevskog sela Gornje Leskovice, koji je 1991, zajedno sa majorom Milanom Tepićem, položio život braneći kasarnu u Bedeniku kod Bjelovara. Tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije, major Tepić je 29. septembra 1991. suočen sa opsadom kasarne u kojoj se nalazilo vojno skladište, naredio svojim vojnicima da napuste objekat koji je planirao da digne u vazduh. Mladi Stojadin Mirković prvi put se oglušio o komandu pretpostavljenog i do poslednjeg trenutka ostao uz svog majora. Tepić je aktivirao eksploziv, strahovita detonacija je u trenutku odnela i njega i skladište, a hrabri vojnik iz Gornjih Leskovica poginuo je kada je neprijateljskom „zoljom” pogođen transporter u kojem se nalazio.

Ovog 29. septembra Stojadinova majka Anica, predstavnici Vojske Srbije, grada Valjeva, boračkih i drugih udruženja položili su vence i cveće i odali počast pred bistom Stojadina Mirkovića u dvorištu osnovne škole u Donjim Leskovicama. Prethodno je služen pomen na groblju u Gornjim Leskovicama, gde počiva Stojadin Mirković, hrabri vojnik kojeg su meštani ovdašnjih sela prozvali „Sinđelić podno Povlena”.

U razgovoru sa potpisnikom ovih redova u oktobru 2017, Anica Mirković, Stojadinova majka, s tugom se prisetila vesti koje je u oktobru 1991. čula preko radija u školi gde je radila kao pomoćna radnica – u Bjelovaru minirano vojno skladište, uništeno nekoliko transportera. Odmah je pomislila na najgore, jer njen Cole je vozio transporter. Nije se javljao, pisma nisu stizala. U novembru 1991, Anica se sa bratom Radisavom priključila karavanu iz Srbije koji je organizovano išao u Hrvatsku da se rodbina raspita za sudbinu svojih najbližih. Stigli su do Bjelovara.

– Nisam znala šta mu se desilo, kupila sam i ponela mu cigare. Niko ništa nije smeo da mi kaže. Izvode grupe vojnika iz kasarne da ih rodbina vidi i vraćaju ih tamo. Nigde nema našeg Stojadina. Kad su poslednju grupu izveli, jedan mladić mi reče da je poginuo. „Dajte mi ga i ako je poginuo”, zavapila sam – ispričala je Anica. Za smrt sina zvanično je saznala u martu 1992, a njegovi posmrtni ostaci stigli su u Leskovice tek u leto 1995. godine.

U tom razgovoru pre pet godina setila se i svojih predaka. Pradeda je bio u ratu, otac ranjen u ratu, svekar bio gardista, muž Titov gardista, drugi sin „plavac” u JNA...

– Svi su oni shvatali vojsku kao svetinju. Nekad mi bude teško što sam Stojadinu govorila: „Budi, sine, dobar vojnik kao što si i kod kuće bio dobar. Da se ponosim tobom, izdrži i kad bude teško. Proći će i vojska” – kroz suze se prisetila Anica, majka heroja sa Povlena.

– On je baš to i uradio, ali i da mu nisam rekla tako bi postupio. Takav je bio, oduvek. Nikad umoran, uvek nasmejan – dodala je.

Od pre nekoliko godina jedna ulica u valjevskom naselju Popare nosi ime Stojadina Mirkovića.

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Medo s mora
1. To nije bila kasarna nego skladište municije u predgrađu Bjelovara. 2. Nije bilo nikakvih transportera, da je transporer pogođen zoljom ne bi samo vozač stradao. 3. Sreća da su pripadnici ZNGa presjekli žice pa je eksplodiralo samo jedno skladište, inače je moglo stradati dosta civila u Bjelovaru.
Jorge
JNA je malo prije napustio i prešao u ZNG izvjesni Paunović, koji je i poginuo prilikom opsade kasarne. Zanimljivo da mu je otac Bugre, bio najmlađi partizan u Jugoslaviji.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.