Ponedeljak, 05.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Tinjajuća” multipla skleroza mora što pre da se leči

Pacijenti zbog invaliditeta priuđeni da koriste pomagala za hodanje ili kolica i tako postaju nesposobni za rad i vezabi za negovatelje
Мултипла склероза погађа 2,5 милиона људи широм света, а процењује се да у Србији има око 9.500 пацијената (Фото Д. Јевремовић)

Multipla skleroza je drugi najčešći uzrok invaliditeta, odmah iza saobraćajnih nezgoda, zbog čega je neophodno započeti lečenje odmah po uspostavljanju dijagnoze ove bolesti kako bi se kontrolisala njena aktivnost i usporio napredak, smanjio rizik od novog pogoršanja, odložio početak trajnog invaliditeta i generalno vodio ka boljem dugoročnom ishodu bolesti, naglašeno je juče na regionalnom skupu na kojem se govorilo izazovima, prognozama za lečenje i perspektivama obolelih od ovog opasnog autoimunog oboljenja. Multipla skleroza „napada” centralni nervni sistem, koji utiče na mozak i kičmenu moždinu, a usled širokog spektra simptoma i različitih karakteristika kod svakog pacijenta, s pravom se smatra bolešću sa hiljadu lica. Značajno narušava kvalitet života, a pacijenti zbog invaliditeta često moraju da koriste pomagala za hodanje ili kolica, postaju nesposobni za rad i potrebni su im negovatelji.

Danas se smatra da je multipla skleroza „tinjajuća” bolest. Studija u kojoj su bila 192 pacijenta sa multiplom sklerozom pokazala je da prisustvo takozvanih tinjajućih lezija u mozgu povećavaju mogućnost razvoja kognitivnih problema i poteškoća sa pokretljivošću u poređenju sa pacijentima koji ih nemaju. Studija je pokazala i da je veća verovatnoća da će kod pacijenata sa tinjajućim lezijama bolest progredirati, da će imati i više problema sa pažnjom, koncentracijom, pamćenjem, otežanom pokretljivošću. Kao rezultat novih naučnih saznanja, pojavile su se i nove preporuke oko korišćenja magnetne rezonance.

Prof. dr Jelena Drulović, neurolog iz Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, istakla je da je to najnoviji koncept o kome se sada najviše govori i da se naučna saznanja o multiploj sklerozi neprekidno nadograđuju. Iako nema vidljivih upalnih procesa tokom radioloških testova, veliki broj pacijenata doživljava pogoršanje usled tinjajućeg patološkog procesa, koji utiče na ceo centralni nervni sistem.

– Ranije smo mislili da bolest kreće sa inflamatornim dešavanjima, kada dolazi do aktivacije naših limfocita u sistemskoj cirkulaciji, koji zatim odlaze u mozak i tamo dovode do zapaljenja i svega onoga što se zatim dešava kod ove bolesti. Sadašnji koncept menja tu hipotezu i smatra se da unutar samog mozga počinje hronični zapaljenski proces koji zahvata čitav mozak, a koji je praćen neurodegeneracijom, što dovodi do bržeg razvoja onesposobljenosti. Multipla skleroza je najčešće oboljenje koje dovodi do onesposobljenosti kod mlađih odraslih osoba. Ćelije imunskog sistema u mozgu imaju ključnu ulogu u nastanku tinjajućih lezija. Važno je da se pacijenti pridržavaju saveta lekara na koje im oni skreću pažnju, jer od toga dosta zavisi uspešnost lečenja – naglasila je prof. dr Drulović.

Prof. dr Mario Habek, iz KBC Zagreb, predstavnik Hrvatske u Evropskom društvu za lečenje i istraživanje multiple skleroze, smatra da raniji početak lečenja pacijenata usporava napredovanje bolesti, smanjuje rizik od novih pogoršanja stanja, dok dr Gregor Jakob Brecl, iz UKC Ljubljana, kaže da se strategija lečenja multiple skleroze značajno promenila poslednjih godina i da je neophodno uključiti pacijenta u donošenje odluke o lečenju.

– Ako bolesnik nema kliničkog pogoršanja bolesti i novih lezija na snimku sa magnetne rezonance, a postupno se kod njega povećava neurološka onesposobljenost, ako se oseća lošije, umorniji je i ima kognitivne probleme, tada treba posumnjati na razvoj tinjajuće multiple skleroze. Pacijenti treba da vode dnevnik simptoma i problema u svakodnevnom funkcionisanju, jer nam ti podaci dosta znače zbog daljeg određivanja terapije – dodao je dr Habek.

Multipla skleroza pogađa 2,5 miliona ljudi širom sveta, a procenjuje se da u Srbiji ima oko 9.500 pacijenata. Bolest se javlja kada imunosistem greškom napadne zaštitni i potporni sloj koji okružuje nervne ćelije (mijelinski omotač) u mozgu, kičmenoj moždini i optičkim nervima, izazivajući upalu i oštećenje. Ovo oštećenje može da izazove niz različitih simptoma, uključujući slabost mišića, umor i poteškoće sa vidom, i na kraju može dovesti do onesposobljenosti. Većina ljudi prvi put razvije simptome između 18 i 50 godina.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.