Utorak, 29.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Većina nezaposlenih u Srbiji posao traži duže od 12 meseci

(Фото Pixabay)

Stopa nezaposlenosti pokazuje trend poboljšanja u proteklih 10 godina, ali je učešće ranjivih društvenih grupa koje odlikuje teža zapošljivost postalo mnogo veće.

Čak 64 odsto nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zaposljavanje (NSZ) spada u kategoriju dugoročno nezaposlenih, odnosno u onih koji traže posao duže od godinu dana. Više od polovine čine žene i njihovo učešće konstantno raste - 2019. godine iznosilo je 54,7 odsto, a 2021. čak 56 odsto.

Udeo nezaposlenih starijih od 50 godina u poslednje dve godine porastao je sa 34 na 37 odsto, dok je kod mladih ostao na 20 odsto. Kada je reč o obrazovnoj strukturi, više od trećine nezaposlenih u 2021. godini bilo je bez kvalifikacija ili niskokvalifikovano, odnosno nije imalo srednju školu i u ovoj grupi najveći udeo čine osobe koje su nezaposlene duže od dve godine, navodi se u saopštenju GIZ-a. Radi rešavanja ovog problema GIZ u okviru Nemačke razvojne saradnje, u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja i NSZ realizuje programe u oblasti zapošljavanja usmerene na osetljive društvene grupe i teže zapošljive.

Strategija zapošljavanja Srbije predviđa intenziviranje podrške onim nezaposlenima koji spadaju u kategoriju teže zapošljivih koja zbog svojih karakteristika imaju veći rizik od dugoročne nezaposlenosti.

Osim navedenih grupa, navode, strategija kao teže zapošljive prepoznaje osobe sa invaliditetom, pripadnike romske nacionalne manjine, ali i druge osetljive društvene grupe radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, viškovi zaposlenih, interno raseljena lica, izbegla lica, žrtve porodičnog nasilja/trgovine ljudima, samohrani roditelji i drugi.

Projektna menadžerka GIZ-a Aleksandra Lakićević kaže da je analiza GIZ-a i NSZ pokazala da je najozbiljnija barijera zbog koje nezaposleni duže od 12 meseci ne pronalaze posao svakako nizak obrazovni nivo, zatim nizak nivo veština (uključujući i socijalne), a kod mladih je najčešće to i nedostatak radnog iskustva. Dodaje da je analiza pokazala i da postoji prikrivena diskriminacija poslodavaca vezana za godine kod starijih osoba.

Što se tiče žena, Lakićević kaže da su često onemogućene ili demotivisane da aktivnije traže zaposlenje zbog obaveze čuvanja dece ili drugih osoba iz domaćinstva.

Lakićević dodaje i da je u manjim sredinama, prigradskim i ruralnim nedostatak linija javnog prevoza prepreka da se osobe uključuju u obuke i zaposlenje.

„Socijalna davanja, posebno novčana socijalna pomoć, na jedan broj osoba deluje destimulišuće i na izvestan način predstavlja prepreku za njihovu radnu aktivaciju. Dodatno, kod dugoročno nezaposlenih vremenom rastu i barijere za zapošljavanje, javljaju se psihološki problemi, gubitak samopouzdanja i samopoštovanja, motivacije, dolazi do gubitka i zastarevanja kako znanja i veština tako i prethodnog radnog iskustva”, objašnjava Lakićević.

GIZ u okviru programa „Migracije za razvoj” (PME) osnažuje kapacitete Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i NZS, preneo je Tanjug.

„NSZ podržavamo u digitalizaciji usluga. Sproveli smo prvi nacionalni virtuelni sajam zapošljavanja i sada radimo na izradi IT platforme Nacionalne službe za virtuelne sajmove zapošljavanja. Zajedno sa NSZ za korisnike njihovih usluga smo ponudili kurs za knjigovodstvo prvi put u onlajn  okruženju, a podržali smo NSZ da digitalizuje svoje dve obuke i omogućili i njihov prevod na romski jezik”, kaže Lakićević.

U skladu sa strateškim ciljem jačanja lokalne politike zapošljavanja GIZ podržava Ministarstvo u pilotiranju inovativnih rešenja za zapošljavanje na lokalnom nivou kroz podršku lokalnim samoupravama da unaprede načine, kvalitet ponude i dostupnost ponude i podrške za zapošljavanje kroz međusektorsku saradnju.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dozvole za rad
Zato je 6000 ruskih patriota koji su pobegli iz Rusije odmah dobilo radne dozvole? Za cega-da traze posao mesecima? Cisto sumnjam.
Jovana
Dve fakultetske diplome, 10 godina na birou, nemoguce je naci pristojan posao jer sve ide preko veze

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.