Subota, 03.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DANAS JE MEĐUNARODNI DAN STARIH

Najčešće ih muče visok pritisak i usamljenost

Pripadamo mediteranskom krugu zemalja u kojima se neguju snažni emotivni odnosi među članovima porodice, ipak statistika govori da u Srbiji postoji 434.548 staračkih domaćinstava
(Фото Д. Јевремовић)

Svaka peta osoba u našoj zemlji starija je od 65 godina, a neumoljiva demografska statistika svedoči da je prvi put u istoriji naše zemlje broj sedokosih premašio broj mlađih od 18 godina. Iako će nam aktuelni popis stanovništva pružiti odgovor na pitanje koliko starih osoba živi u našoj zemlji, brojke koje slikaju njihovu sadašnjost ne ulivaju optimizam – od 1.650.102 penzionera u Srbiji, oko milion njih prima prosečnu penziju koja iznosi 30.965 dinara. To u statističkom prevodu znači da manje od 10.000 mesečno dobija čak 96.303 penzionera, čak 190.000 njih prima između 10.000 i 15.000 dinara, tačno 260.843 penzionera dobija između 15.000 i 20.000 dinara, 201.308 osoba prima penziju koja iznosi između 20.000 i 25.000 dinara, a 195.213 penzionera mesečno dobija između 25.000 i 30.000 dinara. Ni tu nije kraj poražavajuće ekonomske statistike s kojom se suočavamo povodom 1. oktobra, Međunarodnog dana starih, jer procene govore da između 150.000 i 300.000 osoba starijih od 65 godina nema ni penziju, niti bilo kakva socijalna primanja.

Iako se često ističe činjenica da mi pripadamo tzv. mediteranskom krugu zemalja u kojima se neguju snažni emotivni odnosi među članovima porodice, statistika govori da stari ljudi uglavnom žive sami – u Srbiji postoji 434.548 staračkih domaćinstava, od kojih 278.131 njih čine samačka domaćinstva. Svega trećina starih ljudi živi u istom domaćinstvu sa svojom decom. Broj jednočlanih staračkih domaćinstava rasutih po padinama surih planina i izgubljenih u brdima istočne Srbije izmiče svim statistikama, a upravo oni spadaju u kategoriju najugroženijeg stanovništva u našoj zemlji.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da su opštine s najizraženijim starenjem najčešće one iz južne i istočne Srbije, a nacionalna geografija svedoči da u zaječarskoj oblasti živi najviše naših sedokosih sugrađana. Na gradskom, odnosno opštinskom nivou, najviše starih zabeleženo je u Gadžinom Hanu, Crnoj Travi, Svrljigu i Rekovcu. Analiza Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje pokazuje da u više od 30 opština u Srbiji živi više penzionera nego radnika, što u statističkom prevodu znači da gotovo u svakoj petoj lokalnoj samoupravi broj onih koji promaju penziju premašuje broj zaposlenih. Iako se među opštinama u kojima ima manjak radnika, a višak penzionera nalaze uglavnom nerazvijene lokalne samouprave, iznenađuje podatak da se na tom spisku nalaze i gradovi poput Zaječara, Kule i Titela, ali i dve beogradske opštine – Rakovica i Mladenovac.

Istraživanje Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” svedoči da je povišeni krvni pritisak najučestalije oboljenje među starom populacijom – oko 65 odsto naših starih sugrađana pati od ove boljke. Petina njih ima povišene masnoće u krvi i šećernu bolest, od depresije boluje svaka deseta stara osoba, a oko osam odsto njih ima hroničnu respiratornu bolest ili astmu. Svaki treći ima probleme sa hodom, svaki deveti s vidom, a skoro svaki četvrti sa sluhom. Tri četvrtine starih izjavilo je da imaju neku hroničnu bolest ili zdravstveni problem – češće žene nego muškarci.

Svaka treća stara osoba izjavila je da ima ozbiljne teškoće u obavljanju svakodnevnih kućnih aktivnosti, kao što su pripremanje hrane, kućni poslovi i kupovina, a skoro svaki deveti u obavljanju lične nege.

Podaci izvedeni iz Posebnog izveštaja o diskriminaciji starijih građana poverenika za zaštitu ravnopravnosti govore da se svaka druga stara osoba u Srbiji oseća diskriminisano zbog svojih godina. Podaci pokazuje da je starosno doba kao osnov diskriminacije bilo drugi osnov po broju pritužbi tokom 2016, 2017. i 2018. godine. U 2019. godini starost je bila četvrti po učestalosti razlog pritužbi, dok je 2020. godine diskriminacija na osnovu starosnog doba bila drugi razlog po učestalosti od ukupnog broja podnetih pritužbi.

Diskriminacija starijih ispoljava se u gotovo svim oblastima, počev od postupaka pred organima javne vlasti, prilikom pružanja javnih usluga, u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, penzijskog i invalidskog osiguranja, rada i zapošljavanja, imovinskih prava, stanovanja, obrazovanja, kulture i sporta, pa sve do oblasti javnog informisanja i medija. Pri tome treba imati u vidu da broj podnetih pritužbi ne predstavlja realnu sliku o diskriminaciji starijih u našem društvu budući da većina slučajeva ostaje neprijavljena.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.