Utorak, 06.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ko su žene koje vladaju Evropom – premijerke i predsednice na čelu 13 država

Italijanska desničarka Đorđa Meloni (45) mogla bi posle pobede svoje partije Braća Italije na nedeljnim izborima, da se pridruži ne tako maloj grupi žena na funkciji premijera i predsednika u desetak evropskih država.

Velika Britanija – Liz Tras

Liz Tras (Foto EPA-EFE/NEIL HALL)

Poslednja koja je postala članica tog ženskog kluba jeste Liz Tras (47), koja je početkom meseca preuzela ulogu premijera od Borisa Džonsona. Trasova nije prva žena premijer u britanskoj istoriji. Tokom osamdesetih godina prošlog veka taj posao obavljala je „gvozdena lejdi” Margaret Tačer, a od 2016. do 2019. prva među ministrima bila je Tereza Mej. Sve tri su članice Konzervativne stranke.

Danska – Met Frederiksen 

Met Frederiksen (Foto EPA-EFE/PHILIP DAVALI)

Met Frederiksen (44), lider danske socijaldemokratije, postala je najmlađi premijer u istoriji te zemlje u junu 2019. Ni ona nije prva žena na čelu danske vlade budući da je pre nje, od 2011. do 2015, na tom mestu bila Hele Torning Šmit.

Estonija – Kaja Kalas

Kaja Kalas (Foto EPA-EFE/TOMS KALNINS)

Estonsku vladu prvi put je povela pripadnica lepšeg pola – Kaja Kalas (45) u januaru prošle godine. Tu funkciju je od 2002. do 2004. obavljao njen otac Sim Kalas. Ova pribaltička država od 2016. ima i ženu na poziciji predsednika – Kersti Kaljulaid (52), čija je uloga uglavnom ceremonijalne prirode.

Finska – Sana Marin

Sana Marin (Foto EPA-EFE/MADS CLAUS RASMUSSEN)

Kada je u decembru 2019. izabrana za šeficu vlade Finske, treću ženu na toj poziciji, Sana Marin je postala najmlađi premijer na svetu sa samo 34 godine. Nedavno se našla na udaru kritika javnosti nakon što su objavljene fotografije njenog noćnog provoda sa prijateljima. Pažnju javnosti privukao je još jedan detalj iz njenog porodičnog života – posle razvoda roditelja, živela je sa majkom i majkinom partnerkom.

Francuska – Elizabet Born 

Elizabet Born (Foto EPA-EFE/YOAN VALAT)

Elizabet Born (61), građevinski inženjer po profesiji, postala je predsednica vlade Francuske u maju, kao druga žena na toj funkciji.

Grčka – Katerina Sakelaropulu

Pravnica Katerina Sakelaropulu (66) izabrana je za prvu predsednicu Grčke, funkciju sa ceremonijalnom ulogom, u januaru 2020.

Mađarska – Katalin Novak

Katalin Novak (Foto EPA-EFE/Joedson Alves)

Katalin Novak (45), koja je ovog meseca posetila Srbiju, inače bivša ministarka policije i bliska saradnica premijera Viktora Orbana, postala je u martu prva žena na čelu Mađarske.  

Litvanija – Ingrida Šimonite

Ingrida Šimonite (Foto EPA-EFE/PHILIP DAVALI)

Bivša litvanska ministarka finansija Ingrida Šimonite (47) postala je predsednica vlade desnog centra u decembru 2020. Litvanija ima tradiciju ženskog liderstva sa „baltičkom čeličnom lejdi” Dalijom Gribauskaite koja je na vlasti provela deset godina, počev od 2009.

Slovačka – Zuzana Čaputova

Advokatica Zuzana Čaputova (49) prva je žena predsednik Slovačke i na toj poziciji se nalazi od juna 2019. godine.

Švedska – Magdalena Anderson

Magdalena Anderson (Foto EPA-EFE/JESSICA GOW)

Iako je švedska poznata po politici rodne ravnopravnosti, do novembra prošle godine i izbora socijaldemokratkinje Magdalene Anderson (55), nije imala ženu premijera. Andersonova je pre dve nedelje dala ostavku posle izborne pobede desnice.

Gruzija, Island, Škotska, Moldavija

Maja Sandu (Foto EPA-EFE/ROBERT GHEMENT)

I izvan Evropske unije žene zauzimaju vodeća mesta na vlasti: Salome Zurabišvili, predsednica Gruzije, Katrin Jakobsdotir, premijerka Islanda, Nikola Strdžen, premijerka Škotske. Moldavija ima ženu i na čelu vlade i na čelu države, a te funkcije obavljaju Natalija Gavrilita i Maja Sandu.

Srbija – Ana Brnabić

Ana Brnabić (Foto EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ)

Vladu Srbije po prvi put vodi žena, od 2017. godine, a Ana Brnabić imenovana je i za mandatara nove vlade koja uskoro treba da bude formirana. 

Fon der Lajen i Merkelova

Ursula fon der Lajen (Foto EPA-EFE/OLIVIER HOSLET)

Ovom spisku treba dodati i Ursulu fon der Lajen, Nemicu koja je od decembra 2019. na čelu Evropske komisije. Lista bi bila duža makar za jedno ime da nemačka kancelarka Angela Merkel u decembru prošle godine nije otišla u političku penziju posle 16 godina na vlasti.   

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
Будућу премијерку Ђорђу Мелони немогуће је сврставати у било какав „феминистички лоби". Њен политички програм је врло јасан и представља спасоносни пут не само за Италију, већ и за читаво човечанство.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.